Мили Гаврило, ево, шаљем ти слику из посете: код Касине је стварно дивно, али мало "густо"--имају и оклагије и друге справе за лемање. А видиш да смо само седели и причали о школским данима

... ma Juniora sam prepoznao na keca, nego ko je ovaj mršavko do  njega 8) ...

Комшо, на висинске припреме се још нисам ни одлучио, а камоли да сам брао маслачак око твоје куће. Међутим, као свако службено лице, располажем приличном колекцијом фото материјала (deja vu, на овом форуму), као и мрежом сарадника, различитог физичког изгледа као и степена образовања. Надам се да ниси заборавио веверицу Вецу, једну од мојих најпоузданијих сарадника (Сар. бр. 022). Елем, Веца ми је јуче мејлом доставила извештај:



Извештај о осматрању
Објекат: Мили Касина
Локација: Велики Мокри Луг
Време: цело поподне

После доласка на горепоменуту локацију инсталисала сам се на положај с кога могу да осмотрим већину просторија. 
У 13:28 сати је једна, мени непозната, баш фина, госпођа села за рачунар у дневној соби и почела да листа неке илустроване странице, вероватно неки форум. После извесног времена застала је и неколико пута скинула наочаре, бришући их окрајком кецеље, а затим је процедила нешто као "нану нанину". Претпостављам да је гледала породичне фотографије...
У 16:08 сати објекат осматрања је, звиждућући, паркирао свој болид изпред локације и почео да се пење уз степенице вешто бацајући у ваздух кључеве од кола. 
У 16:10 сати објекат је ушао у стан и отпочео одлагање актен ташне, кад је горепоменута, баш фина, госпођа отпочела на њему вежбу "француске обраде" оклагијом, стручно бирајући само ударце по мишићима и салцету, а избегавајући кости, зглобове и осетљиве органе...
Око 16:30 објекат је, изгледа, дипломатски одвратио горепоменуту госпођу од даљег вежбања, користећи у своју одбрану аргументе као:
- давно прошло време (плусквамперфекат),
- младост-лудост,
- немогућност одбијања и сл,
а предочавајући аргументе, као:
- сезона бербе,
- технолошка зрелост кајсије,
- економичност,
- здрава храна итд...
Баш фина госпођа је, са своје стране, одредила координате деловања у будућности:
- ограничење кретања, до 17:00,
- посна исхрана, искључиво пасуљ, типа градиштанац,
- коришћење рачунара само 30 минута дневно, искључиво у сврху скидања најновијих рецепата за пекмез од кајсије, брескве или шљиве.
У 16:45 је објекат прешао из предсобља у кухињу и из креденца дохватио флашу вињака марке "Рубин", отпио пооодобар гутљај, затим је вињак промућкао у устима и испљунуо у судоперу. Вињак је био измењених карактеристика и ударао мало према црвеној боји.
У 16.50, објекат је ушао у гардеробу, где се пресвукао у радни комбинезон.
У 17:00 сати, објекат је навукао пењалице и у дворишту се у неколико потеза попео на старо дрво кајсије, успут певушећи "Мој очка има коњичка два, један је (нејасно), а други сам ја..." У торбу коју је носио на рамену убрзо је напунио цирка 13 кг кајсије, конопцем је спустио доле, у руке фине госпође, и извукао другу торбу, коју је такође напунио, па је сишао.
У 17.45 сати, објекат је испуцкао кајсије и повадио коштице, хотећи да их баци. Међутим, госпођа је покупила коштице и поређала их је на симс, да се осуше. Успут ми је дала до знања да ме је опазила и показала на коштице. Одмах сам закључила да је то једна врло отмена и фина госпођа која води рачуна о своме природном окружењу. Показивањем на коштице дала ми је до знања да их могу покупити, када се осуше.
Ако дозвољавате једну дигресију, нема бољих грицкалица уз пиво од сувих језгара кајсијевих коштица! Проверено. Помало горче, што пиву даје једну слатку ноту. Superb!
Око 18:15, објекат је отишао у дно дворишта и отворио шталицу, из које су изишле три козе. Звао их је Цана, Боса и Петруњела. Мало су се бавиле зеленим лишћем, све док он није донео три конзерве ЛАВ пива, које је пред њима пролио у траву. Помислила сам да ће их напити, а затим, недајбоже... Међутим он је отишао у кухињу и тамо објашњавао финој госпођи да пиво доприноси повећаној количини млека и продужавању лактације. Дакле, чисто економска категорија израбљивања домаћих животиња, а не...
Око 20:00 сати била је окончана обрада плодова кајсије, госпођа је направила предиван домаћи пекмез од кајсија, у шта сам се и лично уверила, јер је на симс спустила тацну са узорком. Објекат осматрања је вешто снимио аранжирану поставку тегли са пекмезом.
Око 21:00, објекат се, изгледа махинално, упутио рачунару, али је иза себе зачуо глас: МИЛИ! Одмах је променио трајекторију кретања и упутио се ка купатилу, где је уредно опрао оно што му је остало од зуба.
После тога, у 21:05, сам напустила локацију, рачунајући да би ми последњи превоз из Великог Мокрог Луга могао отићи...


Ето, Касина, одакле су ми информације! 

Мислим да сам схватио о чему се ради. Веца из Косовске пише свој други роман, па је узела људе са овог форуума, поделила им улоге и кренула да их води као лутке не би ли тако на њима испитала своје идеје и чак од њих покупила неке реплике. Другим речима, ми играмо у позоришној представи чији је режисер Веца, а изгледа да се ради о мелодрами. Ту пада љубав узорног породичног човека и шармантне, сензибилне даме... иако се породични копрца, не би требало да се извуче... али, постоји и негативац: то је школски друг дотичне, који је у њу заљубљен деценијама и сада вреба прилику да поквари романсу и преузме место породичног...  постоје ту и споредни, али разноврсни ликови, које ће режисерка по потреби употребити... не зна се да ли ће крајњи резултат више личити на Прохујало са вихором или на мексичку серију...