3320 25. 9. 2015.
Silat
Године 1948. одлучено је да се за две веома сличне борилачке вештине, силат и пентјак, користи заједнички назив – пентјак силат. Ради се о индонежанској борилачкој вештини која је, како наводе неки извори, настала у суматранској краљевини Манангкабау, у раздобљу династије Мајапахит, од 12. до 16. века. Предање каже да је некад давно на Суматри једна жена отишла на поток по воду. Сатима је посматрала како се тигар бори с неком великом птицом. Кад је муж дошао да је изгрди што се толико задржала и дигао руку да је удари, она је лако избегла ударац. Супруг те жене толико се одушевио да је и сам почео да учи како да се, попут тигра, креће и замахује рукама и ногама.
Савремени индонежански речник пентјак описује као „систем самоодбране”, а силат као „мачевање ради заштите”. Иначе, силат потиче од речи килат – муња која је сјајна, брза, моћна и убитачна. Сам пентјак изводи се као брижљиво контролисана вежба која подсећа на јапанску кату. Пентјак, уз који могу да се користе ударачки инструменти, често се изводи на светковинама и свадбама, као врста плеса. А ако се неко придржава силата, то углавном значи да се бори против некога. Силат се од пентјака разликује по знатно бржим покретима и већој слободи потеза. Иначе, добро је познато да се особе које овладају овом вештином обучавају у коришћењу оружја различитих типова, од ножева, штапова, копља до неких типова пројектила и комбинованог оружја. Тренинг се обично изводи голих руку да би ученик могао да зна како да, кад га добије, користи оружје, али да исто тако може да се снађе и голорук.
Основе пентјак силата познате су као јуруси: почетник учи како да користи природна оружја – прсте, зглобове, ивице шака, лактове, главу, стопала. Лангках је став и рад ногу, док је бунга поздрављање пред сусрет с партнером, које укључује и самоодбрану. Следе самбут – спаринг вежбе против једног или више противника и, напокон, рахасија, виша фаза у којој се очекује да ученик стекне спознају о распореду виталних тачака код непријатеља и да овлада најбољим начином напада. Последња фаза је кебатинан – духовни тренинг. Прави мајстор пентјак силата зове се пендекар .
број: Савремени индонежански речник пентјак описује као „систем самоодбране”, а силат као „мачевање ради заштите”. Иначе, силат потиче од речи килат – муња која је сјајна, брза, моћна и убитачна. Сам пентјак изводи се као брижљиво контролисана вежба која подсећа на јапанску кату. Пентјак, уз који могу да се користе ударачки инструменти, често се изводи на светковинама и свадбама, као врста плеса. А ако се неко придржава силата, то углавном значи да се бори против некога. Силат се од пентјака разликује по знатно бржим покретима и већој слободи потеза. Иначе, добро је познато да се особе које овладају овом вештином обучавају у коришћењу оружја различитих типова, од ножева, штапова, копља до неких типова пројектила и комбинованог оружја. Тренинг се обично изводи голих руку да би ученик могао да зна како да, кад га добије, користи оружје, али да исто тако може да се снађе и голорук.
Основе пентјак силата познате су као јуруси: почетник учи како да користи природна оружја – прсте, зглобове, ивице шака, лактове, главу, стопала. Лангках је став и рад ногу, док је бунга поздрављање пред сусрет с партнером, које укључује и самоодбрану. Следе самбут – спаринг вежбе против једног или више противника и, напокон, рахасија, виша фаза у којој се очекује да ученик стекне спознају о распореду виталних тачака код непријатеља и да овлада најбољим начином напада. Последња фаза је кебатинан – духовни тренинг. Прави мајстор пентјак силата зове се пендекар .
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
