Поново ради биоскоп, пардон али понела ме носталгија и славне реченице из наших филмова.
После десет година најскупљег огласног простора једне породице, власник је Филип Цептер а оглашавао позориште / казалиште / гледалиште
своје супруге Мадлене Цептер тј. Мадленијанума, поново је продајни простор некада чувене робне куће Клуз / 22. Децембар, постао продавница.
Сада је то кинески ланац Панда
Од када су овакве табле поставили на никад довршену зграду Три листа дувана, у центру бгд,
нико више не шара / црта / исписује поруке нити лепи плакате.
Веома интересантан чланак / размишљања једног новинара и писца
Привукло ме да прочитам овај чланак његове речи:
***
Добро памтим како сам једном пријатељу, који ми рече како су то била лепа времена, одговорио супротно:
- била су грозна , биле су то године велике немаштине, хлеб и маслац на тачкице...
***
Ево још два пасуса да моје форумашке колеге заинтересујем да прочитају цео чланак
***
Сваких два-три месеца долазили су људи из Градског комитета, испрепадани, да овој новинарској академији укажу на идеолошке пропусте. Њих би пустили да се издувају, а једном је у јесен 1983. Миро Радојчић одржао лекцију политичару у успону – оном дустабанлији Слоб. Милошевићу. Стигло је онда наређење изГрадскогда казнимо Миру, али од тога није било ништа. И после неке данашње националистичке пришипетље лупетају о титоистичком једноумљу у јавном животу! А како назвати ову жабокречину којој су исти ти „државници“ битно допринели?
***
У кафанама никад нисам имао свој сто, али кафане су нестале, књижаре се гасе... Биоскопи, ови најмодернији, зврје празни ... Пре два дана гледао сам сензационални, нови наставакЛудог Макса -само са једним паром, због којег је и пуштена пројекција. Да је неко бануо у дворану и видео у огромном простору три лудака са наочарима за 3Д пројекцију, помислио би: која је ова земља!
Али ја друге немам. Трчим почасни круг, са осећањем да сам тек почео.
Свега се сећам! То је проклетство али и предност, јер нико не може да ми каже како смо живели. Вероватно боље и нисмо заслужили.
Веома интересантан чланак / размишљања једног новинара и писца
Привукло ме да прочитам овај чланак његове речи:
***
Добро памтим како сам једном пријатељу, који ми рече како су то била лепа времена, одговорио супротно:
- била су грозна , биле су то године велике немаштине, хлеб и маслац на тачкице...
***
Ево још два пасуса да моје форумашке колеге заинтересујем да прочитају цео чланак
***
Сваких два-три месеца долазили су људи из Градског комитета, испрепадани, да овој новинарској академији укажу на идеолошке пропусте. Њих би пустили да се издувају, а једном је у јесен 1983. Миро Радојчић одржао лекцију политичару у успону – оном дустабанлији Слоб. Милошевићу. Стигло је онда наређење изГрадскогда казнимо Миру, али од тога није било ништа. И после неке данашње националистичке пришипетље лупетају о титоистичком једноумљу у јавном животу! А како назвати ову жабокречину којој су исти ти „државници“ битно допринели?
***
У кафанама никад нисам имао свој сто, али кафане су нестале, књижаре се гасе... Биоскопи, ови најмодернији, зврје празни ... Пре два дана гледао сам сензационални, нови наставакЛудог Макса -само са једним паром, због којег је и пуштена пројекција. Да је неко бануо у дворану и видео у огромном простору три лудака са наочарима за 3Д пројекцију, помислио би: која је ова земља!
Али ја друге немам. Трчим почасни круг, са осећањем да сам тек почео.
Свега се сећам! То је проклетство али и предност, јер нико не може да ми каже како смо живели. Вероватно боље и нисмо заслужили.
После Доручка на трави, Ручка на води следи и Јутарwе умивање
Фонтана између Југословенског Драмског Позоришта и Студентског Културног Центра, бгд улица Краља Милана, Маршала Тита, Краља Милана, Српских владара ........
После десет година најскупљег огласног простора једне породице, власник је Филип Цептер а оглашавао позориште / казалиште / гледалиште
своје супруге Мадлене Цептер тј. Мадленијанума, поново је продајни простор некада чувене робне куће Клуз / 22. Децембар, постао продавница.
Сада је то кинески ланац Панда
Од када су овакве табле поставили на никад довршену зграду Три листа дувана, у центру бгд,
нико више не шара / црта / исписује поруке нити лепи плакате.
Привукло ме да прочитам овај чланак његове речи:
***
Добро памтим како сам једном пријатељу, који ми рече како су то била лепа времена, одговорио супротно:
- била су грозна , биле су то године велике немаштине, хлеб и маслац на тачкице...
***
Ево још два пасуса да моје форумашке колеге заинтересујем да прочитају цео чланак
***
Сваких два-три месеца долазили су људи из Градског комитета, испрепадани, да овој новинарској академији укажу на идеолошке пропусте. Њих би пустили да се издувају, а једном је у јесен 1983. Миро Радојчић одржао лекцију политичару у успону – оном дустабанлији Слоб. Милошевићу. Стигло је онда наређење из Градског да казнимо Миру, али од тога није било ништа. И после неке данашње националистичке пришипетље лупетају о титоистичком једноумљу у јавном животу! А како назвати ову жабокречину којој су исти ти „државници“ битно допринели?
***
У кафанама никад нисам имао свој сто, али кафане су нестале, књижаре се гасе... Биоскопи, ови најмодернији, зврје празни ... Пре два дана гледао сам сензационални, нови наставак Лудог Макса - само са једним паром, због којег је и пуштена пројекција. Да је неко бануо у дворану и видео у огромном простору три лудака са наочарима за 3Д пројекцију, помислио би: која је ова земља!
Али ја друге немам. Трчим почасни круг, са осећањем да сам тек почео.
Свега се сећам! То је проклетство али и предност, јер нико не може да ми каже како смо живели. Вероватно боље и нисмо заслужили.
***
Цео чланак је овде
Клик на линК
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/kao_hodac_po_zici_u_cirkusu.26.html?news_id=302503
Привукло ме да прочитам овај чланак његове речи:
***
Добро памтим како сам једном пријатељу, који ми рече како су то била лепа времена, одговорио супротно:
- била су грозна , биле су то године велике немаштине, хлеб и маслац на тачкице...
***
Ево још два пасуса да моје форумашке колеге заинтересујем да прочитају цео чланак
***
Сваких два-три месеца долазили су људи из Градског комитета, испрепадани, да овој новинарској академији укажу на идеолошке пропусте. Њих би пустили да се издувају, а једном је у јесен 1983. Миро Радојчић одржао лекцију политичару у успону – оном дустабанлији Слоб. Милошевићу. Стигло је онда наређење из Градског да казнимо Миру, али од тога није било ништа. И после неке данашње националистичке пришипетље лупетају о титоистичком једноумљу у јавном животу! А како назвати ову жабокречину којој су исти ти „државници“ битно допринели?
***
У кафанама никад нисам имао свој сто, али кафане су нестале, књижаре се гасе... Биоскопи, ови најмодернији, зврје празни ... Пре два дана гледао сам сензационални, нови наставак Лудог Макса - само са једним паром, због којег је и пуштена пројекција. Да је неко бануо у дворану и видео у огромном простору три лудака са наочарима за 3Д пројекцију, помислио би: која је ова земља!
Али ја друге немам. Трчим почасни круг, са осећањем да сам тек почео.
Свега се сећам! То је проклетство али и предност, јер нико не може да ми каже како смо живели. Вероватно боље и нисмо заслужили.
***
Цео чланак је овде
Клик на линК
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/kao_hodac_po_zici_u_cirkusu.26.html?news_id=302503
Gonzo,
Hvala za link. Mnogo zanimljiv i nostalgican clanak.
Фонтана између Југословенског Драмског Позоришта и Студентског Културног Центра, бгд улица Краља Милана, Маршала Тита, Краља Милана, Српских владара ........
Локација је вероватно Ванга / Бриони.
Текст уз слику / фотографију је био: "Конобар, наточи и мени једну !!!"
https://www.youtube.com/watch?v=t_JKzacSzAY
https://www.youtube.com/watch?v=qRfiI2tiXQg
https://www.youtube.com/watch?v=gRvMPc1KuJQ
Све у свему, TITANIK = OLIMPIK