Тада се није знало да ли је то почаст или срамота да ти се лице нађе на новчаници. Није била реткост да само недељу дана по пуштању нове новчанице у оптицај прођем поред такси станице, а у трави леже бачене гомиле тих истих новчаница, практично непресавијених, неизгужваних... као да су јуче изашле из Топчидера!
А ја не знам где са сместим овај текст Р.Ч.-а.
Родољуб Чолаковић је после рата постао сарадник Крлежине Енциклопедије Југославије.
Ево шта пише о свом другу и земљаку (обојица су рођени у Бијељини) Алији:
Даклем, сам Роћко пише да је Црвена правда била терористичка организације, црно на... није више бело... жућкасто.
А Милорада Драшковића је означио као најсвирепијег непријатеља радничке класе.
А ја читао (не у Крлежиној Енциклопедији) да је Милорад у Смедереву основао прву индустријску млекару. И да је, сваког лета, у својој млекари бесплатно обучавао савременом млекарству младе људе из целе Србије, јер је то добро изучио у Швајцарској. Код њега је занат бесплатно изучило неколико генерација младића. Толико о његовој свирепости према радништву... Додуше, то је било раније, у време Краљевине Србије, а не Југославије.
Уствари, његов грех је био што је привремено била забрањена Комунистичка партија у време кад је он био министар унутрашњих послова.
Шта савремена историја, у време демократије у Србији и Босни и Херцеговини, мисли о Алији Алијагићу и Милораду Драшковићу? Цитираћу један босански сајт:
Poslije Drugog svjetskog rata po Aliji Alijagiću je nazvana jedna ulica u Beogradu, preciznije, na Petlovom brdu, a koja je 2002. godine preimenovana u ulicu Milorada Draškovića. Dakle od 1946. do 2002. ulica je pripadala atentatoru, a kasnije je pripala žrtvi atentata, ministru Miloradu Draškoviću. Znam da je u Sarajevu postojala osnovna škola sa njegovim imenom, kao i ulica koja je 1995 preimenovana u Miščina. U Zavidovićima je dugo postojala ulica Alije Alijagića, ali su je ove naše nove vlasti preimenovale u Potklečki put. U Orašju je ulica Alije Alijagića preimenovana u ulica Prvi put.
Што рече Хашим Кучук - Хоки: Нема те више Алија, друже мој...
Исто то, само мало другачије...
Тих дана, када одем на пијацу, сељанке нису знале да кажу цену робе у динарима него су их говориле описно: "Једна девојка и три младића...".
А у оптицају били су и сунцокрети, дечаци и девојчице...
Тада се није знало да ли је то почаст или срамота да ти се лице нађе на новчаници. Није била реткост да само недељу дана по пуштању нове новчанице у оптицај прођем поред такси станице, а у трави леже бачене гомиле тих истих новчаница, практично непресавијених, неизгужваних... као да су јуче изашле из Топчидера!
Родољуб Чолаковић је после рата постао сарадник Крлежине Енциклопедије Југославије.
Ево шта пише о свом другу и земљаку (обојица су рођени у Бијељини) Алији:
Даклем, сам Роћко пише да је Црвена правда била терористичка организације, црно на... није више бело... жућкасто.
А Милорада Драшковића је означио као најсвирепијег непријатеља радничке класе.
А ја читао (не у Крлежиној Енциклопедији) да је Милорад у Смедереву основао прву индустријску млекару. И да је, сваког лета, у својој млекари бесплатно обучавао савременом млекарству младе људе из целе Србије, јер је то добро изучио у Швајцарској. Код њега је занат бесплатно изучило неколико генерација младића. Толико о његовој свирепости према радништву... Додуше, то је било раније, у време Краљевине Србије, а не Југославије.
Уствари, његов грех је био што је привремено била забрањена Комунистичка партија у време кад је он био министар унутрашњих послова.
Шта савремена историја, у време демократије у Србији и Босни и Херцеговини, мисли о Алији Алијагићу и Милораду Драшковићу? Цитираћу један босански сајт:
Poslije Drugog svjetskog rata po Aliji Alijagiću je nazvana jedna ulica u Beogradu, preciznije, na Petlovom brdu, a koja je 2002. godine preimenovana u ulicu Milorada Draškovića. Dakle od 1946. do 2002. ulica je pripadala atentatoru, a kasnije je pripala žrtvi atentata, ministru Miloradu Draškoviću. Znam da je u Sarajevu postojala osnovna škola sa njegovim imenom, kao i ulica koja je 1995 preimenovana u Miščina. U Zavidovićima je dugo postojala ulica Alije Alijagića, ali su je ove naše nove vlasti preimenovale u Potklečki put. U Orašju je ulica Alije Alijagića preimenovana u ulica Prvi put.
Што рече Хашим Кучук - Хоки: Нема те више Алија, друже мој...
https://www.youtube.com/watch?v=_BHkmfGJhtA
Погледај од 32:15.
Пре пола века припадници LGBT популације сматрани су за опасне душевне болеснике, а данас парадирају...
666. nedelja TREZORA
DANI EVROPSKE BAŠTINE
od ponedeljka 22. do petka 26. septembra 2014.
na RTS 2 oko 13:00 i posle ponoći
ponedeljkom i utorkom na RTS SAT oko 13:00 izbor iz ranijih Trezora
sredom i četvrtkom na RTS SAT oko 23 sata serija "Vreme televizije"
utorkom na RTS Digital u 16:15 izbor iz ranijih Trezora
www.rts.rs; www.tvist.rs
DANI EVROPSKE BAŠTINE 2014
Program Redakcija za istoriografiju
Redakcija za istoriografiju TVB-RTS učestvuje u Danima evropske baštine, uprogramu manifestacije pod nazivom "Otvorena vrata gradskih zdanja"
TREZOROV BIOSKOP
dve bioskopske predstave za publiku od 16 do 96 godina. Ulaz besplatan.
U utorak 23. i sredu 24. septembra od 19 časova u velikoj dvorani Dečijeg kulturnog centra Beograda.
Posle projekcije publika će moći da upozna i razgovara sa autorima filmova iglumcima.
Utorak, 23. septembar 2014. u 19 časova, u velikoj sali Dečijeg kulturnog centra Beograda, Takovska 8
VIDIM TI LAĐU NA KRAJU PUTU -
Sreda, 24. septembar 2014. u 19 časova. u velikoj sali Dečijeg kulturnog centra Beograda, Takovska 8
POGLEDAJ ME, NEVERNICE -
Сликица Кафица сликана испред Коста Кафеа
Клик на линК
http://www.rts.rs/page/
Ко пише СРЦЕМ
Остаје у ДУШИ
Онога ко ЧИТА
Пази како и са ким се играш
На брду је стојао Козак
и он се богу молио
за слободу и за народ,
ниско се поклонио
Ојса ти ојса ти се мене не бој
нећу те повредити, немој бринути
А и још је тражио Козак
правду за народ
Кад буде правде на земљи
биће и слободе
За другове се Козак молио
да их у туђини
заобићу похлепа и
ароганција
Да жене дочекају
и мужеве и децу
те, који правду траже
по беломе свету
За људе је тражио Козак
благословење
да буде хлеба и соли
у мирним селима
Да се крв не лије
на кућном прагу
да се у криву не живи
он се Богу молио
Тако се молио Козак
за родну земљу
да не буде туге и суза
да је то не дотиче