Тренутно на сајту

Тренутно су на вези 0 чланова и 7 гостију.

Пријављивање

Неиздрж

807 одговора [Последњи унос]
Милорад
Слика корисника Милорад's
User offline. Last seen 1 година 22 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
ШЕКСПИР (кажу)

Ако некога мрзи много људи, то мора да је добар човек. 
Знамо шта јесмо, али не знамо шта бисмо могли бити. 
Свет је позорница на којој свако игра своју улогу. 
Не показуј све што имаш, нити говори све што знаш. 
Грешити је људски, праштати божански; али ја нисам Бог
И Сотона може цитирати Свето писмо за своје потребе.  
Смем све оно што доликује човеку; ко сме више од тога, није човек. 
Говорници нису добри радници. 
Изрази своју бол речју! Бол која не проговори, гуши срце док не пукне. 
Најискреније су оне сузе које лијемо сами над собом. 
Када туга долази, она долази у мноштву. 
Уздисати над прошлим јадом најсигурнији је начин да се привуче нови. 
Кад имаш све, не видиш ништа, прогледаш тек кад немаш ништа. 
Вера у радост готово је иста као и сама радост. 
Ништа није само по себи ни добро ни лоше: зависи само што о њему мислимо. 
Пријатељ мора подносити слабости свог пријатеља. 
Где сејеш љубав, израсте радост
Љубав се рађа, живи и умире у очима. 
Музика је храна љубави. 
Ко силно љуби, силан страх га мори, а страх кад расте, јаче љубав гори
Ко воли, тих је. Одзвања само празна посуда.  
Љубав не гледа очима, већ душом; зато је крилати Амор на сликама слеп. 
Колико би очију требало да има човек да опази срећу која га окружује? 
Више волим лудост која ме радује, него искуство које ме растужује. 
Новац је крупна ствар која људе чини ситним. 
Једнако су болесни они који превише једу, као и они који у оскудици гладују. 
Свет је онолико занимљив колико смо ми радознали. 
Људско је тело парк у којем је воља главни вртлар. 
Послушај своју мудрост, а не гнев
Добро отвори очи кад се жениш, а после их затвори! 
Женидба је прва глупост коју човек направи када постане зрео и разуман.

Изногуд
Слика корисника Изногуд's
User offline. Last seen 3 недеља 2 дана ago. Није присутан
Придружио се: 28/06/2010
....Уосталом, поље НАСЛОВ треба укинути!
VALTER је написао/ла:
Znate li da su poslednje Hitlerove riječi bile:Ubijte tog prokletog Batu živojinovića.

Зар није тражио да се убију Тихи и Прле?

Vukoman
Слика корисника Vukoman's
User offline. Last seen 3 years 7 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
...

Vladana
Слика корисника Vladana's
User offline. Last seen 5 years 36 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 14/01/2011
DOBAR DAN


  SALJEM VAM OVU DIVNU PJESMU ZA DOBAR DAN


   http://www.youtube.com/watch?v=P7P0-F9j_wQ&feature=related


   UZIVAJTE!





VALTER
Слика корисника VALTER's
User offline. Last seen 5 years 11 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 12/02/2012
3
Vladana
Слика корисника Vladana's
User offline. Last seen 5 years 36 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 14/01/2011
POSLEDNJA KOLUMNA MOME KAPORA



POSLEDNJA KOLUMNA MOME KAPORA:
POHVALA NOVINARIMA





Vidim da se u svetu sve više novina gasi; listovi se zatvaraju, novinari ostaju bez posla, nekadašnji čitaoci novina sada ih čitaju preko kompjutera. Ali to nije ni izbliza isto. A i drukčije se postaje novinar.

Ne postoje više tajanstvene redakcijske jazbine u koje dečaci, koji će jednoga dana biti novinari, ulaze plašljivo među novinske vukove sa prvim tekstovima u oznojenim šakama. Najpre ih niko neće potpisivati, a zatim će im ispod članka odštampati početna slova imena i prezimena. Dok dođu do punog potpisa moraće da popiju mnogo vinjaka i piva sa starijim kolegama. Postaće magično povezani sa svojim listom i boriće se za njega, hvatati za gušu, objašnjavati da je i pored svega najbolji.

Danas se novinari kao u kakvom inkubatoru rađaju neprimetno u kompjuterima. Svako može da izdaje sam svoje novine, svako je osamljen iznad tastature svog kompjutera.

Priznajem, pripadam onom pokolenju koje ne ume ni da ga uključi, a i da mi to pođe za rukom iz ekrana će povrveti gomile engleskih skraćenica i znakova. Neverovatno, novi dečaci i devojčice igraju se sa njima bez muke. Za razliku od nas oni nisu videli svet niti ga osetili pod đonovima svojih cipela ali manje-više svi znaju engleski koji mi do kraja nikada nismo naučili.

Kako se to dogodilo? Verovatno onih godina kada su dva magična slova zamenila sve ostalo i osvojila svet — OK. Ona su oterala u zaborav čak i naše prastaro tradicionalno BRE. Današnji dečaci, može se reći, su uglavnom sanjari koji žive u virtuelnom svetu. Oni znaju svaki njujorški ugao ulice i avenije, sve orkestre i sva mesta u modi, ali samo ne znaju kako je to ostati tamo bez dolara u džepu. U njihovim sirotim sobičcima rascvetava se sa ekrana i svetli veliki svet kroz koji prolaze, lunjaju kroz njega, muvaju se i kao da žive tamo sve dok ne ugase kompjuter, a iz tame se pojavi ponovo miris kiselog kupusa i zaprške.

Sa novinama smo se zbližili još od malih nogu. Mnogi od nas su na novinama koje im je kupovao otac naučili da čitaju. A kada su odrasli naučili su i jedinstvenu veštinu koja je postojala samo u socijalizmu — čitanje među redovima. Ta veština je podrazumevala istančano osećanje predviđanja među redovima onog koji je govorio sasvim suprotne stvari.

Uz to, svaki list poseduje svoju posebnu boju, miris i kvalitet hartije koji se oseća pod prstima. Tako je Politika donedavno bila siva i ozbiljna, a žućkasti je papir Borbe ličio na betonske stupce Pravde. Novosti su pod prstima oduvek imale posebnu taktilnost — stvari koje je nemoguće osetiti na staklastom ekranu kompjutera. Sa njima je prestao i ritual jutarnjeg čitanja novina po kafanama, na trotoaru. Čovek, naime, prilično glupo izgleda sa laptopom na kariranom stolnjaku pokraj kafe zvane komplet (džezva, šoljica, šećer, ratluk na čačkalici). Na kompjuteru su sve informacije iste; staklaste i bezlične, kao da su pisane sve u jednoj redakciji.

"Čovek dvadesetog veka će bludničiti i čitati novine" pisao je Alber Kami u svojim "Sveskama".

Sem toga, novine su same po sebi poetična stvar.

Novine kao sirotinjski stolnjak na sanduku molera na kojima je vekna hleba koja se još puši, pola kile švargle i dva velika paradajza koja kad se jedu cure niz bradu a koji su najbolji onda kad se Cigani njima gađaju.

Savijena Politika u džepu Gvozdena koju je naslikao Mića Popović.

Rastvorene novine preko lica posle ručka kao odbrana od nasrtljivih muva.

Novine složene u oblik napoleonovske kape kada se kreči stan.

Fišek od novina sa kilo mladih trešanja ili buket cveća na Kalenića pijaci gde se najlepši buketi pakuju u novine: "Cveće za gospođu, Politika za njenog muža".

Novine kojima se zaklanjamo od iznenadnog pljuska dok pretrčavamo ulicu.

Novine u desnom džepu kao znak raspoznavanja na sastanku sa nepoznatom devojkom.

Nisam primetio da na internetu postoji jedna neophodna stvar za novine, to su čitulje koje ujutru prelistamo potajno se radujući što još uvek pijemo kafu i to zaslađenu sa jednom od tri smrti: so, šećer i brašno. (Zaboravili su samo kokain.)

Novine koje se podmeću gostu koji dolazi sa bljuzgavice da mu se otopi sneg sa cipela da bi spasili ionako dotrajali parket.

Novine kojima se pali vatra u furuni; njihov blagosloveni plamen ugrejaće naše hladne sirotinjske sobičke.

Raširene novine na stolu na kojima je baka ostavljala okruglasto testo za vanilice da se prosuši.

Novine od kojih deca prave cepeline i bacaju sa terase na ulicu.

Novine u otmenim svetskim kafeima na trsci (kojoj niko ne zna ime) kada se po onome šta drže u rukama raspoznaju ko je ko. Poslednji takvi trščani okviri za novine viđeni su pedesetih godina u kafeu Ruski car u Knez Mihailovoj i bili su okačeni na čiviluku. Tada sam u rukama tih časnih staraca, generacija koja je davno izumrla, prvi put u životu video da postoje i neke druge novine koje se zovu Mond, La Republika, Financial Times, Time, a ne samo Borba i Komunist.

Novine imaju svoje posebne dragocene mirise; i zatvorenih očiju razlikovaću jedne od drugih. Vjesnik od novosadskog Dnevnika, na primer.

Otkada nisam čuo: "Daću te u novine"! Ko danas kaže "staviću te u kompjuter".

Stric Arsena Dedića, pokojni Krsto Dedić, umirovljeni stolar, imao je psa Džekija koga je izjutra puštao iz avlije u Ulici Nikole Tesle sa vrha Šibenika da mu donese Politiku sa kioska. Na šibenskom trgu zvanom Poljana stajala su tri kioska: Vjesnik, Borba i Politika. Džeki bi stao ispred kioska Politike i zalajao dva puta kratko pa bi mu prodavac dao smotanu Politiku u zube a on bi otrčao onako kereći ukoso preko trga sve do kuće, dok su mu žitelji tog lepog grada videvši ga sa Politikom psovali četničku mater. O njemu su pisale i novine u svoje vreme. Bio je to prvi srpski pas nacionalista u Dalmaciji.

Ne treba zaboraviti ni pažljivo izrezana sredstva informisanja isečena i nabodena na veliki ekser u poljskom klozetu koji škripi i stenje na vetru, gde čitalac može da se upozna sa najznačajnijim događajima nekog dana protekle godine.

Ne, ne neću da kažem, kompjuter je odlična stvar, ali još nisam video nikoga kako laptopom izvlači visoki sjaj iz stakala na prozorima.

  

"Pohvala novinarima" je poslednja kolumna koju je Momo Kapor objavio u nedeljniku NIN od 18. februara 2010.





Голуб
Слика корисника Голуб's
User offline. Last seen 4 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 19/11/2011
Replika Momu...

Pročitao sam ovaj tekst od Mome Kapora i jedino što mi je ostalo interesantno kao utisak je poslednja rečenica:
"Ne, ne neću da kažem, kompjuter je odlična stvar, ali još nisam video nikoga kako laptopom izvlači visoki sjaj iz stakala na prozorima. "

Momo se seća starih vremena, i budući da i sam dolazi iz nekih prošlih vremena, nije u potpunosti naviknut na savremenu tehnologiju i prednosti koje ona pruža.
Da je kojim slučajem danas živ mogao bih da mu repliciram na njegov tekst i da mu kažem kako je tehnologija danas napredovala tako da se laptop smanjio na veličinu dlana.
 Sve što se nekad radilo na desktopu, kasnije na laptopu, danas može da se radi  na "gadget-u" koji može da ti stane u džep.
Istina je da sa njim, još uvek, ne mogu da se brišu prozori kao sa novinskim papirom ali ako nas pritera velika nužda možemo se poslužiti i našom handheld stvarčicom ukoliko nemamo pri ruci toalet papira (ili novinskog papira - Momo je izgleda preferirao Politikin novinski papir).
Civilizacija ide napred.
Tehnologija se razvija brzinom svetlosti.

Samo trenutak.

Neko mi kuca na vrata....

Голуб
Слика корисника Голуб's
User offline. Last seen 4 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 19/11/2011
Koo Jee ??

Što kucaju kad imam zvono ???!!!


Poštar nije. On uvek zvoni dva puta.


......!

Голуб
Слика корисника Голуб's
User offline. Last seen 4 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 19/11/2011
Lupaju...

Lupaju na vrata !!!
 Da nisu možda ONI ?

ONI dolaze između 2h AM i 4h AM, sad je pre podne - dan . Nemoguće..

LUPAJU.....

Голуб
Слика корисника Голуб's
User offline. Last seen 4 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 19/11/2011
Ljubim vas sve...

Ljubim vas sve (muškarce ne), ostajte mi pozdravljeni !

Radujte se umesto mene:

Jamiroquai playing live at the Nobel Peace Prize aftershow party:

ROCK DUST LIGHT STAR
http://youtu.be/3qrUr1Mlp28

http://youtu.be/BhjI5dje-JE


RAZBIŠE VRATA.... ONIIII SUUUU:.__.,
ćpeivm '09m n+t'dzođ'j čl-...............................fiup,.iš0-0u

 

Претрага форума

Учитавање