Ja sam jednom prilikom bila u prodavnici knjiga i CD-a kad sam cula ovu prekrasnu muziku. Naravno odmah sam pitala koji je to CD i kupila ga :)
|Ako niste do sada slusali saljem Vam link
Ancient echoes, Chorovaya Akademija, Alexandar Sadov
Свака теби част, али од ономад, кад је Десанка све изобјашњавала у вези представљања и провокација, ништа више ником не верујем! За господина Дунда може да се испостави да је малолетница, а да подмеће комшијине слике као своје! Пусти ти то! Могу да ти рекнем да сам 1956. годиште, овако другарски. Сад, ти мож да верујеш, а не мораш!
Е багами пазите шта говорите преда мном. Да не буде прекршај закона о заштити малолетница. Него, шала настрану. И мени се све чини да оно нису моје, већ комшијине слике. Никако ми није јасно како сам тако брзо порастô.
Је ли бре, клинци, шта кажете: годишта 1946. и 1956. У најбољим годинама. Пред вама је живот. Симпатични сте обојица. Нема шта, добра деца.
Данас гледам квиз Слагалицу.
Питају: У којој држави је рођен Артур Рубинштајн. У глави ми је одговор - у Русији, руској царевини.
Учесници не знају одговор. Водитељка каже: Пољска.
Проверим. Рођен је у Лођу, који се тада налазио у оквиру државе Русије. Руске империје.
Исти случај је и са Николом Теслом. У Хрватској кажу да је рођен у Хрватској.
Историчари кажу да је рођен у Аустрији, чак не ни у Аустро-Угарској, јер та држава тада још није постојала.
Ти историчари увек праве проблеме....
Снимљен је у Немачкој приликом једне турнеје (1995.) Хора Српске патријаршије и снимци су и технички изванредни, што је код наше духовне музике велика велика реткост.
Хоровођа је Владимир Милосављевић, који је деведесетих година оснивао духовне хорове при верским општинама Српске православне цркве у Немачкој. Основао је и познати хор „Сингидунум“ у Минхену, где је остао као стални хоровођа.
Владимир Милосављевић је познат и као композитор духовне музике. У више махова сарађивао је са Гораном Бреговићем у обради музике за филмове Емира Кустурице (посебно се истакао у филму „Аризона Дрим“, и претпостављам да је дивна обрада песме „Ајде, Јано, коња да продамо“ за тај филм управо Милосављевићево дело).
Нажалост, од свих композиција на овом диску нашао сам једино „Покајничку молитву“ на Јутјубу. Она је по мом мишљењу и најлепша.
То је једна од композиција Милосављевића, а солиста је свештеник Владо Микић. Поставио ју је неко са псеудонимом Mutterschiffchen, ко је наводно члан(ица) хора „Сингидунум“ у Минхену и продаје овај снимак као извођење тог хора. Послушајте тај снимак. Мислим да ћете на крају, исто као ја, пожелети да видите тог Владу Микића који има тако диван глас. Ево га на „Коларцу“:
Гледајући и слушајући Владу Микића сетио сам се супруге једног свог колеге са студија и пријатеља, која је професор историје на Београдском универзитету, и у том својству присуствовала некој црквеној свечаности. После богослужења обратила се једном свештенику речима: »Оче, Ви сте дивно певали.« На то јој је свештеник одговорио: »Госпођо, ја нисам певао; ја сам се молио.«
Са задовољством сам одслушао предлоге Г. Дунда и Владане и раније Гаврилове предлоге и скинуо у МП3 формату тако да могу да их слушам непосредно пред спавање.
Док сам их слушао прегледавао сам утиске и коментаре и приметио да су многи рекли да су им сузе пошле на очи. То ме је подсетило на једно давно предавање о уметности које сам слушао у тек отвореном Музеју савремене уметности код ушћа. Заборавио сам име предавача што је велика неправда јер сад ми се чини да је то био један од најбољих које сам икад слушао. Све што је говорио одисало је неком племенитом тугом и горком интелектуалном надмоћи. Оно због чега га овде помињем је његово (да ли његово?) сликовито објашњење шта је уметност: "уметник је човек који плаче али то ради тако да сви који га слушају кажу молимо те плачи још, још...".
Slušaj, Golube... Najpre, grešiš u rodu. Bre (brate) se kaže muškarcu, a mori (mori Deso) se kaže ženi. Ali ti si mlad, pa ne znaš... Drugo, previše čitaš. Opterećuješ se teorijom, mozganjem, umesto da pišeš srcem. Desanka piše onako kako joj ruka krene, a drugi neka tumače, ako su zaludni. Razvijaš tu priču o kempu. Ne razmišljam o stilu kad pišem. Ne pišem po bilo kakvom šablonu. Uzgred, nikad nisam volela kemping. U hotelima Kempinski sam bila, u Ženevi, Londonu i Marbelji. O vibratorima. Hm, skliska tema, a zadire u privatnost. Ali, da ne kažeš da izbegavam škakljiva pitanja.
Ta pomagala postoje barem vek i po. Najpre su bila ekološka, bez baterija, sa ručkom, kao stari mesingani mlinovi za kafu, a u unutrašnjosti aparata je bio ekscentar koji je omogućavao ciklično pravolinijsko kretanje. Početkom 20. veka su bili na struju i reklamirali su se kao pomagala za masažu lica i dekoltea, za razbijanje ili sprečavanje bora. Evo primera: Međutim, u kutiji, pozadi, vidiš i neke druge „priključke“, koji baš nisu za površinsku masažu. Na fotografiji nisu svi ni prikazani, a mogli su se posebno naručiti (custom) i drugi dodaci. Na fotografiji, iz nekadašnjeg posta, kažeš da ne vidiš da su to vibratori. Malo uvećanje, vidi se tekst: Vidi se takođe regularni pečurkasti priključak za masažu lica i dekoltea. Međutim, u reklamama je obično stojalo: all the pleasures of youth [...] will throb within you. Dakle, sad ne možeš da kažeš da izbegavam bilo koju temu.
E, sad o Budimki. Da te pitam: Da li ti možeš da zapamtiš neko ime duže od minut i po? Možeš? Pa što onda počneš sa Budimkom, a završiš sa Budislavkom? Pošto, očigledno, ne znaš s kim imaš posla, da ti kažem da je Budimka (dok smo još bile na studijama) jedne noći sama sklopila i zalemila elemente jednog od prvih računara u kitu. Psovala sam je, jer je svo vreme pevala neku pesmu Jadranke Stojaković. Mislim da je to bila pesma Sve smo mogli mi (da sklopimo). Zatim joj je tata kupio i prvi kupovni računar Atari sa memorijom od čak 8 KB. Sad ti vidi! Danas Buda radi kao haker u firmi koju ona sama zove Dragonsting, a jednom mi se, u alkoholisanom stanju, izlanula da se firma nalazi na padinama Karakoruma. Onomad mi je javila da je jednom tipu ušla, dizvineš, u laptop i posle se pola sata smejala. To je neki lajavac koji galami o globalnim zaverama, a kad mu je skenirala memorijske kartice našla je samo slike nekih matorki. I trag da su mu u računaru bili prvo Ruje pa Gringosi, s tim da su Ruje, kolegijalno, već na otiraču ispred INTELa ostavili poruku ДУРАК! Dok su mu Ruje patrolirali štampanim kolima, blokirali su ga, pa nije mogao da se prijavi na neki forum. Zato se izdrao na administratora foruma! Eto tako moj Golube, pa ti sad vidi... Inače, Buda se nije nikada udavala, a koliko sam primetila izgleda i da neće. Mislim da to ima veze sa Ratkom. Rekla mi je da je upravo završila šestomesečnu smenu u firmi. Sad ima tri meseca odmora, pa će doći u Beograd u nedelju uveče, na Uskrs, da se vidimo. Dok je na Netu tražila koji avion leti iz Kirgizije prema Balkanu, pevušila je: Kako naći put koji vodi do tebe, kako naći mir... Danas sam podigla cvikere. Druga pesma! Ujutru idem u Jagodinu. Videću se sa familijom, a onda na groblje da se ispričam s matorcima... Baš mi je toplo oko srca, nisam dugo bila sa njima. Vraćam se u nedelju da dočekam Budu. Eh, da nam je Vladana, pa da se pokočimo. Pa šta će matorke. Ili da evidentiraju svoje usere, ili da nešto šljoknu iz sedativnih razloga. Mislim, kad dugo sede u kafeu...
Јуче сам намерно прећутао постојање на Јутјубу једне од композиција Владимира Милосављевића наводно у извођењу Првог београдског певачког друштва, а то је Херувимска песма. Разлог за то је спор који је избио између постављача и коментатора око тога ко изводи и ко диригује, па сам хтео прво да чешћим слушањем и поређењима дођем до неког закључка о истини.
Стопроцентно сам сигуран да је солисткиња Људмила Грос, која је некад певала у Хору Српске патријаршије и на немачком снимку на диску који имам. Из овога следи да је диригент Милосављевић. За хор нисам сигуран. Милосављевић је прво дириговао Првим београдским певачким друштвом (ПБПД), да би 1990. основао Хор Српске патријаршије. Пледирам за овај други хор, звучи врло слично као на мом снимку, а не знам да ли је Људмила Грос икад певала са ПБПД.
Из свих ових разлога могу ипак да препоручим тај оспорени снимак на Јутјубу.
Владимир Милосављевић: Херувимска песма (соло: Људмила Грос, сопран)
Све си у праву. Мислио сам кад сам почео да пишем да се обратим Будиславки а на крају сам завршио са Будисавом. Нема шмире. Не би требало да је буде.
Што се тиче теоретисања у смислу Кемпа и осталих заврзлама и прирепака који ме удаљују од мене и теме... Па... да будем искрен, кад се уплашим ја почнем да теоретишем.
Драго ми је да си се вратила у Београд. Сад кад имаш нове цвике и нове Адидаске цео свет је твој. Као и увек.
( Ја сам од ујака научио да на свету постоје само Адидас патике. Оца сам се плашио.)
Што се тиче usera, ако нема Адидаске или ти кажe да преспоро или пребрзо ходаш док шетате ... Онда знаш на чему си :
Dont` die donkey, untill the grass is green...
Чујемо се од Уторка.
Има једна песма од Јадранке зове се Friend. Ha јутјубу je неки глупи спот и лош аудио снимак. Песма је одлична и почиње и завршава се на јапанском.
Данас размишљам како би Магдалена певала ту песму у себи:
Сањала сам да си ту
У твојим рукама мјесец сја
Тишина око нас.
У мојој души мир
у твоме оку рај
ВОЛИМ ТЕ
У свему видим те
Топлину осјетим
ВОЛИМ ТЕ
У свему видим те
Топлину осјетим
My friend...
|Ako niste do sada slusali saljem Vam link
Ancient echoes, Chorovaya Akademija, Alexandar Sadov
http://www.youtube.com/watch?v=b3fne25pGzA
Uzivajte!
И ово је GEMA забранила у Немачкој.
Срећом, Дивну сам могао да чујем. Ево још нешто врло лепо са Дивном:
http://www.youtube.com/watch?v=bjRHqMpsNb4&feature=related
Отче наш. Директно молитва. И слушалац се моли заједно са њима.
Е багами пазите шта говорите преда мном. Да не буде прекршај закона о заштити малолетница. Него, шала настрану. И мени се све чини да оно нису моје, већ комшијине слике. Никако ми није јасно како сам тако брзо порастô.
Је ли бре, клинци, шта кажете: годишта 1946. и 1956. У најбољим годинама. Пред вама је живот. Симпатични сте обојица. Нема шта, добра деца.
Питају: У којој држави је рођен Артур Рубинштајн. У глави ми је одговор - у Русији, руској царевини.
Учесници не знају одговор. Водитељка каже: Пољска.
Проверим. Рођен је у Лођу, који се тада налазио у оквиру државе Русије. Руске империје.
Исти случај је и са Николом Теслом. У Хрватској кажу да је рођен у Хрватској.
Историчари кажу да је рођен у Аустрији, чак не ни у Аустро-Угарској, јер та држава тада још није постојала.
Ти историчари увек праве проблеме....
Док сам их слушао прегледавао сам утиске и коментаре и приметио да су многи рекли да су им сузе пошле на очи. То ме је подсетило на једно давно предавање о уметности које сам слушао у тек отвореном Музеју савремене уметности код ушћа. Заборавио сам име предавача што је велика неправда јер сад ми се чини да је то био један од најбољих које сам икад слушао. Све што је говорио одисало је неком племенитом тугом и горком интелектуалном надмоћи. Оно због чега га овде помињем је његово (да ли његово?) сликовито објашњење шта је уметност: "уметник је човек који плаче али то ради тако да сви који га слушају кажу молимо те плачи још, још...".
Представа је изузетна.
Slušaj, Golube...
Ali, da ne kažeš da izbegavam škakljiva pitanja.
Najpre, grešiš u rodu. Bre (brate) se kaže muškarcu, a mori (mori Deso) se kaže ženi. Ali ti si mlad, pa ne znaš...
Drugo, previše čitaš. Opterećuješ se teorijom, mozganjem, umesto da pišeš srcem. Desanka piše onako kako joj ruka krene, a drugi neka tumače, ako su zaludni. Razvijaš tu priču o kempu. Ne razmišljam o stilu kad pišem. Ne pišem po bilo kakvom šablonu.
Uzgred, nikad nisam volela kemping. U hotelima Kempinski sam bila, u Ženevi, Londonu i Marbelji.
O vibratorima. Hm, skliska tema, a zadire u privatnost.
Ta pomagala postoje barem vek i po. Najpre su bila ekološka, bez baterija, sa ručkom, kao stari mesingani mlinovi za kafu, a u unutrašnjosti aparata je bio ekscentar koji je omogućavao ciklično pravolinijsko kretanje.
Početkom 20. veka su bili na struju i reklamirali su se kao pomagala za masažu lica i dekoltea, za razbijanje ili sprečavanje bora. Evo primera:
Međutim, u kutiji, pozadi, vidiš i neke druge „priključke“, koji baš nisu za površinsku masažu. Na fotografiji nisu svi ni prikazani, a mogli su se posebno naručiti (custom) i drugi dodaci.
Na fotografiji, iz nekadašnjeg posta, kažeš da ne vidiš da su to vibratori. Malo uvećanje, vidi se tekst:
Vidi se takođe regularni pečurkasti priključak za masažu lica i dekoltea. Međutim, u reklamama je obično stojalo: all the pleasures of youth [...] will throb within you.
Dakle, sad ne možeš da kažeš da izbegavam bilo koju temu.
E, sad o Budimki. Da te pitam: Da li ti možeš da zapamtiš neko ime duže od minut i po? Možeš? Pa što onda počneš sa Budimkom, a završiš sa Budislavkom?
Pošto, očigledno, ne znaš s kim imaš posla, da ti kažem da je Budimka (dok smo još bile na studijama) jedne noći sama sklopila i zalemila elemente jednog od prvih računara u kitu. Psovala sam je, jer je svo vreme pevala neku pesmu Jadranke Stojaković. Mislim da je to bila pesma Sve smo mogli mi (da sklopimo). Zatim joj je tata kupio i prvi kupovni računar Atari sa memorijom od čak 8 KB. Sad ti vidi!
Danas Buda radi kao haker u firmi koju ona sama zove Dragonsting, a jednom mi se, u alkoholisanom stanju, izlanula da se firma nalazi na padinama Karakoruma.
Onomad mi je javila da je jednom tipu ušla, dizvineš, u laptop i posle se pola sata smejala. To je neki lajavac koji galami o globalnim zaverama, a kad mu je skenirala memorijske kartice našla je samo slike nekih matorki. I trag da su mu u računaru bili prvo Ruje pa Gringosi, s tim da su Ruje, kolegijalno, već na otiraču ispred INTELa ostavili poruku ДУРАК! Dok su mu Ruje patrolirali štampanim kolima, blokirali su ga, pa nije mogao da se prijavi na neki forum. Zato se izdrao na administratora foruma!
Eto tako moj Golube, pa ti sad vidi...
Inače, Buda se nije nikada udavala, a koliko sam primetila izgleda i da neće. Mislim da to ima veze sa Ratkom.
Rekla mi je da je upravo završila šestomesečnu smenu u firmi. Sad ima tri meseca odmora, pa će doći u Beograd u nedelju uveče, na Uskrs, da se vidimo. Dok je na Netu tražila koji avion leti iz Kirgizije prema Balkanu, pevušila je: Kako naći put koji vodi do tebe, kako naći mir...
Danas sam podigla cvikere. Druga pesma!
Ujutru idem u Jagodinu. Videću se sa familijom, a onda na groblje da se ispričam s matorcima... Baš mi je toplo oko srca, nisam dugo bila sa njima. Vraćam se u nedelju da dočekam Budu. Eh, da nam je Vladana, pa da se pokočimo.
Pa šta će matorke. Ili da evidentiraju svoje usere, ili da nešto šljoknu iz sedativnih razloga. Mislim, kad dugo sede u kafeu...
Све си у праву. Мислио сам кад сам почео да пишем да се обратим Будиславки а на крају сам завршио са Будисавом. Нема шмире. Не би требало да је буде.
Што се тиче теоретисања у смислу Кемпа и осталих заврзлама и прирепака који ме удаљују од мене и теме... Па... да будем искрен, кад се уплашим ја почнем да теоретишем.
Драго ми је да си се вратила у Београд. Сад кад имаш нове цвике и нове Адидаске цео свет је твој. Као и увек.
( Ја сам од ујака научио да на свету постоје само Адидас патике. Оца сам се плашио.)
Што се тиче usera, ако нема Адидаске или ти кажe да преспоро или пребрзо ходаш док шетате ... Онда знаш на чему си :
Dont` die donkey, untill the grass is green...
Чујемо се од Уторка.
Има једна песма од Јадранке зове се Friend. Ha јутјубу je неки глупи спот и лош аудио снимак. Песма је одлична и почиње и завршава се на јапанском.
Данас размишљам како би Магдалена певала ту песму у себи:
Сањала сам да си ту
У твојим рукама мјесец сја
Тишина око нас.
У мојој души мир
у твоме оку рај
ВОЛИМ ТЕ
У свему видим те
Топлину осјетим
ВОЛИМ ТЕ
У свему видим те
Топлину осјетим
My friend...
Представа је изузетна.
EVo jedna od prvih flash mog predstava, istina bez bolera - Do re mi
http://www.youtube.com/watch?v=-DQ9ksto7Zg&feature=related
i jos jedna
Black Eyed Peas
http://www.youtube.com/watch?v=CttB6FmMgT4