Јако ми се свидио нови стрип у претходним бројевима, Блексад! Одличан је!
Такођер бих жељела да објаве стрип ,,Талични Том'', и да ли би неко могао да ми каже гдје се у Београду могу купити стрипоби? (али они старији, Дизнијеви, Талични Том, Паја Патак итд.)?
Блексад је сјајан стрип који сам купила још на сајму књига пре неколико година, али мада га имам у библиотеци са уживањем сам га прочитала још једанпут у вашем листу. Међутим код нас су издата само три дела, а скоро је изашао и четврти, тако да ме интересује ..... да ли сте откупили права и за тај четврти албум и да ли ћемо га ускоро (можда за годину дана) читати у "Забавнику"?
У потпуности се слажем, избор стрипова могао би бити бољи и разноврснији. Мислим да би Астерикс, Изногуд, Тин Тин, Модести, Марсупилами, Фантом били бољи избор за млађе читаоце. Херман ипак није примерен деци. Забавник је недељник који је намењен свима ( од 7-107 ) па би тиме требало да се воде и они који праве избор стрипа.
Не знам какав је Алан Форд, али чини ми се да је и он примјеран за млађу дјецу? Намјеравам да га прочитам, па би ми било јааако драго да га Забавник стави ...
Алан Форд сигурно није стрип који је примјерен Забавнику. Ако желиш да читаш тај стрип ја ти препоручујем да набавиш издање Алан Форд класик. Макар Алана није тешко наћи. Морам рећи да ме је почетак објављивања и друге епизоде Блексада јако обрадовао. Такве стрипове бих волио да и убудуће читам у Забавнику.
Поштовани, читам забавник од своје пете године. Могу слободно рећи да сам на стриповима научио да читам. Данас имам 38 година. Мислим да не постоји ни једна стрип ревија на бившем српскохрватском језику која је издавана у СФРЈ, а да је ја нисам активно читао и као дете "скупљао". Између осталих, поседовао сам и колекцију стрипова из Политикиног забавника укоричену у неколико књига. Забавник је одувек има добар и квалитетан избор стрипова. Ипак, морамо признати да стрип више није уметност маса, а да данашња деца радије играју игрице са пуцачинама и крволиптањима и у сваком погледу које им умањују властиту машту, коју је тако успешно будио стрип.
У Европи постоји неколико школа стрипа, од којих је далеко најквалитетнија белгијско-француска. У оквиру ње, Hermann је вероватно један од најквалитетнијих стрип цртача. Да би неки стрип добио епитет "насилног" није довољно да експлицитно приказује сцене убиства, већ да остави крајњу поруку насиља. На пример, у већини стрипова које похвално помињу поштовани читаоци који критикују Џерамају такође се појављују сцене убиства, само су ти стрипови мање реалистично визулено приказани, односно на начин приступачнији деци (да би ме боље размели, ликови су цртани на начин на који се цртају дизнијеви јунаци, па се ствара привид да су више орјентисани ка деци и сл). И чувени Том и Џери обилују сецкањима, убадањима, спаљивањем и другим сличним насиљем, што успешно обрађује цртана серија Симпсонови као чест лајт мотив.
Поменути стрип Џерамаја има тај дух који је социјално прихватљив, еколошки настројен и на сваки начин проткан правдом. Свака епизода показује како људи могу кренути странпутицом уколико се удаље од своје људскости. Иако оба главна јунака упорно одбацују постојање Бога, у свему се понашају као прави, поштени верници било које савремене светске религије. Они су увек борци за слободу, правду, за права потлачених и сиромашних, за права и равноправност жена, за заштиту природе и животиња, равноправност полова, у најкраћем о правди. Морам признати да сам из таквих стрипова ко што су Џерамаја и Бернар Принс научио много о правди, о праву које није правда, о слободи, вредности човека и доброти. Чак мислим да сам зато временом и постао религиозан, иако ме нико није приморавао на то. Уколико можете да ме схватите, ја сам један од оних људи који при поређењу каубоја и индијанаца увек стаје на страну ових других. Овакви стрипови су утицали на свест стотина хиљада деце која су их читала и у то сам сигуран, на веома поштен и педагошки прихватљив начин. Повремене сцене убијања и насиља које, признајем, постоје у наведеним стриповима су далеко мањег интензитета него све што ту исту децу окружује на свим домаћим ТВ станицама, и то у термину 7.15 када су људи који су били деца када и ја чекали да гледају цртани филм пре вечерњег Дневника.
Стога, подржавам и похваљујем објављивање висококвалитетних стрипова у Забавнику, као што је Џерамаја. Свестан сам цене ауторских права, која је ипак одлучујућа при избору стрипа, али предлажем уредницима да се држа проверено добрих стрипова попут овога и сличних какви су објављивани у Забавнику, Стрипотеци, Арт стрипу и сличним магазинима годинама. Уколико је могуће, предлажем објављивање епизода Бернара Принса(исто од Хермана), Корта Малтезеа (Хуга Прата), али и неких старих Забавникових карактеристичних ликова попут Изногуда, Блуберија и других. У сваком случају, пошто и данас читам нове стрипове и америчког и европског поднебља, свакако топло препоручујем сва добра издања француско-белгијске школе стрипа, као убедљиво најквалитетније, али и домаћа издања.
П.С.
Неко помену како Алан Форд није за децу! Бољег учитеља моје деце о социјалној правди тешко да бих у писаним издањима приступачним деци нашао. Због те своје усмерености која је нагиљала социјализму у време када је настао, тај стрип и није био популаран готово нигде сем у СФРЈ. Ипак, тешко да би био толико смешан без одличног хрватског преводиоца који му је дао тај дух хумора, па је можда боље оставити та таквог какав јесте у јуословенском оргиналу.
Поздрав свима!
Такођер бих жељела да објаве стрип ,,Талични Том'', и да ли би неко могао да ми каже гдје се у Београду могу купити стрипоби? (али они старији, Дизнијеви, Талични Том, Паја Патак итд.)?
Блексад је сјајан стрип који сам купила још на сајму књига пре неколико година, али мада га имам у библиотеци са уживањем сам га прочитала још једанпут у вашем листу. Међутим код нас су издата само три дела, а скоро је изашао и четврти, тако да ме интересује ..... да ли сте откупили права и за тај четврти албум и да ли ћемо га ускоро (можда за годину дана) читати у "Забавнику"?
(јел ово рекламирање? нека буде занат пред одумирањем , они се посебно третирају
У Европи постоји неколико школа стрипа, од којих је далеко најквалитетнија белгијско-француска. У оквиру ње, Hermann је вероватно један од најквалитетнијих стрип цртача. Да би неки стрип добио епитет "насилног" није довољно да експлицитно приказује сцене убиства, већ да остави крајњу поруку насиља. На пример, у већини стрипова које похвално помињу поштовани читаоци који критикују Џерамају такође се појављују сцене убиства, само су ти стрипови мање реалистично визулено приказани, односно на начин приступачнији деци (да би ме боље размели, ликови су цртани на начин на који се цртају дизнијеви јунаци, па се ствара привид да су више орјентисани ка деци и сл). И чувени Том и Џери обилују сецкањима, убадањима, спаљивањем и другим сличним насиљем, што успешно обрађује цртана серија Симпсонови као чест лајт мотив.
Поменути стрип Џерамаја има тај дух који је социјално прихватљив, еколошки настројен и на сваки начин проткан правдом. Свака епизода показује како људи могу кренути странпутицом уколико се удаље од своје људскости. Иако оба главна јунака упорно одбацују постојање Бога, у свему се понашају као прави, поштени верници било које савремене светске религије. Они су увек борци за слободу, правду, за права потлачених и сиромашних, за права и равноправност жена, за заштиту природе и животиња, равноправност полова, у најкраћем о правди. Морам признати да сам из таквих стрипова ко што су Џерамаја и Бернар Принс научио много о правди, о праву које није правда, о слободи, вредности човека и доброти. Чак мислим да сам зато временом и постао религиозан, иако ме нико није приморавао на то. Уколико можете да ме схватите, ја сам један од оних људи који при поређењу каубоја и индијанаца увек стаје на страну ових других. Овакви стрипови су утицали на свест стотина хиљада деце која су их читала и у то сам сигуран, на веома поштен и педагошки прихватљив начин. Повремене сцене убијања и насиља које, признајем, постоје у наведеним стриповима су далеко мањег интензитета него све што ту исту децу окружује на свим домаћим ТВ станицама, и то у термину 7.15 када су људи који су били деца када и ја чекали да гледају цртани филм пре вечерњег Дневника.
Стога, подржавам и похваљујем објављивање висококвалитетних стрипова у Забавнику, као што је Џерамаја. Свестан сам цене ауторских права, која је ипак одлучујућа при избору стрипа, али предлажем уредницима да се држа проверено добрих стрипова попут овога и сличних какви су објављивани у Забавнику, Стрипотеци, Арт стрипу и сличним магазинима годинама. Уколико је могуће, предлажем објављивање епизода Бернара Принса(исто од Хермана), Корта Малтезеа (Хуга Прата), али и неких старих Забавникових карактеристичних ликова попут Изногуда, Блуберија и других. У сваком случају, пошто и данас читам нове стрипове и америчког и европског поднебља, свакако топло препоручујем сва добра издања француско-белгијске школе стрипа, као убедљиво најквалитетније, али и домаћа издања.
П.С.
Неко помену како Алан Форд није за децу! Бољег учитеља моје деце о социјалној правди тешко да бих у писаним издањима приступачним деци нашао. Због те своје усмерености која је нагиљала социјализму у време када је настао, тај стрип и није био популаран готово нигде сем у СФРЈ. Ипак, тешко да би био толико смешан без одличног хрватског преводиоца који му је дао тај дух хумора, па је можда боље оставити та таквог какав јесте у јуословенском оргиналу.
Поздрав свима!
Malko sam mlađi pa bih i ja voleo da omirišem Kortoa...
Но и даље чекамо обећане класике.
Но и даље чекамо обећане класике.
Gde je stari dobri iznogud?? Obozavao sam da ga citam veoma je smesan i zabavan !!!! Hocemo iznoguda!!!