Бађунов је написао/ла:

dorcolac је написао/ла:

Ово није Београд мада личи на на једно некадашње место. Међутим, на овом трамвају назад стоји нека табла са ћирилићним натписом који ја видим као "ЖЕЉ СТАНИЦА" мада нисам сигуран да ли је "ЖЕЉ". Оваквих табли се не сећам на београдским трамвајима. Друго, овакви и слични трамваји који су још ишли средином 1970-их по Београду нису имали пантографе већ мотке. Мада су пантографи увођени у првој половини 1970-их на оваквим трамвајима нису постављани и повучени су дефинитивно са завршетком "пантографизације". Најдуже су се задржали на линији 2 где су их заменили ново увезени чешки трамваји са пантографима. Увођење пантографа почело је прво на деоници од Славије до Вождовца па су трамваји на линијама 9 и 10 први добили пантографе уз постојеће мотке. Промена напајања вршена је на станици на почетку Булевара ЈНА (Бул. Ослобођења). На тим линијама саобраћали су трамваји "Ђуре Ђаковића" (Славонски Брод) са приколицом, неколико "белгијанаца" и један или два "Ансалдија", не сећам се да ли је био још који тип трамваја. Али овакви трамваји нису ишли на тим линијама, као што рекох они нису ни добијали пантографе. Осим тога, од првог дана су пантографи били као што су и данас а не овакви као на овој слици.

Ова слика ме подсећа на једно место у Сарајеву али се не бих усудио да тврдим то. Не знам који су све градови у Југославији имали трамваје осим Београда: Суботица (укинула трамваје одавно), Загреб, Сарајево (прешли на нормални колосек почетком 1960-их кад су увели тзв. "вашингтонце") ... Све ми се чини да сам заборавио на још неки град. 

Колико ми је познато, трамваје су имали следећи југословенски градови:

Баоград (1,00 м)

Дубровник (0,76 м)

Загреб (1,00 м)

Љубљана (1,00 м)

Ниш (1,27 м)

Нови Сад (1,27 м)

Осијек (1,00 м)

Пула (?)

Ријека (1,00 м)

Сарајево (0,76 м, касније 1,27 м)

Суботица (1,00 м)

(Имена градова сам средио по азбучном реду, градови обележени масним словима имају још увек трамваје).

Трамвај на фотографији Дирекције пошта никад није постојао у Београду (вероватно сте га заменили неким другим старијим („београдским“) типом. Штавише, ове трамваје је имао од југословенских градова једино Нови Сад (заборавио сам ко их је произвео, али чини ми се нека мађарска фирма). Потпуно је могуће да на предњој табли (такође типично за Нови Сад) пише „Железничка станица“. Терминал једне линије је био управо пред старом железничком станицом.

На крову трамваја не налази се пантограф, већ лира. Она је нека врста компромиса између пантографа и троле. Имала је две шипке (укрућене пречкама) и између њих клизни контакт. Морала је да се подешава према смеру кретања трамваја, слично као трола, с тим што се једноставно вукао један од два конопца, а лира је описивањем лука подизала тролну жицу да би могла да пређе на другу страну. Није ми познато да ли су у још неком југословенском граду трамваји имали лире.

Прелажење на пантографе у Београду нисам могао да пратим (нисам више живео у Београду). Сећам се ипак да сам пантографе виђао и на старим трамвајима. Да не би коментар био потпуно ОТ, напомињем да сам на неком немачком сајту о загребачким трамвајима прочитао да се у Загребу користе пантографи произведени у Београду по лиценци Сименса, који су познати по свом „витком“ и елегантном изгледу. Ово су потврдили и Швајцарци који су при првој пробној вожњи поклоњеним базелским трамвајем опалили својим гломазним пантографом један сигнални уређај и направили ватромет.