Извињавам се Путниче, у питању јесте спратна зграда, али ми није била најјаснија позиција фотографисања. Сада ми је, као, малчице јасније, али то ће значити да је на оној фотографији "са Дневника" види још делић зграде која је пререзана на трећину.
Да није још једном гађана?
Могуће је и да се део који је видљив накнадно обрушио или је једноставно уклоњен.
Оно, занимљиво за све људе који су иоле повезани са грађевинском струком јесте како је могуће да лифт и дан данас у тој кући функционише после свих ових ратних ужаса који су је задесили. Имам кума који живи у "новом" делу и сећам се да сам се возио лифтом који је имао оригиналну предратну кабину (чак је и стајала плочица фабриканта саме кабине или читавог лифта - Радојловића), оригиналну ограду у кованом гвожђу (коју су нажалост сву исекли) и друге детаље. Додуше, мора се признати да је видљива разлика у обради у новом и старом делу (скромнија врата, лошији паркети), али то може приметити тек увежбано око.
Пре који дан сам ишао на лице места да видим да ли се може приметити "састав" новог и старог дела и уз сву вољу нисам ништа приметио.
Сличан пример као на Аграрној банци/Музеју револуције где је читав један спрат додат у реконструкцији зграде после рата.
U redu Đilas, ali Dedijer svoje dnevnike počinje opisom šetnje sa Lolom Ribarom, negde oko Mostara ugledaju da se nešto dešava i potrče da vide...
Дедијеров Дневник који имам штампан је и издат 1945. године. Он почиње 6. априла 1941. У њему није описана никаква шетња 27. марта 1941.
Цитирам једну реченицу из предговора Дневнику:
Из Дневника су изостављене само оне ствари, за чије објављивање услови још нису сазрели.
Verovatno je odgovor u tom izostavljanju. Što se tiče filma koji je neko od učesnika foruma video u Kinoteci, radi se o tv dokumentarnoj emisiji u kojoj je autor Božidar Zečević, zahvaljujući svojoj majci (tada studentu medicine), pronašao neke autentične svedoke i učesnike demonstriranja 27. marta. Njihova svedočenja su prilično subjektivna i isorijski relevantna. Uostalom, setite se oktobra 2000. godine. To je prilično blizu nas. Tu smo svi, manje više, bili učesnici i svedoci a POJMA NEMAMO šta se zapravo dogodilo?! ŠTA JE POZADINA!! KO JE U POZADINI! Ko je tu pio a ko plaćao! Čini mi se da će istorija to takođe lepo i neistinito ispegladi!
У Првом и Другом светском рату пловни парк наше државе страдао је у потпуности.
Парни тегљач „Делиград” потопила је сопствена посада 6. априла 1941, километар узводно од ушћа Саве у Дунав, да не би пао непријатељу у руке, а онда се пребацила у пароброд „Танаско Рајић”, не слутећи да ће се нешто касније на њега срушити железнички мост. Готово да је нестварно да је мост миниран баш у тренутку када је пароброд пролазио испод њега. У овом трагичном догађају погинуло је 170 официра Ратне морнарице и четири члана посаде. И у Првом светском рату железнички мост је миниран, и тада се својом конструкцијом обрушио на један брод, мађарски „Алкотмањ”. Било је то 29. јула 1914. године. http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Brodovi-pod-vodom.sr.html
Ovo je iz "Politiking" "Magazina" od ovog vikenda. Meni je odmah privuklo pažnju.
Neko je pobrkao datume potapanja brodova i uništenja mostova. Uostalom zar nije Most kralja Aleksandra bio miniran dok je ispod prolazio "Tanasko Rajić"?
У вези Божидара Зечевића и 27. марта и сећања из Кинотеке: тада су, те вечери приказани и филмови дотада никада не показивани и потпуно непознати, од којих је добар део био у боји. Оно што је стављено на youtube као документарни филм и материјал тада показан није исто: у Кинотеци је било приказано много више филмова.
Жао ми је што се овај материјал не може да набави на DVDјевима, па да се анализира кадар по кадар, посебно када је реч о паролама и сликама које су демонстранти носили (на тон се, на жалост, не можемо ослонити, јер је сниман накнадно, па умонтиран - што се јасно види на кадровима са музичарима: нити постоји икакав синхроницитет између оног што се свира, нити је инструментаријум идентичан).
Симптоматично је и то да се истог 27. марта клицало Америци и да је америчка застава веома јасно постављена на најистакнутију тачку Теразија: кров изнад великог мезанина на палати "Албанија". Мени је и сама таква фотографија деловала, када сам је на "оном" форуму видео, поприлично занимљива, јер је досада ретко показивана у уџбеницима историје и званичним скуповима.
Ovo je iz "Politiking" "Magazina" od ovog vikenda. Meni je odmah privuklo pažnju.
Neko je pobrkao datume potapanja brodova i uništenja mostova. Uostalom zar nije Most kralja Aleksandra bio miniran dok je ispod prolazio "Tanasko Rajić"?
А колико се сећам у случају минирања моста Краља Александра и обрушавања истог на пловни објекат испод - није ни датум исправан.
У вези Божидара Зечевића и 27. марта и сећања из Кинотеке: тада су, те вечери приказани и филмови дотада никада не показивани и потпуно непознати, од којих је добар део био у боји. Оно што је стављено на youtube као документарни филм и материјал тада показан није исто: у Кинотеци је било приказано много више филмова.
Жао ми је што се овај материјал не може да набави на DVDјевима, па да се анализира кадар по кадар, посебно када је реч о паролама и сликама које су демонстранти носили (на тон се, на жалост, не можемо ослонити, јер је сниман накнадно, па умонтиран - што се јасно види на кадровима са музичарима: нити постоји икакав синхроницитет између оног што се свира, нити је инструментаријум идентичан).
Симптоматично је и то да се истог 27. марта клицало Америци и да је америчка застава веома јасно постављена на најистакнутију тачку Теразија: кров изнад великог мезанина на палати "Албанија". Мени је и сама таква фотографија деловала, када сам је на "оном" форуму видео, поприлично занимљива, јер је досада ретко показивана у уџбеницима историје и званичним скуповима.
Što se tiče udžbenika i istorije i istoričara koji su nas učili...to sigurno treba zaboraviti. Tu se terala voda na svoju vodenicu! Ali pravu istinu, ko je stvarno organizovao čitavu tu stvar, to će ostati u manje više, približnim istini, nagadjanjima. Otuda raznorazna viđenja, raznih svedoka. Ćak i Desimira Tošića koga veoma cenim i lično ga poznavao. Zato pominjem oktobar 2000 g. koji je prilično velika nameštaljka sa više strana. Pri tom, da se razumemo, ništa tada nisam imao protiv promena, čak sam bio i vrlo angažovan, ali posle tek ukapiraš da je bilo raznorazne, čak i diletantske, manipulacije. A šta se potom izdogađalo, čime je rezultiralo, da ne pominjemo i ne raspredamo zalud.
Да није још једном гађана?
Могуће је и да се део који је видљив накнадно обрушио или је једноставно уклоњен.
Оно, занимљиво за све људе који су иоле повезани са грађевинском струком јесте како је могуће да лифт и дан данас у тој кући функционише после свих ових ратних ужаса који су је задесили. Имам кума који живи у "новом" делу и сећам се да сам се возио лифтом који је имао оригиналну предратну кабину (чак је и стајала плочица фабриканта саме кабине или читавог лифта - Радојловића), оригиналну ограду у кованом гвожђу (коју су нажалост сву исекли) и друге детаље. Додуше, мора се признати да је видљива разлика у обради у новом и старом делу (скромнија врата, лошији паркети), али то може приметити тек увежбано око.
Пре који дан сам ишао на лице места да видим да ли се може приметити "састав" новог и старог дела и уз сву вољу нисам ништа приметио.
Сличан пример као на Аграрној банци/Музеју револуције где је читав један спрат додат у реконструкцији зграде после рата.
Marko Stojanović: VLADAN ĐORĐEVIĆ
U redu Đilas, ali Dedijer svoje dnevnike počinje opisom šetnje sa Lolom Ribarom, negde oko Mostara ugledaju da se nešto dešava i potrče da vide...
Дедијеров Дневник који имам штампан је и издат 1945. године. Он почиње 6. априла 1941. У њему није описана никаква шетња 27. марта 1941.
Цитирам једну реченицу из предговора Дневнику:
Из Дневника су изостављене само оне ствари, за чије објављивање услови још нису сазрели.
Verovatno je odgovor u tom izostavljanju. Što se tiče filma koji je neko od učesnika foruma video u Kinoteci, radi se o tv dokumentarnoj emisiji u kojoj je autor Božidar Zečević, zahvaljujući svojoj majci (tada studentu medicine), pronašao neke autentične svedoke i učesnike demonstriranja 27. marta. Njihova svedočenja su prilično subjektivna i isorijski relevantna. Uostalom, setite se oktobra 2000. godine. To je prilično blizu nas. Tu smo svi, manje više, bili učesnici i svedoci a POJMA NEMAMO šta se zapravo dogodilo?! ŠTA JE POZADINA!! KO JE U POZADINI! Ko je tu pio a ko plaćao! Čini mi se da će istorija to takođe lepo i neistinito ispegladi!
У Првом и Другом светском рату пловни парк наше државе страдао је у потпуности.
Парни тегљач „Делиград” потопила је сопствена посада 6. априла 1941, километар узводно од ушћа Саве у Дунав, да не би пао непријатељу у руке, а онда се пребацила у пароброд „Танаско Рајић”, не слутећи да ће се нешто касније на њега срушити железнички мост. Готово да је нестварно да је мост миниран баш у тренутку када је пароброд пролазио испод њега. У овом трагичном догађају погинуло је 170 официра Ратне морнарице и четири члана посаде. И у Првом светском рату железнички мост је миниран, и тада се својом конструкцијом обрушио на један брод, мађарски „Алкотмањ”. Било је то 29. јула 1914. године.
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Brodovi-pod-vodom.sr.html
Ovo je iz "Politiking" "Magazina" od ovog vikenda. Meni je odmah privuklo pažnju.
Neko je pobrkao datume potapanja brodova i uništenja mostova. Uostalom zar nije Most kralja Aleksandra bio miniran dok je ispod prolazio "Tanasko Rajić"?
Жао ми је што се овај материјал не може да набави на DVDјевима, па да се анализира кадар по кадар, посебно када је реч о паролама и сликама које су демонстранти носили (на тон се, на жалост, не можемо ослонити, јер је сниман накнадно, па умонтиран - што се јасно види на кадровима са музичарима: нити постоји икакав синхроницитет између оног што се свира, нити је инструментаријум идентичан).
Симптоматично је и то да се истог 27. марта клицало Америци и да је америчка застава веома јасно постављена на најистакнутију тачку Теразија: кров изнад великог мезанина на палати "Албанија". Мени је и сама таква фотографија деловала, када сам је на "оном" форуму видео, поприлично занимљива, јер је досада ретко показивана у уџбеницима историје и званичним скуповима.
Ovo je iz "Politiking" "Magazina" od ovog vikenda. Meni je odmah privuklo pažnju.
Neko je pobrkao datume potapanja brodova i uništenja mostova. Uostalom zar nije Most kralja Aleksandra bio miniran dok je ispod prolazio "Tanasko Rajić"?
А колико се сећам у случају минирања моста Краља Александра и обрушавања истог на пловни објекат испод - није ни датум исправан.
Жао ми је што се овај материјал не може да набави на DVDјевима, па да се анализира кадар по кадар, посебно када је реч о паролама и сликама које су демонстранти носили (на тон се, на жалост, не можемо ослонити, јер је сниман накнадно, па умонтиран - што се јасно види на кадровима са музичарима: нити постоји икакав синхроницитет између оног што се свира, нити је инструментаријум идентичан).
Симптоматично је и то да се истог 27. марта клицало Америци и да је америчка застава веома јасно постављена на најистакнутију тачку Теразија: кров изнад великог мезанина на палати "Албанија". Мени је и сама таква фотографија деловала, када сам је на "оном" форуму видео, поприлично занимљива, јер је досада ретко показивана у уџбеницима историје и званичним скуповима.
Što se tiče udžbenika i istorije i istoričara koji su nas učili...to sigurno treba zaboraviti. Tu se terala voda na svoju vodenicu! Ali pravu istinu, ko je stvarno organizovao čitavu tu stvar, to će ostati u manje više, približnim istini, nagadjanjima. Otuda raznorazna viđenja, raznih svedoka. Ćak i Desimira Tošića koga veoma cenim i lično ga poznavao. Zato pominjem oktobar 2000 g. koji je prilično velika nameštaljka sa više strana. Pri tom, da se razumemo, ništa tada nisam imao protiv promena, čak sam bio i vrlo angažovan, ali posle tek ukapiraš da je bilo raznorazne, čak i diletantske, manipulacije. A šta se potom izdogađalo, čime je rezultiralo, da ne pominjemo i ne raspredamo zalud.