Poštovanje i pozdrav cenjenoj ekipi.
Ispratio sam kompletno svih 960 stranica na ovom forumu i većinu stranica na SS forumu, ali nisam toliko vičan i stručan u tumačenju svih fotografija koje beleže vreme iz kojeg potiču i čuvaju ga od zaborava.
Na jednom drugom forumu sam imao priliku da budem u komunikaciji sa mmilovanom na tematici koja se bavila istorijom Radio Beograda i razvojem domaće šlagerske i jazz muzike.
Konkretan povod uključivanja na ovaj topik nisu fotografije već zvukovi vremena koje je prošlo.
Pre par desitina stranica pomenuta je knjiga o Soladtensender Belgradu koju je napisala Prof. Dr. Mirjana Nikolić i s obzirom da lično poznajem profesorku Nikolić moram da kažem da ne sumnjam u temeljnost i autentičnost sadržaja, ali svakako da se toj temi može pristupiti sa više aspekata.
Moram da priznam da knjigu nisam video i pročitao, ali s obzirom da sam dosta tražio i pročitao dostupnih materijala o Sender Belgradu obećavam da ću to učiniti prvom prilikom i da uostalom vidim da li se napokon otkrivaju neke nepoznate stvari o ovoj radio stanici.
Neke stvari ostaće možda i večne zagonetke i još par će ostati manje kad je ova stanica u pitanju.
Malo se zna da Sender Belgrad nije bila jedina radio stanica koja se oglašavala iz Beograda za vreme rata. Malo se zna o njegovom kraju, ali sve ostalo je sasvim izvesno i dokumentovano.
Sender Belgrad je svoje emitovanje započeo 20. aprila 1941. na dan rođenja Adolfa Hitlera. Taj dan je (prema članku iz Novog Vremena o godišnjici Sender Belgrada) emitovana poruka "Ovde PK radiostanica Beograd na talasnoj dužini 437,7 metara". Naravno, poruka je emitovana na nemačkom jeziku.
Moglo bi se dosta napisati o njegovom radu, ali prava mala misterija je oko datuma njegovog prestanka rada. Ovde sam video (ne znam tačno ko je to preneo), ali i na raznim drugim sajtovima da se to desilo 13. oktobra, međutim prema dnevnom raportu policijskog direktorata nemačke grupe armija "F" za 12. oktobar 1944. kaže se da je "radio-stanica privremeno obustavila rad". Možda se može reći da on od 13. oktobra ne emituje program, ali je 12. prestao sa radom.
Podaci šta se dešavalo između 12. i 16. oktobra kad se zgrada u Kneza Milođa 16 nalazi u zoni borbi, ne postoje, nijedan papir, naredba, dokument. Indirektno, par svedoka je tvrdilo da su se u prostorijama stanice nalazili ljotićevci i to najverovatnije po zadatku da čuvaju zgradu i prostorije, a ne po ličnom nahođenju.
Kako ne znamo detalje za period do oslobođenja, ne znamo ni sve detalje za period od 18. oktobra kada je zgrada i njeno okruženje bila u rukama oslobodilaca pa sve do 6. novembra kada se ponovo oglasio Radio Beograd kroz test najavu da bi 10. novembra započeo svoj redovni program. Da budem precizan, zna se ko je i kako i odakle dizao i opremao posleratni Radio Beograd, ali nemamo sačuvane informacije o fonoteci tj. obimu njenog uništavanja.
Svedoci su ovde bili manje saglasni. Zna se da su nemci vrlo pedantno rasturili svu tehniku radija i odneli sa sobom. Predajnik u Makišu je miniran i nemci su uradili ono što jugoslovenska vojska 1941. nije stigla da uradi - uništili su predajnik. Jedina stvar koja je ostala čitava je kabl koji je povezivao studio sa predajnikom u Makišu.
Posleratna istoriografija Radio Beograda je stavljala do znanja da predajnik u Makišu nije dignut u vazduh 1941. zbog "petokolonaša, folksdojčera i belogardejaca odranije zaposlenih u Radio Beogradu". Nikad nisam naišao na podatak kako su oni krivi za to i uopšte zašto predajnik koji je vojska minirala aprila 1941. nije uništen. Takođe se sa ponosom ističu datumi 4. jul, 26. jul i 3. avgust 1941. kada je u akcijama "ilegalnog pokreta" u Beogradu na kratko onesposobljavan glavni vod Sender Belgrada i prekidan program.
Napomenuo sam da se malo zna da je za vreme okupacije iz Beograda i Zemuna emitovano (povremeno) više radijskih stanica/programa, a da su na još dve lokacije postojali studijski kapaciteti. Deo njih je bitan za pokretanje posleratnog Radija Beograd, ali to je već druga tema.
Ispratio sam kompletno svih 960 stranica na ovom forumu i većinu stranica na SS forumu, ali nisam toliko vičan i stručan u tumačenju svih fotografija koje beleže vreme iz kojeg potiču i čuvaju ga od zaborava.
Na jednom drugom forumu sam imao priliku da budem u komunikaciji sa mmilovanom na tematici koja se bavila istorijom Radio Beograda i razvojem domaće šlagerske i jazz muzike.
Konkretan povod uključivanja na ovaj topik nisu fotografije već zvukovi vremena koje je prošlo.
Pre par desitina stranica pomenuta je knjiga o Soladtensender Belgradu koju je napisala Prof. Dr. Mirjana Nikolić i s obzirom da lično poznajem profesorku Nikolić moram da kažem da ne sumnjam u temeljnost i autentičnost sadržaja, ali svakako da se toj temi može pristupiti sa više aspekata.
Moram da priznam da knjigu nisam video i pročitao, ali s obzirom da sam dosta tražio i pročitao dostupnih materijala o Sender Belgradu obećavam da ću to učiniti prvom prilikom i da uostalom vidim da li se napokon otkrivaju neke nepoznate stvari o ovoj radio stanici.
Neke stvari ostaće možda i večne zagonetke i još par će ostati manje kad je ova stanica u pitanju.
Malo se zna da Sender Belgrad nije bila jedina radio stanica koja se oglašavala iz Beograda za vreme rata. Malo se zna o njegovom kraju, ali sve ostalo je sasvim izvesno i dokumentovano.
Sender Belgrad je svoje emitovanje započeo 20. aprila 1941. na dan rođenja Adolfa Hitlera. Taj dan je (prema članku iz Novog Vremena o godišnjici Sender Belgrada) emitovana poruka "Ovde PK radiostanica Beograd na talasnoj dužini 437,7 metara". Naravno, poruka je emitovana na nemačkom jeziku.
Moglo bi se dosta napisati o njegovom radu, ali prava mala misterija je oko datuma njegovog prestanka rada. Ovde sam video (ne znam tačno ko je to preneo), ali i na raznim drugim sajtovima da se to desilo 13. oktobra, međutim prema dnevnom raportu policijskog direktorata nemačke grupe armija "F" za 12. oktobar 1944. kaže se da je "radio-stanica privremeno obustavila rad". Možda se može reći da on od 13. oktobra ne emituje program, ali je 12. prestao sa radom.
Podaci šta se dešavalo između 12. i 16. oktobra kad se zgrada u Kneza Milođa 16 nalazi u zoni borbi, ne postoje, nijedan papir, naredba, dokument. Indirektno, par svedoka je tvrdilo da su se u prostorijama stanice nalazili ljotićevci i to najverovatnije po zadatku da čuvaju zgradu i prostorije, a ne po ličnom nahođenju.
Kako ne znamo detalje za period do oslobođenja, ne znamo ni sve detalje za period od 18. oktobra kada je zgrada i njeno okruženje bila u rukama oslobodilaca pa sve do 6. novembra kada se ponovo oglasio Radio Beograd kroz test najavu da bi 10. novembra započeo svoj redovni program. Da budem precizan, zna se ko je i kako i odakle dizao i opremao posleratni Radio Beograd, ali nemamo sačuvane informacije o fonoteci tj. obimu njenog uništavanja.
Svedoci su ovde bili manje saglasni. Zna se da su nemci vrlo pedantno rasturili svu tehniku radija i odneli sa sobom. Predajnik u Makišu je miniran i nemci su uradili ono što jugoslovenska vojska 1941. nije stigla da uradi - uništili su predajnik. Jedina stvar koja je ostala čitava je kabl koji je povezivao studio sa predajnikom u Makišu.
Posleratna istoriografija Radio Beograda je stavljala do znanja da predajnik u Makišu nije dignut u vazduh 1941. zbog "petokolonaša, folksdojčera i belogardejaca odranije zaposlenih u Radio Beogradu". Nikad nisam naišao na podatak kako su oni krivi za to i uopšte zašto predajnik koji je vojska minirala aprila 1941. nije uništen. Takođe se sa ponosom ističu datumi 4. jul, 26. jul i 3. avgust 1941. kada je u akcijama "ilegalnog pokreta" u Beogradu na kratko onesposobljavan glavni vod Sender Belgrada i prekidan program.
Napomenuo sam da se malo zna da je za vreme okupacije iz Beograda i Zemuna emitovano (povremeno) više radijskih stanica/programa, a da su na još dve lokacije postojali studijski kapaciteti. Deo njih je bitan za pokretanje posleratnog Radija Beograd, ali to je već druga tema.