Видим да траје потрага за контролним одељењем. (Ако сте решили, а ја нисам приметио, изговор ми је јако сунце на шатриначком језеру.) Елем, не бих рекао да се налази око Великих степеница:
У Карађорђевој: лево поштанска зграда, десно Ђумрукана. Горе неке друге зграде.
С обзиром на ћитабе које користиш, прихватам тврдњу да је лево поштанска зграда.
Само бих желео информацију о години снимања, или податак од када је пошта пребачена из Ђумрукане у зграду поред.
На врху степеница, лево, је зграда хотела Национал, у коме је свој живот проводио Милован Глишић.
Уф, уф, написао сам по сећању, а изгледа да сам кикснуо.
Ипак су ту давно биле поштанске просторије. Године 1912. у броју 15 Карађорђеве улице, а са леве стране Великих степеница, налазио се "Поштански магацин". Бр. 17. била је Управа царинарнице. Године 1922. се у бр. 15 налази "Магацин царинарнице", дакле промена садржаја.
Уф, уф, написао сам по сећању, а изгледа да сам кикснуо.
Ипак су ту давно биле поштанске просторије. Године 1912. у броју 15 Карађорђеве улице, а са леве стране Великих степеница, налазио се "Поштански магацин". Бр. 17. била је Управа царинарнице. Године 1922. се у бр. 15 налази "Магацин царинарнице", дакле промена садржаја.
Ма, у реду је.
Сваки податак ми је драгоцен.
Поштански историчари су се раније углавном бавили глобалним стварима, јер нису били описани ни основни правци, ни каменови међаши и историји.
Мене интересују, ипак, детаљи. Зато ми је сваки детаљ битан. А и много је тога, у фото копијама, књигама и у глави. Потребно је неко време да се слегне.
Хвала за податак из 1912. То ће ми послужити као почетна тачка за даља истраживања. Уф. Толико тога је неистражено.
Увек кад размишљам да ли да прикачим неку слику, најпре помислим: да ли је неко ово већ објаснио, или показао?
Али, хајде да ставим овде још једну слику Анастаса Јовановића, из серије снимљене 1967. године, после предаје градова.
У књизи је ово мала слика 6,5 х 9 цм, са растером. (Отприлике су то и димензије оригиналног позитива) После уклањања растера, слика је изгубила од оштрине.
Углавном, на полеђини ове слике је писало, руком Анастаса Јовановића: Београдски град када га је књаз Михаило почео кварити.
По свој прилици, кнез Михаило је по изласку турске војске, наредио да се београдска тврђава, или део ње, сруши. Треба узети у обзир осећања савременика. Сувише је људи изгинуло ослобађајући Београд у Првом устанку. Са ових зидина Турци су бомбардовали Београд. На тим истим зидинама је, за 500 година, хиљаде српских глава било набијено на кочеве.
Изгледа да је Михаило био понесен тим осећањима, па је наредио рушење.
Или је камен хтео да употреби као грађевински материјал. Толико тога је у Београду требало изградити.
Елем, брзо је одустао, и изглед зидине је враћен у првобитно стање.
Краљ Милан је био јако заљубљен у ову спољну сарадницу, жену једног српског дипломате, па је због ње направио више глупости. Сл. Јовановић није код ње налазио никакве врлине, чак ју је звао оцвалом, мада се мени чини да је претерао.
Краљ Милан је био јако заљубљен у ову спољну сарадницу, жену једног српског дипломате, па је због ње направио више глупости. Сл. Јовановић није код ње налазио никакве врлине, чак ју је звао оцвалом, мада се мени чини да је претерао.
Артемиза Јоанидес, Гркиња, је била удата за Милана Христића, сина Филипа Христића (1819-1905 члан Државног савета, министар иностраних дела и председник владе). Милан је био секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду. Док се он бавио државним пословима, краљ Милан се бавио његовом супругом. Из те краљевске бриге родио се син Ђорђе.
Војислав Илић је хапшен јер су се у његовој песми Маскенбал на Руднику препознали краљ Милан (начелник) и Артемиза (жена прерушена у полицајца). Још једна његова песма има исту тему - Љубавна прича о дону Нунецу и дона Клари.
Шалу на стану, не знам да ли је ово раније помињано, интересује ме чуму су служиле ове "сателитске антене" које се виде са десне стране слике. Јесте да су окренуте отприлике ка Бечу, али СББ у то време још није кренуо са радом :)
Чини ми се да са горње стране пише трговина па би могла бити реклама, нешто у стилу оне "рото рекламе - на ветар" :)
Зна ли неко нешто конкретније?
У Карађорђевој: лево поштанска зграда, десно Ђумрукана. Горе неке друге зграде.
С обзиром на ћитабе које користиш, прихватам тврдњу да је лево поштанска зграда.
Само бих желео информацију о години снимања, или податак од када је пошта пребачена из Ђумрукане у зграду поред.
На врху степеница, лево, је зграда хотела Национал, у коме је свој живот проводио Милован Глишић.
Ипак су ту давно биле поштанске просторије. Године 1912. у броју 15 Карађорђеве улице, а са леве стране Великих степеница, налазио се "Поштански магацин". Бр. 17. била је Управа царинарнице. Године 1922. се у бр. 15 налази "Магацин царинарнице", дакле промена садржаја.
... ipak, da ovoga puta i označim ...
... specijalna repriza za Putnika sa puta :glasses: ...
Бочна страна је заиста једнака, па нећемо постављати питања дужине зграде и оног зуба...
Ипак су ту давно биле поштанске просторије. Године 1912. у броју 15 Карађорђеве улице, а са леве стране Великих степеница, налазио се "Поштански магацин". Бр. 17. била је Управа царинарнице. Године 1922. се у бр. 15 налази "Магацин царинарнице", дакле промена садржаја.
Ма, у реду је.
Сваки податак ми је драгоцен.
Поштански историчари су се раније углавном бавили глобалним стварима, јер нису били описани ни основни правци, ни каменови међаши и историји.
Мене интересују, ипак, детаљи. Зато ми је сваки детаљ битан. А и много је тога, у фото копијама, књигама и у глави. Потребно је неко време да се слегне.
Хвала за податак из 1912. То ће ми послужити као почетна тачка за даља истраживања. Уф. Толико тога је неистражено.
Али, хајде да ставим овде још једну слику Анастаса Јовановића, из серије снимљене 1967. године, после предаје градова.
У књизи је ово мала слика 6,5 х 9 цм, са растером. (Отприлике су то и димензије оригиналног позитива) После уклањања растера, слика је изгубила од оштрине.
Углавном, на полеђини ове слике је писало, руком Анастаса Јовановића: Београдски град када га је књаз Михаило почео кварити.
По свој прилици, кнез Михаило је по изласку турске војске, наредио да се београдска тврђава, или део ње, сруши. Треба узети у обзир осећања савременика. Сувише је људи изгинуло ослобађајући Београд у Првом устанку. Са ових зидина Турци су бомбардовали Београд. На тим истим зидинама је, за 500 година, хиљаде српских глава било набијено на кочеве.
Изгледа да је Михаило био понесен тим осећањима, па је наредио рушење.
Или је камен хтео да употреби као грађевински материјал. Толико тога је у Београду требало изградити.
Елем, брзо је одустао, и изглед зидине је враћен у првобитно стање.
U redu Đilas, ali Dedijer svoje dnevnike počinje opisom šetnje sa Lolom Ribarom, negde oko Mostara ugledaju da se nešto dešava i potrče da vide...
Дедијеров Дневник који имам штампан је и издат 1945. године. Он почиње 6. априла 1941. У њему није описана никаква шетња 27. марта 1941.
Цитирам једну реченицу из предговора Дневнику:
Из Дневника су изостављене само оне ствари, за чије објављивање услови још нису сазрели.
Краљева спољна сарадница, Артемиза Христић.
Краљ Милан је био јако заљубљен у ову спољну сарадницу, жену једног српског дипломате, па је због ње направио више глупости. Сл. Јовановић није код ње налазио никакве врлине, чак ју је звао оцвалом, мада се мени чини да је претерао.
Краљева спољна сарадница, Артемиза Христић.
Краљ Милан је био јако заљубљен у ову спољну сарадницу, жену једног српског дипломате, па је због ње направио више глупости. Сл. Јовановић није код ње налазио никакве врлине, чак ју је звао оцвалом, мада се мени чини да је претерао.
Артемиза Јоанидес, Гркиња, је била удата за Милана Христића, сина Филипа Христића (1819-1905 члан Државног савета, министар иностраних дела и председник владе). Милан је био секретар посланства Краљевине Србије у Цариграду. Док се он бавио државним пословима, краљ Милан се бавио његовом супругом. Из те краљевске бриге родио се син Ђорђе.
Војислав Илић је хапшен јер су се у његовој песми Маскенбал на Руднику препознали краљ Милан (начелник) и Артемиза (жена прерушена у полицајца). Још једна његова песма има исту тему - Љубавна прича о дону Нунецу и дона Клари.
... otac Milanov, Miloš Obrenović, sin Jevrema Obrenovića, brata knjaza Miloša Obrenovića ...
... majka, Elena Marija Katardži ...
... kad sam mladi lovac bio ja ...
... O narode moooj ... Dobro jutro :) ...
Шалу на стану, не знам да ли је ово раније помињано, интересује ме чуму су служиле ове "сателитске антене" које се виде са десне стране слике. Јесте да су окренуте отприлике ка Бечу, али СББ у то време још није кренуо са радом :)
Чини ми се да са горње стране пише трговина па би могла бити реклама, нешто у стилу оне "рото рекламе - на ветар" :)
Зна ли неко нешто конкретније?