Jolly Boys jedna od najstarijih džez grupa kod nas
1931. godina
S leva na desno: Isa Alfandari, Rafael Blam, Aca Fetkovski, Boško Čučaković, Viktor Kostromin, Hans Nol, Boris Brino, Mirko Marković, Bela Kupfberger.
Sedi mecena orkestra Bata Rafajlović - Leskovčanin
(prema podacima Mihaila Blama)
Interesantno je da je Aca Fetkovski docnije bio veliki učitelj gotovo svih značajnih posleratnih džez trubača (Duško Gojković i Milo Pavlović su među njima), a o Mirku Markoviću smo ponešto već govorili ranije. Bio je velika zvezda i nastupao je sa srpskim pesmama u najvećim njujorškim hotelima u pauzama nastupa Beni Gudmena i Keba Keloveja.
Идемо даље...Балкан, еманципација жена, сифражеткиње, касније АФЖ и тако те ствари...
Кибицере занемарите накратко.
А откад још ја поставих питање, одавно, одавно, да ли неко има податак, која је конкретно, именом и презименом дотична госпођа на мотоциклу.
Ипак, зар је за ондашњи Београд, с мало жена возача, поготово мотоцикла, заиста тако тешко пронаћи тај податак?
Оно, додуше, свесна сам те наше опште реалности, да се води расправа и о неким стварима које би требало да буду лакше доступне, да су подаци уистину не баш лако доступни...
Али...
Jolly Boys jedna od najstarijih džez grupa kod nas
1931. godina
S leva na desno: Isa Alfandari, Rafael Blam, Aca Fetkovski, Boško Čučaković, Viktor Kostromin, Hans Nol, Boris Brino, Mirko Marković, Bela Kupfberger.
Sedi mecena orkestra Bata Rafajlović - Leskovčanin
(prema podacima Mihaila Blama)
Interesantno je da je Aca Fetkovski docnije bio veliki učitelj gotovo svih značajnih posleratnih džez trubača (Duško Gojković i Milo Pavlović su među njima), a o Mirku Markoviću smo ponešto već govorili ranije. Bio je velika zvezda i nastupao je sa srpskim pesmama u najvećim njujorškim hotelima u pauzama nastupa Beni Gudmena i Keba Keloveja.
Forenzičari svih zemalja, ujedinite se!
Hajde, baš me zanima da li možete da pogodite di je ovo?
Идемо даље...Балкан, еманципација жена, сифражеткиње, касније АФЖ и тако те ствари...
Кибицере занемарите накратко.
А откад још ја поставих питање, одавно, одавно, да ли неко има податак, која је конкретно, именом и презименом дотична госпођа на мотоциклу.
Ипак, зар је за ондашњи Београд, с мало жена возача, поготово мотоцикла, заиста тако тешко пронаћи тај податак?
Оно, додуше, свесна сам те наше опште реалности, да се води расправа и о неким стварима које би требало да буду лакше доступне, да су подаци уистину не баш лако доступни...
Али...
Beograd 1988