Дворска стража. Надградња и реконструкција Момир Коруновић, од 1920. године.
Обратите пажњу на двоглавог орла на прочељу, горе, на десној слици. Овај мотив је поновљен и на фасади Поште Београд 2, на железничкој станици.
Свашта су Аустријанци и Мађари називали Србима и Србијом. Ово српска војска сигурно није, а најближи су Бугари чија је војска имала шапке. Па сад ако су се у Првом св. рату савезници негде "поткачили" 1915. или 1916. било би то интересантно сазнање за мене. :D
Не знам да ли је ова пропагандна разгледница била намењена за спољну или унутрашњу употребу, вероватно за унутрашњу према властитој популацији. Сећам се шта ми је пок. комшиница бака Јелисавета (Бог душу да јој прости) причала. Живела је са родитељима у Земуну и таман се почела девојчити кад је избио рат. Након што су Аустро-Угарске трупе избачене из Србије после Церске битке, током припрема за нови напад на Србију много је војске прошло кроз Земун. По речима баке Јелисавете, ови Аустро-Угарски војници су били убеђени да иду кроз Београд! Појма нису имали да су у Земуну. Када би Земунци показали војницима на Београд и рекли да су у Земуну, ови би пребледели.
Ево неколико додатних фотографија радње Илића и Андрејевића:
Овако је радња изгледала после бомбардовања 6. априла 1941.
На месту ове стаклене фасада била је спратна зграда где је била радња Илића и Андрејевића:
Милан Илић:
Миловане, овај твој пост, као и епилог приче о Илићу, сматрам за нешто најлепше што сам видео на овом форуму. Каква изузетна прича, и како поткрепљена илустрацијама. Хвала за ово!
Само да поменем да је аутор зграде Поште био архитекта Василије Андросов (а не Михајло Михајловић Андросов), један од највећих градитеља предратног Београда, Србије и Краљевине Југославије, посебно у домену сакралних објеката. Према неким изворима његово отчество (у Србији - очево име) би погло започињати са "М", али да ли оно гласи Михајлович или неко друго - није ми познато.
Негде се помиње и да је Јосип Пичман имао учешћа у Главној пошти...
Миловане, овај твој пост, као и епилог приче о Илићу, сматрам за нешто најлепше што сам видео на овом форуму. Каква изузетна прича, и како поткрепљена илустрацијама. Хвала за ово!
Хвала. Ништа од ове приче не би било без помоћи Илићевог сина, који је сачувао документа о свом оцу.
Нажалост, Милан Илић је само делић приче о Београду и људима који су га, пре свега, мукотрпним радом и ангажовањем, изграђивали.
Дворска стража. Надградња и реконструкција Момир Коруновић, од 1920. године.
Обратите пажњу на двоглавог орла на прочељу, горе, на десној слици. Овај мотив је поновљен и на фасади Поште Београд 2, на железничкој станици.
Ово је поставио Касина 17. октобра..
Свашта су Аустријанци и Мађари називали Србима и Србијом. Ово српска војска сигурно није, а најближи су Бугари чија је војска имала шапке. Па сад ако су се у Првом св. рату савезници негде "поткачили" 1915. или 1916. било би то интересантно сазнање за мене. :D
Не знам да ли је ова пропагандна разгледница била намењена за спољну или унутрашњу употребу, вероватно за унутрашњу према властитој популацији. Сећам се шта ми је пок. комшиница бака Јелисавета (Бог душу да јој прости) причала. Живела је са родитељима у Земуну и таман се почела девојчити кад је избио рат. Након што су Аустро-Угарске трупе избачене из Србије после Церске битке, током припрема за нови напад на Србију много је војске прошло кроз Земун. По речима баке Јелисавете, ови Аустро-Угарски војници су били убеђени да иду кроз Београд! Појма нису имали да су у Земуну. Када би Земунци показали војницима на Београд и рекли да су у Земуну, ови би пребледели.
Овако је радња изгледала после бомбардовања 6. априла 1941.
На месту ове стаклене фасада била је спратна зграда где је била радња Илића и Андрејевића:
Милан Илић:
Миловане, овај твој пост, као и епилог приче о Илићу, сматрам за нешто најлепше што сам видео на овом форуму. Каква изузетна прича, и како поткрепљена илустрацијама. Хвала за ово!
Само да поменем да је аутор зграде Поште био архитекта Василије Андросов (а не Михајло Михајловић Андросов), један од највећих градитеља предратног Београда, Србије и Краљевине Југославије, посебно у домену сакралних објеката. Према неким изворима његово отчество (у Србији - очево име) би погло започињати са "М", али да ли оно гласи Михајлович или неко друго - није ми познато.
Негде се помиње и да је Јосип Пичман имао учешћа у Главној пошти...
Миловане, овај твој пост, као и епилог приче о Илићу, сматрам за нешто најлепше што сам видео на овом форуму. Каква изузетна прича, и како поткрепљена илустрацијама. Хвала за ово!
Хвала. Ништа од ове приче не би било без помоћи Илићевог сина, који је сачувао документа о свом оцу.
Нажалост, Милан Илић је само делић приче о Београду и људима који су га, пре свега, мукотрпним радом и ангажовањем, изграђивали.