Франсоа у Прахову, 1915. године, са својим Брегеом (Бреге је авион, да не помислите погрешно).
Франсоа, Потез 25, француски и српски пилоти.
Српска делегација авијатичара у Француској, 1929. године. Домаћин је Франсоа.
Ал, да ме убијете, не знам ни на једној слици који је Франсоа. Ако неког интересује, нек ископира његово име из наслова и убаци у претраживач. Добиће чланак о овом француском асу.
Dotični g-din se ističe po brkovima.
Ova druga, ispred Poteza, je već iz vremena Kraljevine SHS/Jugoslavije.
А што се риче г-дина Видосава Стевановића и његовог „певања“, па вероватно постоји извесна категорија људи на коју се то односи.
Једном приликом када сам се вратио са вишемесечног боравка у једној далекој земљи, сретнем једну пријатељицу која ме упита:
– Сада када сте се вратили, јел да је наш град ипак најлепши?
Нисам могао да верујем.
– Па знате како. Мени је Београд леп, у њему сам се родио, Калемегдан сам схватао као своје двориште а на Дунаву и Сави сам провео најлепше године. Али зашто мислите да је најлепши?
Мени су лепши Париз, Венеција, Либек, Сингапур, Сиднеј... То не значи да Београд мање волим.
А свакако бих желео да буде још лепши, само не треба да имитирамо друге градове па да зидамо опере на Ушћу или да високим објектима затварамо поглед ка рекама.
То је ипак ствар архитеката и урбаниста.
Погледао сам које кафане из 1912. године постоје и данас, један век касније. (Направио сам списак кафана из 1912. према Адресарној књизи из те године и додао неке раније кафане према историјској литератури. Списак свакако није комплетан, али је повелики.) Елем, и данас постоје угоститељски локали у истим просторијама:
Бумс келер, данас кинески ресторан Бамбу у Зетској 2,
Два јелена у Скадарлији,
хотел Москва на Теразијама,
Три шешира у Скадарлији,
хотел Делиград, сада новоотворена пивница Штраус у Карађорђевој 9 и
Зора у Македонској, коцкарница пребачена у подрум, отворен кафић, а спрема се паб.
Можда постоји још понека кафана која ми је промала или коју не знам...
Још увек постоје неке зграде у којима су некада постојале кафане, али данас имају другу намену, као:
Атина на Теразијама, трговине,
Грчка краљица, подуже затворена,
Хаџи Јања, угао Душанове и Риге од Фере, сада самопослуга,
Палилулска касина, сада коцкарница,
хотел Српска круна, сада библиотека (није виц),
хотел Национал, Париска 9, после Шведска амбасада (?),
хотел Опера, после биоскоп Балкан, сада растурено ради реновирања.
Има ли још старих кафана, да допунимо списак?
Valjda i Znak pitanja?
PS Bese i u Manakovoj kuci bila jedno vreme Kafana Manak?
Знак питања би сигурно морао да буде на списку, али за Манака не знам да ли је био кафана пре Првог светског рата (у међуратном периоду свакако јесте).
Ima još, naravno. Evo jednog spiska koji sam pravio poodavno prema podacima iz Divnine knjige o kafanama i hotelima 19. veka. Možda mnoge nisu radile 1912, ali neke koje nisu iz 19. veka pouzdano jesu, kao npr. "Zlatna moruna".
I. Кафане XIX века које би требало сачувати или обновити
Критеријум: постоје оригинални грађевински објекти у којима су се налазиле (или се још увек налазе)
Курзив означава да више не ради!
Владикина кафана (Карађорђева 29) зграда је скроз руинирана ако није до сада и срушена; овде се по први пут у Београду играо билијар; већ 1843. овде се приређује бал
Господарска механа (Булевар војводе Мишића 59) чувена механа која је подигнута код скеле за превоз на сремску страну Саве и царинарнице до ње; на том месту су се 1859. искрцали Кнез Милош и син му Михаило када су се тријумфално вратили у Србију; постала је топоним
Делиград (Карађорђева 9) како се налазила код пристаништа понела је име по првом српском пароброду; зграда из 1852; било је то место где се одлазило на пиће док не дође брод за Земун; затворена 2000. године
Златна лађа (Краљевића Марка 7) затворена око 1940; у њој су даване бројне јавне забаве
„?“ (Краља Петра 6) у кући из 1826; и раније је била кафана а ово чувено име носи од 1895.
Крстићева кафана (Кнеза Михаила 48) зграда је из 1867. на месту ранијег Крстићевог хана; трговачка кафана
Манакова кафана (Гаврила Принципа 5) у старом орјенталном здању из 1830. отворена је већ 1836. када је Манак купио кућу од неког Турчина; било је то једно од првих места са женским забављачицама (око 1860.) што је тада била атракција у Београду
Три шешира (Скадарска 47) отворена око 1850. у кући у којој је раније радио шеширџија; почетком XX века проживљава своју ренесансу и чувено је свратиште глумаца, писаца и којекаквих боема
Филипова пивара (угао Скадарске и Цетињске) данас „Велика Скадарлија“; одмах уз Бајлонијеву пивару некада и власништву Филипа Ђорђевића по коме је и носила име; зграда у којој се налази саграђена је 1845.
Два гаврана (Гаврила Принципа 28) у старом орјенталном здању на углу са Каменичком; првобитно се звала „Два бела лабуда“ али је касније постала запуштена па је нови власник смислио адекватније име под којим је постала врло позната
Гарибалди (Сарајевска 66) носи успомену на Гарибалдинце који су дошли да се боре у Српско-турском рату 1876; отворена је у крају у којем се населило доста Италијана током градње Железничке станице (отворена 1884.) па је могуће да ју је држао и неки од њих
Грчка краљица (Кнеза Михаила 51) пређе Деспотов хан, у најстаријој згради у Кнез-Михајловој улици; још под претходним именом била је окупљалиште београдских трговаца који су се овде интерно договарали
Зора (Македонска 7) име је добила по томе што се у њој најчешће остајало до зоре; отворена око 1870. затворена 2004.
Златно буренце (Призренска 8 ) отворена пре 1876. а нову зграду је 1920-и-неке подигао њен кафеџија па је на углу израдио и велико рељефно буре
Мала пивара (Цетињска 25) постоји и данас као „Александар“; одавде је током немира 1862. кренуо напад на Видин-капију која је том приликом и заузета. OVA JE U MEĐUVREMENU ZATVORENA
Јеврејска касина (Јеврејска 1) у јеврејској четврти
Бумскелер (Зетска 2) зван и само „Бумс“, чувена скадарлијска кафана у коју су навраћали многи знани људи почетком XX века
Два јелена (Скадарска ??) отворена 1865. назив је добила по улову једног ловца који се нашао у кафани; јединствено леп ентеријер са краја XIX века
Цариград (Карађорђева 85) уз истоимени хотел, затворена заједно са њим између два светска рата
A ima i Zemun, samo ukratko, tamo je stanje još i bolje!
Proverio sam podatak na najvišen nivou za onu sliku ispred glavnog ulaza.
Tačno, to je pred samu evakuaciju 1915.
A sada evo dve pre pola veka iz unutra.
Ovo je 1962. - prodavnice bileta i ova donja 12. novembar 1960. - otpravnici vozova na žel. stanici Beograd
Ma ovo je manje više kao i danas. Mislio sam na neke zaistinski stare, iz doba pre svih bombardovanja, da vidimo kako je to bilo osmišljeno na početku.
Франсоа, Потез 25, француски и српски пилоти.
Српска делегација авијатичара у Француској, 1929. године. Домаћин је Франсоа.
Ал, да ме убијете, не знам ни на једној слици који је Франсоа. Ако неког интересује, нек ископира његово име из наслова и убаци у претраживач. Добиће чланак о овом француском асу.
Dotični g-din se ističe po brkovima.
Ova druga, ispred Poteza, je već iz vremena Kraljevine SHS/Jugoslavije.
Gavro, gde mu do]e ova Janja i Sveti Nikola? siguran sam da si rastumačio a ja ne znam
А што се риче г-дина Видосава Стевановића и његовог „певања“, па вероватно постоји извесна категорија људи на коју се то односи.
Једном приликом када сам се вратио са вишемесечног боравка у једној далекој земљи, сретнем једну пријатељицу која ме упита:
– Сада када сте се вратили, јел да је наш град ипак најлепши?
Нисам могао да верујем.
– Па знате како. Мени је Београд леп, у њему сам се родио, Калемегдан сам схватао као своје двориште а на Дунаву и Сави сам провео најлепше године. Али зашто мислите да је најлепши?
Мени су лепши Париз, Венеција, Либек, Сингапур, Сиднеј... То не значи да Београд мање волим.
А свакако бих желео да буде још лепши, само не треба да имитирамо друге градове па да зидамо опере на Ушћу или да високим објектима затварамо поглед ка рекама.
То је ипак ствар архитеката и урбаниста.
Ајд’ уздравље, овде је ипак боље вино него пиво.
Бумс келер, данас кинески ресторан Бамбу у Зетској 2,
Два јелена у Скадарлији,
хотел Москва на Теразијама,
Три шешира у Скадарлији,
хотел Делиград, сада новоотворена пивница Штраус у Карађорђевој 9 и
Зора у Македонској, коцкарница пребачена у подрум, отворен кафић, а спрема се паб.
Можда постоји још понека кафана која ми је промала или коју не знам...
Још увек постоје неке зграде у којима су некада постојале кафане, али данас имају другу намену, као:
Атина на Теразијама, трговине,
Грчка краљица, подуже затворена,
Хаџи Јања, угао Душанове и Риге од Фере, сада самопослуга,
Палилулска касина, сада коцкарница,
хотел Српска круна, сада библиотека (није виц),
хотел Национал, Париска 9, после Шведска амбасада (?),
хотел Опера, после биоскоп Балкан, сада растурено ради реновирања.
Има ли још старих кафана, да допунимо списак?
Valjda i Znak pitanja?
PS Bese i u Manakovoj kuci bila jedno vreme Kafana Manak?
Знак питања би сигурно морао да буде на списку, али за Манака не знам да ли је био кафана пре Првог светског рата (у међуратном периоду свакако јесте).
Ima još, naravno. Evo jednog spiska koji sam pravio poodavno prema podacima iz Divnine knjige o kafanama i hotelima 19. veka. Možda mnoge nisu radile 1912, ali neke koje nisu iz 19. veka pouzdano jesu, kao npr. "Zlatna moruna".
I. Кафане XIX века које би требало сачувати или обновити
Критеријум: постоје оригинални грађевински објекти у којима су се налазиле (или се још увек налазе)
Курзив означава да више не ради!
Земун
Обратите пажњу да је на плану прецизно унет стари аеродром на Бежанији.
Bolju mapu nisam odavno video! Gomila novih podataka. Samo, malo veći format bi bio još i bolji
A čemu su služile ove sličice?
Proverio sam podatak na najvišen nivou za onu sliku ispred glavnog ulaza.
Tačno, to je pred samu evakuaciju 1915.
A sada evo dve pre pola veka iz unutra.
Ovo je 1962. - prodavnice bileta i ova donja 12. novembar 1960. - otpravnici vozova na žel. stanici Beograd
Ma ovo je manje više kao i danas. Mislio sam na neke zaistinski stare, iz doba pre svih bombardovanja, da vidimo kako je to bilo osmišljeno na početku.