Šetnošetni? Koji je taj Kasina? O čemu on to? Fotka je neviđeno fenomenalno otkriće sjajna! Ne budi skroman! Diži glavu! Priznaj da je od tvog deda ujaka, pa nek neki 'rknu od muke!
Џаба, не могу, разоружао ме је пре неки дан када је констатовао занимљивост старог млинчића испред оне Брашованове баухаустичне маркарнице, к'о у оном вицу: "... а ко је онај са белом капицом поред Пере ложача?"
Šetnošetni? Koji je taj Kasina? O čemu on to? Fotka je neviđeno fenomenalno otkriće sjajna! Ne budi skroman! Diži glavu! Priznaj da je od tvog deda ujaka, pa nek neki 'rknu od muke!
Џаба, не могу, разоружао ме је пре неки дан када је констатовао занимљивост старог млинчића испред оне Брашованове баухаустичне маркарнице, к'о у оном вицу: "... а ко је онај са белом капицом поред Пере ложача?"
da ne grešimo dušu, ima taj putujući neke kvalitete ali ga svaka hvala kvari. Budi oprezan, neka ovo ostane među nama.
Варош Капија је на 789 страници поставио неколико лепих разгледница. Посебно ми је привукла пажњу фотографија Славије са Светосавском улицом. Зашто, зато што се на врху улице тамо где је данас Храм Св. Саве налази нека не баш мала зграда. Иако је на снимку тешко видети рекло би се да није у питању стара Светосавска црква. Да ли неко случајно зна о каквој згради је реч?
Једна од веома значајних плесних уметника између два рата.
Пре рата учествовала на Радио Београду, и водила популарне емисије које су се бавиле гимнастичким вежбама.
Оснивач српских фолклорних игара.
Са Рафаелом Бламом и Живојином Здравковићем промовисала наш фолклор у Берлину, 1938. и 1939., и то ни мање ни више пред очима самог фирера. Била удата за др. Геземана, етномузиколога који је много снимао и бележио националну музику и плесове и који је после рата ипак успео да сачува живу главу јер је био антинацистичког става, а био је проглашен и великим југословенским пријатељем.
Мага Магазиновић је у току окупације, нажалост, била активна по дневним новинама и сличној периодици, величајући "здраво немачко васпитање омладине".
После рата, потпуно је склоњена од јавности, одузета су јој сва права да наступа и принудно је исељена у једну гарсонијеру у Палмотићевој улици, где је умрла у сиромаштву негде почетком педесетих.
Пре коју годину рехабилитовала ју је Јелена Шантић.
Варају ли ме очи (и наочаре) да је оно лево опет кафана?
Не варају те очи већ памћење, пре нешто више од годину дана и моја маленкост је то приметила онамо, да би Касина све оверио неким ископаним податком да је ту постојала кафана оригиналног имена "Код Београдске задруге" (ако се не варам)...
П.С. Претече ме ВК, хтедох рећи да је била и боља фотографија са све чаршафима. Хвала ВК.
Тачно тако Случајни. "Број један је одвећ стар и болестан" (парафраза из "Алан Форда"), па је заборавио да смо расправљали да је Задруга или накандно (између два рата, у неутврђено доба) зазидана или накнадно пробијених прозора приземља лево (сад се ја не сећам шта је било прво - кафана или канцеларије)..
Šetnošetni? Koji je taj Kasina? O čemu on to? Fotka je neviđeno fenomenalno otkriće sjajna! Ne budi skroman! Diži glavu! Priznaj da je od tvog deda ujaka, pa nek neki 'rknu od muke!
Џаба, не могу, разоружао ме је пре неки дан када је констатовао занимљивост старог млинчића испред оне Брашованове баухаустичне маркарнице, к'о у оном вицу: "... а ко је онај са белом капицом поред Пере ложача?"
Šetnošetni? Koji je taj Kasina? O čemu on to? Fotka je neviđeno fenomenalno otkriće sjajna! Ne budi skroman! Diži glavu! Priznaj da je od tvog deda ujaka, pa nek neki 'rknu od muke!
Џаба, не могу, разоружао ме је пре неки дан када је констатовао занимљивост старог млинчића испред оне Брашованове баухаустичне маркарнице, к'о у оном вицу: "... а ко је онај са белом капицом поред Пере ложача?"
da ne grešimo dušu, ima taj putujući neke kvalitete ali ga svaka hvala kvari. Budi oprezan, neka ovo ostane među nama.
Цена је у динарима, а каталог је из 1988. године...
Једна од веома значајних плесних уметника између два рата.
Пре рата учествовала на Радио Београду, и водила популарне емисије које су се бавиле гимнастичким вежбама.
Оснивач српских фолклорних игара.
Са Рафаелом Бламом и Живојином Здравковићем промовисала наш фолклор у Берлину, 1938. и 1939., и то ни мање ни више пред очима самог фирера. Била удата за др. Геземана, етномузиколога који је много снимао и бележио националну музику и плесове и који је после рата ипак успео да сачува живу главу јер је био антинацистичког става, а био је проглашен и великим југословенским пријатељем.
Мага Магазиновић је у току окупације, нажалост, била активна по дневним новинама и сличној периодици, величајући "здраво немачко васпитање омладине".
После рата, потпуно је склоњена од јавности, одузета су јој сва права да наступа и принудно је исељена у једну гарсонијеру у Палмотићевој улици, где је умрла у сиромаштву негде почетком педесетих.
Пре коју годину рехабилитовала ју је Јелена Шантић.
Варају ли ме очи (и наочаре) да је оно лево опет кафана?
Не варају те очи већ памћење, пре нешто више од годину дана и моја маленкост је то приметила онамо, да би Касина све оверио неким ископаним податком да је ту постојала кафана оригиналног имена "Код Београдске задруге" (ако се не варам)...
П.С. Претече ме ВК, хтедох рећи да је била и боља фотографија са све чаршафима. Хвала ВК.
Тачно тако Случајни. "Број један је одвећ стар и болестан" (парафраза из "Алан Форда"), па је заборавио да смо расправљали да је Задруга или накандно (између два рата, у неутврђено доба) зазидана или накнадно пробијених прозора приземља лево (сад се ја не сећам шта је било прво - кафана или канцеларије)..
Beograd 1969 - Kneza Mihajla u blizini ulaza na Kalemegdan.