Da li se tvorac pomenika Knezu Mihajlu rukovodio nekim pravilima prilikom pravljenja istog. U smislu podignute leve noge konja?
To bih morao da potražim gde sam pročitao - u prisećanju to ide vako nekako: Ako je vladar ili junak poginuo u boju, onda je vajarski uzus da se konj propinje, ako je poginuo u atentatu ili nesrećnim slučajem, onda je jedna noga podignuta, ako je umro prirodno, onda konj stoji čvrsto n sve četiri...
Петар Велики није погинуо у боју, а на његовом споменику у Петрограду се коњ пропиње.
... ako neko slučajno ne zna gde zborujemo, ugostiće nas domaćin Vidoje Golubović ...
Доста смо грдили нашег Зупанца, хајде да се позабавимо "ауторитетима" који праве велике брљотине и не стиде се да их штампају у књигама...
Од овог описа кафане Таково мало је шта тачно. Тачно је само да је постојала на овом месту, а све остало није.
Прво, није срушена 1960. године, већ знатно касније, негде око 1980, а сведоци смо Касина и ја.
Друго, Таково свакако не спада у познате палилулске кафане, јер за њу нико не зна пре Другог светског рата. Не помињу је ни главни, али стварни ауторитети за бг кафане Дивна Ђурић Замоли и Бранислав Нушић. Обоје под Таковом подразумевају онај теразијски, који је током 19. века био кафана, а од почетка 20. добио и хотелски део.
Треће, у међуратном периоду се на том месту налазила кафана Призрен, непозната и нерегистрована у литератури, посебно боемској. Наравно, за њу Голубовић не зна.
Четврто, поменути књижевници свакако нису свраћали на далеку периферију (слабо изграђен део града све до после Првог рата), у кафану која не постоји. А Ђура је умро чак 1878. године.
Дакле, ово је један пример нетачности којима обилује књига г. Голубовића... Уздржаћу се од даљих коментара.
Од Булевара (испред Дома "Краљица Марија") па до раскрснице са Старине Новака, улица носи назив Краљице Марије а наставак до Таковске је остао 27. марта.
.... nego beše jedna fenomenalna Zvezdarkina čini mi se, sa Češkom ambasadom, , krajičkom Takovske i Bulevarom, a sve nešto kao u izgradnji - u glavu se urezalo, ali u comp. izgleda na pogrešno mesto, pa je to onda sizifovanje na temu igle i plasta sena ... ako može jedna repriza, pliz :) ...
Ko beše nije verovao da je ovo Meštro?!
Pa jeste, na Karakavurmi ne govore 'ku noć i 'bro jutro, samo se izgube bez zbogom! Neprefinjeni, provincija, šta se tu može! Daklem, 'ku noć!
To bih morao da potražim gde sam pročitao - u prisećanju to ide vako nekako: Ako je vladar ili junak poginuo u boju, onda je vajarski uzus da se konj propinje, ako je poginuo u atentatu ili nesrećnim slučajem, onda je jedna noga podignuta, ako je umro prirodno, onda konj stoji čvrsto n sve četiri...
Петар Велики није погинуо у боју, а на његовом споменику у Петрограду се коњ пропиње.
... ako neko slučajno ne zna gde zborujemo, ugostiće nas domaćin Vidoje Golubović ...
Доста смо грдили нашег Зупанца, хајде да се позабавимо "ауторитетима" који праве велике брљотине и не стиде се да их штампају у књигама...
Од овог описа кафане Таково мало је шта тачно. Тачно је само да је постојала на овом месту, а све остало није.
Прво, није срушена 1960. године, већ знатно касније, негде око 1980, а сведоци смо Касина и ја.
Друго, Таково свакако не спада у познате палилулске кафане, јер за њу нико не зна пре Другог светског рата. Не помињу је ни главни, али стварни ауторитети за бг кафане Дивна Ђурић Замоли и Бранислав Нушић. Обоје под Таковом подразумевају онај теразијски, који је током 19. века био кафана, а од почетка 20. добио и хотелски део.
Треће, у међуратном периоду се на том месту налазила кафана Призрен, непозната и нерегистрована у литератури, посебно боемској. Наравно, за њу Голубовић не зна.
Четврто, поменути књижевници свакако нису свраћали на далеку периферију (слабо изграђен део града све до после Првог рата), у кафану која не постоји. А Ђура је умро чак 1878. године.
Дакле, ово је један пример нетачности којима обилује књига г. Голубовића... Уздржаћу се од даљих коментара.
Од Булевара (испред Дома "Краљица Марија") па до раскрснице са Старине Новака, улица носи назив Краљице Марије а наставак до Таковске је остао 27. марта.
Зар није Дом краља Александра? :)
... ako neko slučajno ne zna gde zborujemo, ugostiće nas domaćin Vidoje Golubović ...
Прво, није срушена 1960. године, већ знатно касније, негде око 1980, а сведоци смо Касина и ја.
Да, ево, баш вечерас коментарисасмо нешто мој супруг и ја, да се обоје добро сећамо те зграде, а '60. и 61. смо годиште. :)
.... nego beše jedna fenomenalna Zvezdarkina čini mi se, sa Češkom ambasadom, , krajičkom Takovske i Bulevarom, a sve nešto kao u izgradnji - u glavu se urezalo, ali u comp. izgleda na pogrešno mesto, pa je to onda sizifovanje na temu igle i plasta sena ... ako može jedna repriza, pliz :) ...
Да није ово?