Честитам господину Душану Напајалу на ентузијазму, патриотизму и дарежњивости.
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Kod nas je sa investicijama malo teža stvar, ali ja imam ideju da sa Zavodom za zaštitu spomenika i Muzejom grada pokušam da u okviru Noći muzeja napravimo izložbe po ulicama, sa panoima na kojima bi se nalazile stare fotografije i textovi o okolnim zgradama.
Ideja mi je da se koliko-toliko probudi svest gradjana i stanara arhitektonski i istorijski vrednih zgrada. Ali i ne samo njih. Opšte je poznato da je održavanje starih zgrada sa starim instalacijama i dotrajalim i oronulim fasadama i haustorima Sizifov posao.
Naravno voleo bih da se tu ukljuce svi oni koji bi svojim materijalima pomogli organizovanju ovih izlozbi.
Ne znam koliko će mi slobodno vreme dozvoliti za ovo.
Честитам господину Душану Напајалу на ентузијазму, патриотизму и дарежњивости.
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Kod nas je sa investicijama malo teža stvar, ali ja imam ideju da sa Zavodom za zaštitu spomenika i Muzejom grada pokušam da u okviru Noći muzeja napravimo izložbe po ulicama, sa panoima na kojima bi se nalazile stare fotografije i textovi o okolnim zgradama.
Ideja mi je da se koliko-toliko probudi svest gradjana i stanara arhitektonski i istorijski vrednih zgrada. Ali i ne samo njih. Opšte je poznato da je održavanje starih zgrada sa starim instalacijama i dotrajalim i oronulim fasadama i haustorima Sizifov posao.
Naravno voleo bih da se tu ukljuce svi oni koji bi svojim materijalima pomogli organizovanju ovih izlozbi.
Ne znam koliko će mi slobodno vreme dozvoliti za ovo.
Za neke restauracije i vracanja "na staro" verovatno i nisu potrebne velike investicije. Vratiti Simu Igumanova i sirocice, ili recimo grb na zeleznicku stanicu ili grbove na postu u takovskoj, vise je stvar inicijative nego finansija.
Честитам господину Душану Напајалу на ентузијазму, патриотизму и дарежњивости.
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Дубоко ме је дирнуло ово што си написао. Овај подухват је на нивоу изузетних цивилизацијских достигнућа једног народа и његових најрепрезентативнијих припадника. Помислио сам, да је Борислав Пекић жив и да је могао прочита ово што си написао, какву би подлогу имао за још једног ремек дело о ишчезлом Београду, попут величанственог "Ходочашћа Арсенија Његована"...
Честитам господину Душану Напајалу на ентузијазму, патриотизму и дарежњивости.
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Након честитки и израза дубоке захвалности господину Напијалу, користим прилику да и вама упутим најискреније честитке и захвалност за то што радите.
Честитање схватите као подршку једном племенитом делу и жељи да свако од нас угради по једну опеку заоставштине у свом делокругу рада, након чега нећемо морати да бринемо ни за прошлост, ни за садашњост, ни за будућност. Још једном, хвала.
Честитам, Франческо!
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Kod nas je sa investicijama malo teža stvar, ali ja imam ideju da sa Zavodom za zaštitu spomenika i Muzejom grada pokušam da u okviru Noći muzeja napravimo izložbe po ulicama, sa panoima na kojima bi se nalazile stare fotografije i textovi o okolnim zgradama.
Ideja mi je da se koliko-toliko probudi svest gradjana i stanara arhitektonski i istorijski vrednih zgrada. Ali i ne samo njih. Opšte je poznato da je održavanje starih zgrada sa starim instalacijama i dotrajalim i oronulim fasadama i haustorima Sizifov posao.
Naravno voleo bih da se tu ukljuce svi oni koji bi svojim materijalima pomogli organizovanju ovih izlozbi.
Ne znam koliko će mi slobodno vreme dozvoliti za ovo.
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Kod nas je sa investicijama malo teža stvar, ali ja imam ideju da sa Zavodom za zaštitu spomenika i Muzejom grada pokušam da u okviru Noći muzeja napravimo izložbe po ulicama, sa panoima na kojima bi se nalazile stare fotografije i textovi o okolnim zgradama.
Ideja mi je da se koliko-toliko probudi svest gradjana i stanara arhitektonski i istorijski vrednih zgrada. Ali i ne samo njih. Opšte je poznato da je održavanje starih zgrada sa starim instalacijama i dotrajalim i oronulim fasadama i haustorima Sizifov posao.
Naravno voleo bih da se tu ukljuce svi oni koji bi svojim materijalima pomogli organizovanju ovih izlozbi.
Ne znam koliko će mi slobodno vreme dozvoliti za ovo.
Za neke restauracije i vracanja "na staro" verovatno i nisu potrebne velike investicije. Vratiti Simu Igumanova i sirocice, ili recimo grb na zeleznicku stanicu ili grbove na postu u takovskoj, vise je stvar inicijative nego finansija.
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Дубоко ме је дирнуло ово што си написао. Овај подухват је на нивоу изузетних цивилизацијских достигнућа једног народа и његових најрепрезентативнијих припадника. Помислио сам, да је Борислав Пекић жив и да је могао прочита ово што си написао, какву би подлогу имао за још једног ремек дело о ишчезлом Београду, попут величанственог "Ходочашћа Арсенија Његована"...
То је пример геста у чистом духу српског задужбинарства, традиције која је у нашем народу укорењена од раног средњег века.
Да све зграде и заоставштине у Београду и Србији служе данас првобитној намери, београдски универзитет, гимназије, школе и разне културне и образовне институције у провинцији би се без проблема само-финансирале и имале пристојне приходе без помоћи државе.
Пошто ја немам деце и нисам данас ни од какве користи друштву у коме сам рођен, осећам обавезу да му се на неки начин одужим.
Зато сам одлучио још пре пар година да све своје књиге о Београду а нарочито лични фонд фотографија оставим Народној библиотеци Србије.
Посао који сам започео на реконструкцији изгледа центра града кућу по кућу, улицу по улицу од најранијих докумената па до данас наставићу сигурно и у наредним годинама.
Тачно ће се знати где је шта било, ко је где становао, имао радњу или локал, све промене изгледа на скоро свакој кући и локацији... Већ поседујем, захваљујући вама свима, сређен материјал за две трећине улица у стилу онога што је Путник саставио за Дечанску.
Да се материјал не би изгубио направио сам 5 копија које стално допуњавам новим документима. Једна ће се налазити у Националној библиотеци Француске.
Мој сан је да нађем инвеститоре код нас и у свету који би највреднијим зградама у центру Београда вратили првобитан изглед а да се здања изузетног архитектонског и историјског значаја за град, којих више нема, реконструишу, идентичног изгледа на местима на којима су се налазила.
Након честитки и израза дубоке захвалности господину Напијалу, користим прилику да и вама упутим најискреније честитке и захвалност за то што радите.
Честитање схватите као подршку једном племенитом делу и жељи да свако од нас угради по једну опеку заоставштине у свом делокругу рада, након чега нећемо морати да бринемо ни за прошлост, ни за садашњост, ни за будућност. Још једном, хвала.