Ово је код Сајма, данашњи Булевар Војводе Мишића. Мало даље од локације, налево, била је она феноменална зградица жел.станице Сењак коју смо видели пре неколико страна.
У том случају, ово је фабрика хартије Милана Вапе!
није Београд кога више нема, али је занимљиво.И нема га више.
имам обавезу према МЗупанцу за ову гајбу пива што је стигла на Сењак... А кад је већ постовао краљевске југословенске летаче у америчком ваздухопловству, ево да видимо како је то изгледало на аеродрому у Каиру 1. новембра 1943 где је из САД прелетео југословенски деташман бомбрадера Б24 Либератор и шта је могло да буде да је било... (ове изузетне фотографије је у архивама нашао и јавности обзнанио мој друг из Вараждина Јосип Новак, иначе био присутан интензивно на овој нашој теми тамо на ССЦ као MotherTeresa)
He, he, pa rekoh da je Voja to radio u kafani. Kada popije jedno pivo onda je slovo veliko, a kada ga preseče, onda se smanji.
Šalim se naravno, pa to je, sto bi se reklo umetnička sloboda. Zapravo i nije mali, to je Kapitelhen, što će reći, verzalno slovo smanjeno na visinu kurentnog slova.
A može da predstavlja i malo. Skroz nebitno. Ono sto je važno za logotip to je da on bude prepoznatljiv.
A upravo je ta crvena tačka koja može da se shvati i kao deo malog slova i element koji je uticao, da skupa sa ovalnom formom koja simbolizuje bure, logotip ostane u našem sećanju toliko vremena.
Živeli.
Pozdrav iz Sidnejskog paba.
Ово је, више-мање, тражени одговор али би било забавније да се залепио неко мање искусан. :bigsmile:
имам обавезу према МЗупанцу за ову гајбу пива што је стигла на Сењак... А кад је већ постовао краљевске југословенске летаче у америчком ваздухопловству, ево да видимо како је то изгледало на аеродрому у Каиру 1. новембра 1943 где је из САД прелетео југословенски деташман бомбрадера Б24 Либератор и шта је могло да буде да је било... (ове изузетне фотографије је у архивама нашао и јавности обзнанио мој друг из Вараждина Јосип Новак, иначе био присутан интензивно на овој нашој теми тамо на ССЦ као MotherTeresa)
Људи,
већина нас на овом форуму учествује из личног задовољства. Добро, има и оних који су овисници, односно стално висе на форуму, а ништа не постују. Међутим, има и оних (за сада ово треба рећи у једнини, дакле, постоји човек) који на међународним лицитацијама и аукцијама купује старе слике и разгледнице са широког подручја, из бивше Југославије, Мађарске, Грчке, Румуније, Бугарске, Украјине...
Шта мислите, због чега то купује? Због препродаје, разлике у цени, богаћења? Не! Он то ради да би сачувао документацију са Југоистока, да не би покуповали неки транге-франге трговци и онда се богатили на томе, а да се та грађа изгуби у непознатом правцу.
Шта он ради са том грађом? Масовно је постује на много форума, у изузетно великој резолицији, и стално запиткује: да ли знате шта (кога, које место...) представља ова слика. Зашто пита? Зато што на неким сликама ништа не пише, а зна се да су са подручја Србије, Босне, Грчке... На основу добијених података он ове слике слаже, пакује у кутије и чека. Шта чека? Да сакупи довољно слика са неког ужег подручја или из неког места, или о некој личности.
Па шта онда?
ОНДА ТУ ПРИКУПЉЕНУ ГРАЂУ ПОКЛОНИ НЕКОМ МУЗЕЈУ.
Да, реч је о Душану Напијалу, нашем другу са многих форума који су нам познати.
Данас је наш пријатељ поклонио Музеју у Смедереву 75 фотографија које се односе на чувену петојунску експлозију (1941) у Ђурђевом Граду. Ево последица те експлозије:
Ево материјала о примопредаји поклона:
Музеј у Смедереву, бивши хотел Јадран, пројектовао Александар Дероко.
Предмет поклона, фотографије.
Комисија Музеја за пријем поклона.
Споменик петојунским жртвама, иза Музеја, а преко пута улаза у Тврђаву.
И сад, шта даље? Па, следеће године се навршава 70 година од експлозије. Музеј ће, на основу ових фотографија, сопствене грађе и, евентуално докумената из других архива, направити репрезентативну изложбу о овој трагедији.
Ето, тако то раде они који, осим што воле свој народ, дају и допринос очувању његове историје, културе. И о томе, углавном, ћуте. Ћуте и раде. И не кокодачу уоколо да сви знају како су снели јаје.
Ко зна Душана, зна да он о овоме не би ништа рекао. Међутим, моје мишљење је да то треба јавно рећи и похвалити. Да је среће да постоји још неколико Душана, па да се створи мрежа људи који прикупљају грађу о Србији и враћају је у место порекла. А не да постоји организована мрежа која из музеја и архива краде грађу, износи је и крчми, углавном за ситне паре, по иностранству.
Осим за овог Душана, чуо сам само за још једног, Савића, који је значајну количину грађе о Србији донео са собом из иностранства.
Душан Напијало се на овоме неће зауставити. Постоји довољно грађе за још неколико места у Србији. О томе ћете бити на време обавештени.
Ма то донели за краљев рођендан, обелиске и дискобола...
Nije za rodjendan, vec za vreme Lakoatletskih balkanskih igara u Beogradu negde oko 1937.g.
... da, imali smo to svojevremeno, kao što već rekoh, u nekoliko nastavka, na SSC ... mali insert ... "... На фотографији браћа Анђело и Аванти са поносом позирају испред скулптуре Дискобола, која је за време Лакоатлетских балканских игара у Београду 1938.г. била изложена на Теразијама... "
kasina;47390451 је написао/ла:
... saznalo se, dojavilo - a nije se ispravilo :lol: ... ali, ima ko će :) ... dakle korekcija [I]gosn. Miloša[/I] :
[I]" U vezi sa dekoracijama na Terazijama mala ispravka za koju sam možda i ja kriv, ukoliko sam u nekom trenutku rekao da se radi o ukrašavanju Terazija za rodjendan kralja Petra II - u ovom slučaju, imam inače dnevni snimak Terazija sa obeliscima, radi se o "dekoraciji Terazija za IX balkanske lakoatletske igre u Beogradu od 11. do 18.septembra 1938." (B.O.N. br.9/1938. str.604-605).Zato se diskobol i nalazio izmedju obelisaka. "[/I]
... dakle i dalje - [I]svakim danom, u svakom pogledu, sve više napredujemo[/I] :lol: ...
Џаба моје провокације али ако и даље мислите да су постаменти исти, придружујем вам се... :bigsmile:
...BK, vidljivo je da se postamenti razlikuju, baš kao što je vidljivo da i ovde postament i Discobolo nisu od istog materijala, ali reklo bi se da je to Discobolo koji je završio na Terazijama ...
...што имплицира да је бацач са ваљкастом основом (саставним делом скулптуре) са ове фотографије убачен у припремљени постамент на Теразијама ? Зашто није пренето све ?
Погледајмо пажљивије положај руке са диском у односу на тело бацача...
И друга рука, без обзира на скраћење због угла гледања не изгледа као да је спуштена вертикално у односу на тло.
А положај главе ?
Ако сте и даље 100% сигурни онда вам се опет придружујем...:bigsmile:
... Slučajni, evo ide teta stjuardesa
...
Ово је код Сајма, данашњи Булевар Војводе Мишића. Мало даље од локације, налево, била је она феноменална зградица жел.станице Сењак коју смо видели пре неколико страна.
У том случају, ово је фабрика хартије Милана Вапе!
... jeste Milovane :) ...
Šalim se naravno, pa to je, sto bi se reklo umetnička sloboda. Zapravo i nije mali, to je Kapitelhen, što će reći, verzalno slovo smanjeno na visinu kurentnog slova.
A može da predstavlja i malo. Skroz nebitno. Ono sto je važno za logotip to je da on bude prepoznatljiv.
A upravo je ta crvena tačka koja može da se shvati i kao deo malog slova i element koji je uticao, da skupa sa ovalnom formom koja simbolizuje bure, logotip ostane u našem sećanju toliko vremena.
Živeli.
Pozdrav iz Sidnejskog paba.
Ово је, више-мање, тражени одговор али би било забавније да се залепио неко мање искусан. :bigsmile:
Трик-питање бр.2: Када је основан БИП ?
Гајићу, хвала за ове фотографије !
већина нас на овом форуму учествује из личног задовољства. Добро, има и оних који су овисници, односно стално висе на форуму, а ништа не постују. Међутим, има и оних (за сада ово треба рећи у једнини, дакле, постоји човек) који на међународним лицитацијама и аукцијама купује старе слике и разгледнице са широког подручја, из бивше Југославије, Мађарске, Грчке, Румуније, Бугарске, Украјине...
Шта мислите, због чега то купује? Због препродаје, разлике у цени, богаћења? Не! Он то ради да би сачувао документацију са Југоистока, да не би покуповали неки транге-франге трговци и онда се богатили на томе, а да се та грађа изгуби у непознатом правцу.
Шта он ради са том грађом? Масовно је постује на много форума, у изузетно великој резолицији, и стално запиткује: да ли знате шта (кога, које место...) представља ова слика. Зашто пита? Зато што на неким сликама ништа не пише, а зна се да су са подручја Србије, Босне, Грчке... На основу добијених података он ове слике слаже, пакује у кутије и чека. Шта чека? Да сакупи довољно слика са неког ужег подручја или из неког места, или о некој личности.
Па шта онда?
ОНДА ТУ ПРИКУПЉЕНУ ГРАЂУ ПОКЛОНИ НЕКОМ МУЗЕЈУ.
Да, реч је о Душану Напијалу, нашем другу са многих форума који су нам познати.
Данас је наш пријатељ поклонио Музеју у Смедереву 75 фотографија које се односе на чувену петојунску експлозију (1941) у Ђурђевом Граду. Ево последица те експлозије:
Ево материјала о примопредаји поклона:
Музеј у Смедереву, бивши хотел Јадран, пројектовао Александар Дероко.
Предмет поклона, фотографије.
Комисија Музеја за пријем поклона.
Споменик петојунским жртвама, иза Музеја, а преко пута улаза у Тврђаву.
И сад, шта даље? Па, следеће године се навршава 70 година од експлозије. Музеј ће, на основу ових фотографија, сопствене грађе и, евентуално докумената из других архива, направити репрезентативну изложбу о овој трагедији.
Ето, тако то раде они који, осим што воле свој народ, дају и допринос очувању његове историје, културе. И о томе, углавном, ћуте. Ћуте и раде. И не кокодачу уоколо да сви знају како су снели јаје.
Ко зна Душана, зна да он о овоме не би ништа рекао. Међутим, моје мишљење је да то треба јавно рећи и похвалити. Да је среће да постоји још неколико Душана, па да се створи мрежа људи који прикупљају грађу о Србији и враћају је у место порекла. А не да постоји организована мрежа која из музеја и архива краде грађу, износи је и крчми, углавном за ситне паре, по иностранству.
Осим за овог Душана, чуо сам само за још једног, Савића, који је значајну количину грађе о Србији донео са собом из иностранства.
Душан Напијало се на овоме неће зауставити. Постоји довољно грађе за још неколико места у Србији. О томе ћете бити на време обавештени.
НАСТАВИЋЕ СЕ...
Terazije discobolo?m (Samo to piše-ništa više?!)
Ма то донели за краљев рођендан, обелиске и дискобола...
Nije za rodjendan, vec za vreme Lakoatletskih balkanskih igara u Beogradu negde oko 1937.g.
... da, imali smo to svojevremeno, kao što već rekoh, u nekoliko nastavka, na SSC ... mali insert ...
"... На фотографији браћа Анђело и Аванти са поносом позирају испред скулптуре Дискобола, која је за време Лакоатлетских балканских игара у Београду 1938.г. била изложена на Теразијама... "
[I]" U vezi sa dekoracijama na Terazijama mala ispravka za koju sam možda i ja kriv, ukoliko sam u nekom trenutku rekao da se radi o ukrašavanju Terazija za rodjendan kralja Petra II - u ovom slučaju, imam inače dnevni snimak Terazija sa obeliscima, radi se o "dekoraciji Terazija za IX balkanske lakoatletske igre u Beogradu od 11. do 18.septembra 1938." (B.O.N. br.9/1938. str.604-605).Zato se diskobol i nalazio izmedju obelisaka. "[/I]
... dakle i dalje - [I]svakim danom, u svakom pogledu, sve više napredujemo[/I] :lol: ...
Џаба моје провокације али ако и даље мислите да су постаменти исти, придружујем вам се... :bigsmile:
...BK, vidljivo je da se postamenti razlikuju, baš kao što je vidljivo da i ovde postament i Discobolo nisu od istog materijala, ali reklo bi se da je to Discobolo koji je završio na Terazijama ...
...што имплицира да је бацач са ваљкастом основом (саставним делом скулптуре) са ове фотографије убачен у припремљени постамент на Теразијама ? Зашто није пренето све ?
Погледајмо пажљивије положај руке са диском у односу на тело бацача...
И друга рука, без обзира на скраћење због угла гледања не изгледа као да је спуштена вертикално у односу на тло.
А положај главе ?
Ако сте и даље 100% сигурни онда вам се опет придружујем...:bigsmile: