... kult ličnosti, ma neee ... eno ima i Karađorđe, pa Mona Liza, deo kamile i konja ... a viri i plišani meda -  ko ga od nas matorijih nije imao u svom detinjstvu, priznajte - u Zabavniku ne sme da se laže ... :smile:

... A young woman reading the announcement ... tako piše - što bi se reklo, i vidi se, a možda će nešto više znati Milovan, Dundo, Gavra, MZ, ili  ...

О жени најављивачици не знам ништа.

По облику једноставних дводелних прозора ово би лако могао бити студио Радио Београда у Кнеза Милоша - у Дому инжењера и техничара. Често се тврди да је од свих студија које су поседовали предратни и окупациони Радио Београд овај први "прорадио" и коришћен за емитовања програма Радио Београда одмах иза рата.

Ово десно на слици је гонг у који се удара палицом која лежи на столу.

Лево је, пак, један од немачких микрофона, претпостављам један од оних "трофејних", лако могуће узет из Солдатензендер Белграда или чак из саме зграде Дома инжењера. Није предратни тип, барем не онакав какве сам видео да су коришћени.

Мислим да се то лако може уочити на овој слици која представља Нојманов кондензаторски микрофон, први пут употребљен за олимпијаду 1936. у Берлину, а због својих изузетних особина произвођен и дуго година иза рата.

На слици коју управо качим приказан је послератни источно немачки РФТ модел Нојмановог микрофона са "Телефункен" капислом, што ће рећи да се производио нашироко у обе Немачке:




Хммм...


О столу на за којим седи најављивачица такође не знам ништа. Делује поприлично олупано :tired:

Уочити шустиклу на радио апарату! ;)

Наравно да је био инспирисан, мада су више Злоковића везивали за Адолфа Лоса.

This tendency manifests itself most fully in the case study on Zlokovic, who is portrayed as the

Serbian Adolf Loos and at times takes on the traits of Le Corbusier or Guiseppe Terragni

Милан Злоковић, кућа Штерића, 1932.

Искрено се надам да је ова теоријица завере само шала јер и поред наше субјективности када је у питању овај Брашованов бисер са изложбе у Барселони, ипак је неоспорно што је Мисов павиљон на овој истој изложби препознат као веома важна грађевина у историји модерне архитектуре.

Explores Yugoslavia's tentative embrace of the modern style in its international exhibition pavilion 
in Barcelona(1929), as well as the 1930 competition for the reconstruction of Terazije Terrace 
in central Belgrade, won by the Prague-trained Serbian architect Nikola Dobrovic.  
Dragisa Brasovan, a successful architect working in traditional styles who adopted a modernist vocabulary, 
joined GAMM in 1929, and designed the Barcelona pavilion.  
It was an attempt to define a style for the new nation that expressed its modernity while remaining
faithful to local tradition.  Its defining formal element was the unusual
cladding, alternating horizontal stripes of grey and white stained Serbian wood prepared by builders 
in Belgrade and shipped to the site. 
The combination of a hard-edged volume and the geometric stripes gives the
building a strength and solidity that was in stark contrast to its neighbor at the exhibition, 
Mies van der Rohe's canonic marble, glass and onyx German Pavilion.

Beograd - Kalemegdan - 1940-1945

Ovde ima samo 1 car .....CAR KASINA!!!
Hvala na dobrodoslici. Jos se ni ''tamo'' nisam sasvim privikao, sad moram ovde ispocetka. Vidim ja, vi ste se vec udomacili.

Beograd - 1940-1941 - Savski most i nemacka ''borna kola'' :bigsmile:

Jeste slikovito ali nije ni Srbija nego Makedonija. Video sam te slike, kod jednog kolege antikera, u jednom starom nemackom casopisu. Tad nisam imao skener pa sam casopis slikao aparatom. Imam ih negde.

Ovo moće biti Draga Jonaš...proveriću!