П.С. Нађи ти ону улицу на Чубури па можеш да ме зекиш колико хоћеш...
Зар није погодио? Није Соколска?
Није довољно тврдоглав ко ти да тражи... Само нам ваља већ проварен материјал... Чубурац шта ћеш, нема ту спаса ни поправке...
Ух, ух! Њему треба проверити документа ("личну карту, молим!"). Можда се само издаје за Чубурца, а није. Можда је, на пример, Карабурманац! Или из Баранде.
... bravo kume Šerloče ... to, on je - KaraBarandac - zalutao na ekskurziji po prestonici ! ...
... konzumirano za vreme kobasicijadeala Frančesko, na štandu Srpskog neimara ...
... imamo li bolju ? ...
Српски неимар хвали инжењера Андру Ристића као извођача разних инсталација по Београду (струја, централно грејање), али се овде Андра појављује у сасвим другој улози - као заступник немачких аутомобила НАГ. Отворио је заступништво 1908. године, чак је пред Велики рат уговорио заступништво Форда Т, али није стигао...
Ова гаража, са радионицом за оправку НАГ аутомобила, налазила се, ако је веровати једном стручњаку за историју аутомобилизма, у Бранковој 30. Адресар из 1912. каже да се на тој адреси налази стовариште, мада у власништву неког другог. Но, тада је закуп био уобичајена ствар, тако да је, верујем, мистерија решена.
П.С. У једној другој историјској књизи о развоју аутомобилизма пише да се гаража налазила у Позоришној (Француској) бр. 23, али је то практично немогуће: ту се налази стара стамбена једноспратница.
Lepa slika slika stepenica koje vode sa Kosančićevog venca u Fruškogorsku i zgrada pored bivše Jovanove pijace u kojoj se nekada nalazio „Alonso“, „C market“ a danas Maxi (ugao Višnjićeve i Jovanove) - slikano iz Strahinjića Bana.
Слободан Гиша Богуновић је написао причу "Ранђелове покладе 1830", а наш чувени стрип цртач и аниматор Алекса Гајић је нацртао илустрацију за ову причу:
И причу и илустрацију можете видети на насловној страни сајта Политикиног Забавника.
Волео бих да наши чувени форензичари проанализирају Алексин цртеж и процене да ли је такав призор било могуће видети у Београду, односно да ли је Алекса ово нацртао према некој илустрацији или фотографији, или је можда реконструисао епоху; или је пак све то измислио. А можда је и спајао детаље из различитих крајева Београда?
Ово није никаква замка, нити ја знам одговор. То ми је пало на памет док сам читао ову причу у Забавнику.
Напомињем да је Алекса у стрипу и филму "Едит и ја", већ цртао Београд, те му ово није првина.
Код Јеремије се ова фабрика назире али ми није било јасно о чему је реч...
Ево Његошеве од угла Молерове ка пијаци...
Ту је сад она модернистичка троспратница, ево је на мом цртежу...
Фабрика се налазила изгледа овде између улица Коче Капетана и Баба Вишњине а не на углу Курсулине какао ми се у првом тренутку учинило...
П.С. Нађи ти ону улицу на Чубури па можеш да ме зекиш колико хоћеш...
Зар није погодио? Није Соколска?
Није довољно тврдоглав ко ти да тражи... Само нам ваља већ проварен материјал... Чубурац шта ћеш, нема ту спаса ни поправке...
Ух, ух! Њему треба проверити документа ("личну карту, молим!"). Можда се само издаје за Чубурца, а није. Можда је, на пример, Карабурманац! Или из Баранде.
... bravo kume Šerloče ... to, on je - KaraBarandac - zalutao na ekskurziji po prestonici ! ...
Пар послератних...
Ове следеће ни ја појма немам шта је и где је...
... konzumirano za vreme kobasicijade ala Frančesko, na štandu Srpskog neimara ...
... imamo li bolju ? ...
Српски неимар хвали инжењера Андру Ристића као извођача разних инсталација по Београду (струја, централно грејање), али се овде Андра појављује у сасвим другој улози - као заступник немачких аутомобила НАГ. Отворио је заступништво 1908. године, чак је пред Велики рат уговорио заступништво Форда Т, али није стигао...
Ова гаража, са радионицом за оправку НАГ аутомобила, налазила се, ако је веровати једном стручњаку за историју аутомобилизма, у Бранковој 30. Адресар из 1912. каже да се на тој адреси налази стовариште, мада у власништву неког другог. Но, тада је закуп био уобичајена ствар, тако да је, верујем, мистерија решена.
П.С. У једној другој историјској књизи о развоју аутомобилизма пише да се гаража налазила у Позоришној (Француској) бр. 23, али је то практично немогуће: ту се налази стара стамбена једноспратница.
Da nije ovo Svetogorska? Na ulici se vide tramvajske sine....
Ovo lici da su dimanjaci stare centrale, na uglu Dobračine i Skenderbegove.
И причу и илустрацију можете видети на насловној страни сајта Политикиног Забавника.
Волео бих да наши чувени форензичари проанализирају Алексин цртеж и процене да ли је такав призор било могуће видети у Београду, односно да ли је Алекса ово нацртао према некој илустрацији или фотографији, или је можда реконструисао епоху; или је пак све то измислио. А можда је и спајао детаље из различитих крајева Београда?
Ово није никаква замка, нити ја знам одговор. То ми је пало на памет док сам читао ову причу у Забавнику.
Напомињем да је Алекса у стрипу и филму "Едит и ја", већ цртао Београд, те му ово није првина.
Ovo lici da su dimanjaci stare centrale, na uglu Dobračine i Skenderbegove.
И ја мислим да је то, али ме буни ова непозната купола... идем да погледам...