Обешени човек на фотографији је Ратко Јeвић из села Дрлупе, борац Космајског партизанског одреда
У акцији "Превентива", јуна 1941. упереној против шверцера и црноберзијанаца, страдало је и много комуниста. У тој рацији ухваћен је и Мустафа Голубић, неки кажу по пријави (сумња се на Ђиласа и Јару Рибникар). Наиме, међу затвореницима Специјалне полиције, ухваћених за време рације и заробљених у првим окршајима са партизанима, изабрано је њих петорица, стрељано а онда обешено на Теразијама: Милорад Покрајац, студент, Светислав Милин, обућарски радник, Јован Јанковић, кројачки радник, сва тројица из Београда и два земљорадника из околине: Ратко Јeвић из села Дрлупе и Велимир Јовановић из села Парцана.
Ево шта о томе пише Станислав Краков:
"Од Старог Двора угледали смо људска тела како висе на канделабрима теразијским. Погледао сам ујака (Милана Недића) и видео како његово лице постаје не бледо, већ сиво од узбуђења. На стубовима који су носили жице трамвајског саобраћаја и где су била улична светла, висило је пет људи о дугачким конопцима, али ипак изнад висине трамваја који су туда пролазили. Двојица су била у сељачком оделу. Између обешених, затезало се велико платно које је објављивало трке код Цареве Ћуприје за следећу недељу. Радио звучници су преносили неку музику Радио Београда – немачке војничке станице. Пред Дифленковом Атином седели су неки људи и жене, као и сваке друге недеље и сркали своја пића. Породице, недељно обучене, заустављале су се пред овим призором и мајке су држале за руке своју децу која су лизала на врућини корнет сладоледа и гледала зачуђено у обешене".
Их, Гавро, ђе ме нађе са мени најомиљенијим музичарем свих времена :cool:
Иначе, кад смо код Маринкове баре, отац једног нашег џез музичара, познати виолиниста и хармоникаш, Рафаело Блам, сведочи у својој аутобиографији како је умео да са Надом Александровић (познатој по међуратном хиту "Зрачак вири кроз гранчице") оде у механе и кафане у истој тој Маринковој бари, е да би свирао са локалним музичарима до касно у ноћ...
S obzirom da je Stari dvor dosta slikana lokacija, mislim da neće biti teško da nam neko to ovde jednom kobajom iznese. Svi znamo koliko je Dvor stradao 41. i kako je obnovljen posle rata. Večeras prolazim kolima tuda i vidim da su dosta ornamentike vratili kao što je bilo u predratnom stanju. Zanima me da li neko može da postavi hronološki iz istih uglova kako je izgledalo do 41. posle 45. i danas. Čisto da vidimo konkretne razlike. Hvala i nadam se da će se naći neko ko može da mi usliši želju.
Пише да је обешен партизан заробљен у борби. Април 1943.
Пише да је обешен партизан заробљен у борби. Април 1943.
Piše pogrešno, ovo je 17. avgust 1941.
Možda neko može da identifikuje čoveka...
Пише да је обешен партизан заробљен у борби. Април 1943.
Piše pogrešno, ovo je 17. avgust 1941.
Možda neko može da identifikuje čoveka...
Знам да има људи који то прате па сам зато и написао. Извор ЛАЈФ
Обешени човек на фотографији је Ратко Јeвић из села Дрлупе, борац Космајског партизанског одреда
У акцији "Превентива", јуна 1941. упереној против шверцера и црноберзијанаца, страдало је и много комуниста. У тој рацији ухваћен је и Мустафа Голубић, неки кажу по пријави (сумња се на Ђиласа и Јару Рибникар). Наиме, међу затвореницима Специјалне полиције, ухваћених за време рације и заробљених у првим окршајима са партизанима, изабрано је њих петорица, стрељано а онда обешено на Теразијама: Милорад Покрајац, студент, Светислав Милин, обућарски радник, Јован Јанковић, кројачки радник, сва тројица из Београда и два земљорадника из околине: Ратко Јeвић из села Дрлупе и Велимир Јовановић из села Парцана.
Ево шта о томе пише Станислав Краков:
"Од Старог Двора угледали смо људска тела како висе на канделабрима теразијским. Погледао сам ујака (Милана Недића) и видео како његово лице постаје не бледо, већ сиво од узбуђења. На стубовима који су носили жице трамвајског саобраћаја и где су била улична светла, висило је пет људи о дугачким конопцима, али ипак изнад висине трамваја који су туда пролазили. Двојица су била у сељачком оделу. Између обешених, затезало се велико платно које је објављивало трке код Цареве Ћуприје за следећу недељу. Радио звучници су преносили неку музику Радио Београда – немачке војничке станице. Пред Дифленковом Атином седели су неки људи и жене, као и сваке друге недеље и сркали своја пића. Породице, недељно обучене, заустављале су се пред овим призором и мајке су држале за руке своју децу која су лизала на врућини корнет сладоледа и гледала зачуђено у обешене".
Их, Гавро, ђе ме нађе са мени најомиљенијим музичарем свих времена :cool:
Иначе, кад смо код Маринкове баре, отац једног нашег џез музичара, познати виолиниста и хармоникаш, Рафаело Блам, сведочи у својој аутобиографији како је умео да са Надом Александровић (познатој по међуратном хиту "Зрачак вири кроз гранчице") оде у механе и кафане у истој тој Маринковој бари, е да би свирао са локалним музичарима до касно у ноћ...
S obzirom da je Stari dvor dosta slikana lokacija, mislim da neće biti teško da nam neko to ovde jednom kobajom iznese. Svi znamo koliko je Dvor stradao 41. i kako je obnovljen posle rata. Večeras prolazim kolima tuda i vidim da su dosta ornamentike vratili kao što je bilo u predratnom stanju. Zanima me da li neko može da postavi hronološki iz istih uglova kako je izgledalo do 41. posle 45. i danas. Čisto da vidimo konkretne razlike. Hvala i nadam se da će se naći neko ko može da mi usliši želju.