U to vreme su po Britaniji , Nemackoj.... aerodinamicne parne lokomotive "Mallard" i BR 05 vozile na probama PREKO 200 Kmh...
Ovaj nas zbudzeni as "Leteci Beogradjanin" je poboljsana standardna lokomotiva serije 01 (Kakva vuce muzejski voz Romantika),
a nabavljane od 1, sv.rata. Njihova konstruktivna max brzina je 110 kmh. (vidi foto..)
Bese to LEPTIR za jedan dan....Postigla je sta se moglo, a potom joj je skinut aerodinamicni lim, i vracena u redovni izgled i saobracaj.
Cela poenta je bila u pokazivanju da i nasi inzenjeri i konstruktori, kao i masinski radnici MOGU uraditi ovakav podvig. Na zalost , mi nismo imali novca za samostalnu serijsku proizvodnju ovakvih lokomotiva, ali ni dovoljno pruga za velike brzine.
Прича о репродукцији ова слике је занимљивија од самог садржаја. Наиме главни посао приликом градње великог реактора у Винчи водило је тада војно грађевинско предузеће Напред, касније преименовано само у ГП Напред. 1958 године уселила се дирекција предузећа у зграду Проте Матеје 70, а на броју 70а уселили
су се радници, инжињери и официри а међу њима и мој отац, који је био управник целог
градилишта великог реактора. Када је свечано пуштен у рад велики реактор и настала приложена слика, постављена је репродукција преко целог зида у улазном холу од пода до плафона. Глава у позадини изнад Тита, је глава мог оца Спонза Анте. 1966 године долази чувени Брионски пленум и Ранковић је смењен. Настаје велики проблем шта са сликом на зиду.
Не сме да се скине, на њој је и Тито а мора да се склони на њој је Ранковић.
Нашли су соломонско решење. Преко целог зида постављена је завеса. Ми као деца, улазили смо у хол да пијемо воду и идемо у тоалет, а ја сам се увек хвалио како је слика мог оца и даље на зиду.
Остала је до 1975 године када су се преселиле и последње службе ГП Напред у зграду на бул Лењина, а пословни простор издат, реконструисан а самим тим и слика скинута...
Машина ЛЕТЕЋИ БЕОГРАЂАНИН.
На пробној вожњи на прузи Београд-Загреб, 1937.године, локомотива је вукла воз састављен од 5 кола, тежине 158 тона брзином од 122 км/х (маx 146 км/х).
Одлетела у будућност која још није дошла!
Машина ЛЕТЕЋИ БЕОГРАЂАНИН.
На пробној вожњи на прузи Београд-Загреб, 1937.године, локомотива је вукла воз састављен од 5 кола, тежине 158 тона брзином од 122 км/х (маx 146 км/х).
Одлетела у будућност која још није дошла!
U to vreme su po Britaniji , Nemackoj.... aerodinamicne parne lokomotive "Mallard" i BR 05 vozile na probama PREKO 200 Kmh...
Ovaj nas zbudzeni as "Leteci Beogradjanin" je poboljsana standardna lokomotiva serije 01 (Kakva vuce muzejski voz Romantika),
a nabavljane od 1, sv.rata. Njihova konstruktivna max brzina je 110 kmh. (vidi foto..)
Bese to LEPTIR za jedan dan....Postigla je sta se moglo, a potom joj je skinut aerodinamicni lim, i vracena u redovni izgled i saobracaj.
Cela poenta je bila u pokazivanju da i nasi inzenjeri i konstruktori, kao i masinski radnici MOGU uraditi ovakav podvig.
Na zalost , mi nismo imali novca za samostalnu serijsku proizvodnju ovakvih lokomotiva, ali ni dovoljno pruga za velike brzine.
Pozdrav svima ...
Прича о репродукцији ова слике је занимљивија од самог садржаја.
Наиме главни посао приликом градње великог реактора у Винчи
водило је тада војно грађевинско предузеће Напред, касније преименовано само у ГП Напред.
1958 године уселила се дирекција предузећа у зграду Проте Матеје 70, а на броју 70а уселили
су се радници, инжињери и официри а међу њима и мој отац, који је био управник целог
градилишта великог реактора.
Када је свечано пуштен у рад велики реактор и настала приложена слика,
постављена је репродукција преко целог зида у улазном холу од пода до плафона.
Глава у позадини изнад Тита, је глава мог оца Спонза Анте.
1966 године долази чувени Брионски пленум и Ранковић је смењен.
Настаје велики проблем шта са сликом на зиду.
Не сме да се скине, на њој је и Тито а мора да се склони на њој је Ранковић.
Нашли су соломонско решење. Преко целог зида постављена је завеса.
Ми као деца, улазили смо у хол да пијемо воду и идемо у тоалет, а ја сам се
увек хвалио како је слика мог оца и даље на зиду.
Остала је до 1975 године када су се преселиле и последње службе ГП Напред
у зграду на бул Лењина, а пословни простор издат, реконструисан а самим тим
и слика скинута...