Врло занимљиво решење енигме од стране господина Дејана Спреме из Београда. Ево у целости вам преносим његову електронску поруку:
U vezi vašeg predloga da Vam pošaljem „nepoznatu lokaciju“ o kojoj sam govorio u prethodnoj prepisci, ovakva je situacija:
2010. godine, na stranici 2112 (danas je to sve poremećeno, pa toga nema) neko je postavio sledeću sliku, uz pitanje forumašima gde bi to moglo da bude. Niko nije znao odgovor.
Dobro, i nije neka zanimljiva lokacija ali meni je bila, jer sam sa kuhinjskog prozora svakog dana gledao i nebrojeno puta vozio te bicikle. Radi se o uglu ulica 27 marta i Stanoja Glavaša, a snimljeno je oko 1955 godine. Kuća sa leve strane vidi se i na Jeremijinoj fotografiji (obeležena zelenom strelicom, a crvena pokazuje na kuću koja je tu bila pre „velodroma“). Snimljeno 1929-32 godine:
1957. (kada je meni bilo 9 godina),na tom placu je podignuta ova kuća („vojna zgrada“), a time je naš kuhinjski prozor jednostavno ostao u mraku :
Međutim, u vezi kuće na Jeremijinom snimku koju sam obeležio zelenom strelicom, ima jedna mala zanimljivost. Ta kuća je pripadala Kosti Stanojeviću, u njoj je bila kafana, ali je važno pomenuti da ju je projektovao arh. Jovan Ilkić 1901 godine. A kada smo već kod čuvenog Jovana Ilkića, on je takođe projektovao i ovu kuću (iz nje sam gledao velodrom):
izgled danas:
No, to je druga tema, a pošto ne volim da mešam „predmete-subjecte“ u porukama, o njoj ću Vam napisati poseban mejl.
Споменик Краља Петра I Карађорђевића у Првој уметничкој ливници Властимира Ђорђевића у Београду, 1926. год. Споменик се налазио у Бијељини. Реплика споменика је откривена 8. новембра 1993. године.
Коњ којег јаше Краљ Петар Први има обе предње ноге подигнуте у вис, што би према споменичкој симболици требало да нам говори да је његов јахач погинуо у боју. Као што знамо, Краљ Петар Први умро је природном смрћу у кревету, значи коњ би требао да стоји на земљи са све четири ноге.
Сваки ће примерак књиге бити нумерисан, добићете попуст на цену која ће се практиковати када се књига буде појавила у књижарама.
Што се пре будете уписали се на листу пренумераната тим пре ће и књига изаћи из штампе. Електронска адреса за пријаву је ivan.orlic@free.fr.
Учествовањем у финансирању њене штампе добићете је по јако повољној цени. О свим појединостима благовремено. Поздрав.
Свака част Француз, било је крајње време. Знајући ко све данас објављује књиге, вест да се човек из струке који је посвећен, студиозан и са занимљивим приступом, одлучи за овакав корак, даје наду да није баш све обезвређено.
Пријављујем се са жељом да Кнеза Милоша отвара серијал...
Такође мислим да би и Милован имао штошта да нам саопшти кроз неку нову књигу.
Ево како је изгледао првобитни споменик у Бијељини, тек свечано откривен и освештан:
Премда је изливен 1927, постављен је тек 1937, услед различитих околности, између осталог Р. Валдец је у међувремену и преминуо... Споменк су уклонили и уништили нацистички окупатори и усташе, у Титовој угославији остало је било само постоље, и на њему подигнут нови споменик, палим борцима у НОР... Споменик краљу Петру враћен је, како видимо, тек 1993, у ствари, реплику је на основу старих фотоса начинио вајар Зоран Јездимировић.
Рудолф Валдец (1872-1929) урадио је споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу Ослободиоцу и у Петровграду (још увек данас Зрењанин). И овај је враћен, исто га радио Јездимировић...
А у Београду његово најпознатије дело је споменик Доситеју Обрадовићу, постављен 1914, првобитно преко пута "Српске круне", на Кнез Михаиловом венцу, па пребачен у Универзитетски парк 20-их година прошлога века... Постоји и његово дело - попрсје краља Петра Првог, у просторијама Дома Народне скупштине Србије, други примерак у Музеју Србије...
Иначе, она симболика положаја ногу коња на споменицима више је у сфери мита него у реалној пракси... Иначе би, рецимо, и коњ на споменику Петру Великом у Санкт Петербургу ("Бронзани коњаник") био"накриво насађен", а свакако није.
U vezi vašeg predloga da Vam pošaljem „nepoznatu lokaciju“ o kojoj sam govorio u prethodnoj prepisci, ovakva je situacija:
2010. godine, na stranici 2112 (danas je to sve poremećeno, pa toga nema) neko je postavio sledeću sliku, uz pitanje forumašima gde bi to moglo da bude. Niko nije znao odgovor.
Dobro, i nije neka zanimljiva lokacija ali meni je bila, jer sam sa kuhinjskog prozora svakog dana gledao i nebrojeno puta vozio te bicikle. Radi se o uglu ulica 27 marta i Stanoja Glavaša, a snimljeno je oko 1955 godine. Kuća sa leve strane vidi se i na Jeremijinoj fotografiji (obeležena zelenom strelicom, a crvena pokazuje na kuću koja je tu bila pre „velodroma“). Snimljeno 1929-32 godine:
1957. (kada je meni bilo 9 godina),na tom placu je podignuta ova kuća („vojna zgrada“), a time je naš kuhinjski prozor jednostavno ostao u mraku :
Međutim, u vezi kuće na Jeremijinom snimku koju sam obeležio zelenom strelicom, ima jedna mala zanimljivost. Ta kuća je pripadala Kosti Stanojeviću, u njoj je bila kafana, ali je važno pomenuti da ju je projektovao arh. Jovan Ilkić 1901 godine. A kada smo već kod čuvenog Jovana Ilkića, on je takođe projektovao i ovu kuću (iz nje sam gledao velodrom):
izgled danas:
No, to je druga tema, a pošto ne volim da mešam „predmete-subjecte“ u porukama, o njoj ću Vam napisati poseban mejl.
S poštova
njem,
Dejan Spremo
Споменик Краља Петра I Карађорђевића у Првој уметничкој ливници Властимира Ђорђевића у Београду, 1926. год. Споменик се налазио у Бијељини. Реплика споменика је откривена 8. новембра 1993. године.
Коњ којег јаше Краљ Петар Први има обе предње ноге подигнуте у вис, што би према споменичкој симболици требало да нам говори да је његов јахач погинуо у боју. Као што знамо, Краљ Петар Први умро је природном смрћу у кревету, значи коњ би требао да стоји на земљи са све четири ноге.
Једино што пише у легенди ове фотографије је: Мртви у Београду
Што се пре будете уписали се на листу пренумераната тим пре ће и књига изаћи из штампе. Електронска адреса за пријаву је ivan.orlic@free.fr.
Учествовањем у финансирању њене штампе добићете је по јако повољној цени. О свим појединостима благовремено. Поздрав.
Свака част Француз, било је крајње време. Знајући ко све данас објављује књиге, вест да се човек из струке који је посвећен, студиозан и са занимљивим приступом, одлучи за овакав корак, даје наду да није баш све обезвређено.
Пријављујем се са жељом да Кнеза Милоша отвара серијал...
Такође мислим да би и Милован имао штошта да нам саопшти кроз неку нову књигу.
Поздрав.
Премда је изливен 1927, постављен је тек 1937, услед различитих околности, између осталог Р. Валдец је у међувремену и преминуо... Споменк су уклонили и уништили нацистички окупатори и усташе, у Титовој угославији остало је било само постоље, и на њему подигнут нови споменик, палим борцима у НОР... Споменик краљу Петру враћен је, како видимо, тек 1993, у ствари, реплику је на основу старих фотоса начинио вајар Зоран Јездимировић.
Рудолф Валдец (1872-1929) урадио је споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу Ослободиоцу и у Петровграду (још увек данас Зрењанин). И овај је враћен, исто га радио Јездимировић...
А у Београду његово најпознатије дело је споменик Доситеју Обрадовићу, постављен 1914, првобитно преко пута "Српске круне", на Кнез Михаиловом венцу, па пребачен у Универзитетски парк 20-их година прошлога века... Постоји и његово дело - попрсје краља Петра Првог, у просторијама Дома Народне скупштине Србије, други примерак у Музеју Србије...
Иначе, она симболика положаја ногу коња на споменицима више је у сфери мита него у реалној пракси... Иначе би, рецимо, и коњ на споменику Петру Великом у Санкт Петербургу ("Бронзани коњаник") био"накриво насађен", а свакако није.