Тренутно на сајту

Тренутно су на вези 0 чланова и 2 госта.

Пријављивање

Beograd koga više nema

59623 одговора [Последњи унос]
Путник
Слика корисника Путник's
User offline. Last seen 4 недеља 2 дана ago. Није присутан
Придружио се: 23/06/2010
Изложба слика Милоша
Изложба слика Милоша Јуришића:

http://www.kcb.org.rs/2018/02/foto-kolekcija-milosa-jurisica/

B.Gajic
Слика корисника B.Gajic's
User offline. Last seen 4 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 27/06/2010
...
 Lepa vest, zaista.

Kao što je lepa vest i da je forum konačno probio blokadu srušene poslednje stranice :-)

Nego, ne znam da li ne vidim dobro u ovom pozivu - u koliko sati je otvaranje Miloševe izložbe?
Varos Kapija
Слика корисника Varos Kapija's
User offline. Last seen 4 years 25 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
Mislim  da sam ja kriv za
Mislim  da sam ja kriv za ove dve strane, pokusavao sam da dam odgovor na enigmatulju zena pored kola (Gajina, ako se ne varam) i oba puta ubio stranu. Sad cu probati samo recima bez slika. Rec je o Baba Visnjinoj ulici, sada slepi deo. Vecina zgrada sa slike postoji i prve dve sa leve starne i prve dve velike sa desne, i zgrada u pozadini desno od zenine glave (to je ugao sa Njegosevom).
Varos Kapija
Слика корисника Varos Kapija's
User offline. Last seen 4 years 25 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
Kosovska

Kizzoni
Слика корисника Kizzoni's
User offline. Last seen 1 година 10 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 28/03/2012
1916.








Varos Kapija
Слика корисника Varos Kapija's
User offline. Last seen 4 years 25 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
Dve galerije fotografija
Путник
Слика корисника Путник's
User offline. Last seen 4 недеља 2 дана ago. Није присутан
Придружио се: 23/06/2010
 Блокада покраверене
 Блокада покварене странице се пробија лако: дода се неколико готово празних постова на било ком месту означеном са "Одговори" или "Нова порука", па ће се изаћи на следећу страницу. Другим речима, и покварена страница хоће да има десет постова, па се онда прелази на следећу. 
Babeu
Слика корисника Babeu's
User offline. Last seen 3 years 24 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 14/11/2013
Đumrukana
Uz obnovu fasade pošte, još jedna lepa vest.

https://youtu.be/O4RG_VIWmvs?t=1m39s

Pozdrav svima.
B.Gajic
Слика корисника B.Gajic's
User offline. Last seen 4 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 27/06/2010
...
 Dimitrija Tucovića 155


013gonzo
Слика корисника 013gonzo's
User offline. Last seen 2 years 19 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 31/05/2014
Шврљајићи ....
Шврљајући непрегледном интернет меморијом наишао сам на интересантан (мени) текст о здањима на месту данашње Скупштине,
а самим тим и детаљну савремену (19.век) историју Батал џамије.

Прво сликице за оне које мрзи да читају историју..

 



А сад и текст, са неведеним пореклом и слика и текста:

Београдска Аја Софија налазила се на месту данашње Скупштине:
Била је жртва многих битака, а на крају је срушена по наредби Милоша Обреновића

Порекло:

http://www.opanak.net/beogradska-aja-sofija/

Веровали или не, на месту данашње Скупштине у Београду некада се налазила Батал џамија, најлепша и највећа грађевина у Србији, како су је описивали путописци тог доба.

Батал џамију изградио је имућни београдски назор Ејнехан-бег 1585. године и назвао је својим именом под којим је била позната све до 1789. године.

Локација је пажљиво изабрана на периферији као, како ће каснији ратови показати, стратешком месту за очување града. Ово потврђује и један аустријски извештај с краја 18. века у коме се прецизно наводи да је џамија “1000 корака далеко од оног градског бедема који је опасивао варош”.

Својим изгледом Батал џамија је мамила уздахе. Била је изграђена од тесаног камена пешчара који је временом добио црвенкасто-сиву боју. Била је висине 18 метара, док су бочни зидови имали 15 метара. Унутрашњост је осветљавало 20 прозора који су се завршавали зашиљеним луковима.

Улазна врата била су постављена на северној страни, док је минарет изграђен на пиједасталу који је имао осам страна. Изнутра, зидови су били богате декорације, а нише испод свода имале су украс у облику сталактита. Изнад михраба, истицали су се повијени декоративни лукови, израђени од наизменично нанизаних камених блокова, тамних и светлих.

Поред џамије налазило се гробље на коме су сахрањивани виђенији Турци. Са њеног минарета мујезин је позивао вернике на молитву, а сам објекат представљао је главну турску богомољу од 11 џамија у Београду.

На почетку, Турци су, са леве стране џамије, изградили шупе салане (кланице) у којима су секли овнове, драли кожу и топили лој. То је учињено јер се џамија налазила на периферији града тако да становништву нису сметали тешки мириси.

У бројним превратима, ова богомоља је рушена и обнављана у више наврата. Први пут Батал џамија била је оштећена у нападу Аустријанаца на Београд 1717. под вођством Еугена Савојског. Током друге аустријске окупације Београда (1717.—1739.) била је претворена у складиште униформи регименте принца Александра Виртембершког.

Међутим, након што су Турци потукли аустријску војску код Гроцке 1739. године и вратили се у Београд, започели су са обновом здања. Радови су завршени тек 1766. године, а у ову сврху потрошено је 7.000 гроша. Тада је и зарадила свој назив Батал џамија – што на турском значи запуштена.

Свој сјај џамија није дуго задржала. У борбама за Београд, 1789. године, поново је оштећена. Турци су је користили за одбрану, а главнокомандујући аустријских трупа, маршал Лаудон, је према њеном минарету усмеравао и одређивао правце напада на град. Аустријанци су тада по трећи пут од Турака преузели Београд, али су се у њему задржали само две године.

Зла коб Батал џамије још није била завршена. Током борби за ослобођење Београда у Првом српском устанку 1806. године, Турци су из ње пружали снажан отпор устаницима ушанченим на подручју Ташмајдана. У овим борбама џамија је катастрофално оштећена када су је Карађорђеви артиљерци погодили из трешњевог топа и располутили минарет.

У време Другог српског устанка, устаници су у џамији поставили стражу и одатле контролисали дунавску страну Београда и Видин капију.

Београдски везир, Јусуф-паша, по окончању борби, имао је намеру да поправи Батал-џамију, о чему је обавестио кнеза Милоша 20. јуна 1836. године. Тада му је писао да је „… инжењер Етхем-беј, видео је како стока улази у ову џамију, због чега су јој зазидана врата…“.

Узалуд је паша објашњавао да му је послато 50.000 гроша, два златна полумесеца алема и феман којим му се наређује да оправи Батал џамију, да ”…наш Цар… има велику жељу за поправљањем задужбина” и истицао да би “поправку требало извршити како би низами, који ће вежбати на Врачару, могли кад дође време и намаз да клањају у џамији”.

Кнез Милош беше тврда срца. Одбио је реновирање џамије уз објашњење да је тај део у српским рукама и у близини палилулске цркве. Узалуд су биле и ургенције из Цариграда. Кнез је сматрао да поправак Батал џамије значи ширење турске власти ван граница београдске вароши, што хатишерифом, којим је речено да је сва земља ван вароши у српским рукама, није било дозвољено.

Милош је чак наредио да се земљиште прекопа и преоре, а “да се око Батал џамије више пандура нађу”. Да би био сигуран да се турска војска неће вратити, Милош је наредио да се спали Савамала, а непослушни Савамалци населе око Батал-џамије, а ту је била постављена и сточна пијаца.

Кад је Карађорђе освојио Београд, шерефе и врх минарета били су већ срушени, али је централни део џамије још пркосио зубу времена. Тадашњи управник Библиотеке Јанко Шафарик је имао идеју да се Батал-џамија претвори у Српски народни музеј, а кнез Михаило заговарао је њену поправку и смештање Државне архиве у њу.

К.Н. Христић записује: ”Унутрашњост џамије била је сметлиште, за читаву околину, пуно свакојаке нечисти. Главни јој је улаз био са северне стране према вароши, али су јој сви прозори унаоколо били разваљени, готово до земље, те је изгледала као да стоји на сводовима. Врх у минарета био је подрубљен… По дупљама на џамији легли су се, на хиљаде, врапци и чавке, а увече су је облетала читава јата слепих мишева. Кров, годинама засипан земљом и прашином, био је покривен трњем и травуљином. Чак је из оних пукотина никао један мали дуд црнога рода, око кога су врапци џавељали, да вам чак доле уши заглушну”.

На крају, убрзо након одласка Турака Османлија 1867. године, стара Батал џамија је 1869. (или 1878) године, по наређењу намесника Блазнавца, сравњена са земљом. Рушење су обавили Цинцари за 230 дуката које је исплатио кафеџија Панђало.

 

Претрага форума

Учитавање