Ministarstvo za socijalnu politiku nalazilo se tada u Kraljice Natalije 84, znači prema Dobrinjskoj. Ovu zgradu ne vidim ni danas, ni na starim fotografijama. Doduše, stare fotografije su retke, a parna strana je dosta stradala u bombardovanju... A možda je ovo neka filijala.
Ministarstvo za socijalnu politiku nalazilo se tada u Kraljice Natalije 84, znači prema Dobrinjskoj. Ovu zgradu ne vidim ni danas, ni na starim fotografijama. Doduše, stare fotografije su retke, a parna strana je dosta stradala u bombardovanju... A možda je ovo neka filijala.
... i povorka se uopšte nije kretala tom ulicom ...
... između ostalog, u Beogradu zna da bude toplo oktobra meseca, ali po brojnim fotografijama, znamo da tog 18. oktobra 1934. godine svakako nije bilo vreme za kratke rukaviće i ženski dekolte, kao što imamo prilike da vidimo na delu fotke o kojoj je reč ...
Na fotografiji su ruski oficiri, "beli". Moguće da je ovo sahrana nekog od važnijih Rusa emigranata, i da povorka kreće ispred Ruskog doma. Ove zgrade prekoputa odgovaraju nekim koje sam video na nemačkim snimcima iz 1941., i nisu stradale u aprilskom bombardovanju već su srušene posle rata kada se gradila klinika Narodni front i stambena zgrada pored.
Kasina je u pravu, ovo definitvno nije sahrana Kralja Aleksandra. Inače, zanimljiv je natpis na pozadini "Do sad nepoznat fotograf", deluje kao da je neko vršio klasifikaciju neke preuzete (ili zaplenjene) arhive pa je stavio odrednicu. Ako je snimak od "belih" Rusa, onda je moguće da je natpis nekog iz domaćih bezbednosnih struktura, ili od 1941. do 1944. ili posle oktobra 1944. Tako mi se čini, posebno što je data ta netačna "analiza" da je reč o sahrani kralja. A sudeći po prezimenu fotografa, Karpov, deluje da je i on Rus.
... i meni liče ovi u uniformama na nekakve Ruse i biće da je to neka njihova sahrana , i tu se slažem sa Banetom ... samo mislim da ova napomena ispisana na poleđini fotke nema veze sa nekim bezbednjacima, nego sa vlasnikom fotke, koji želi da joj prida na značaju - i na ceni, naravno :) ...
Na fotografiji su ruski oficiri, "beli". Moguće da je ovo sahrana nekog od važnijih Rusa emigranata, i da povorka kreće ispred Ruskog doma. Ove zgrade prekoputa odgovaraju nekim koje sam video na nemačkim snimcima iz 1941., i nisu stradale u aprilskom bombardovanju već su srušene posle rata kada se gradila klinika Narodni front i stambena zgrada pored.
Kasina je u pravu, ovo definitvno nije sahrana Kralja Aleksandra. Inače, zanimljiv je natpis na pozadini "Do sad nepoznat fotograf", deluje kao da je neko vršio klasifikaciju neke preuzete (ili zaplenjene) arhive pa je stavio odrednicu. Ako je snimak od "belih" Rusa, onda je moguće da je natpis nekog iz domaćih bezbednosnih struktura, ili od 1941. do 1944. ili posle oktobra 1944. Tako mi se čini, posebno što je data ta netačna "analiza" da je reč o sahrani kralja. A sudeći po prezimenu fotografa, Karpov, deluje da je i on Rus.
.. samo da potvrdim ovu Banetovu lokaciju - tačno je, preko puta Ruskog doma - vidi se i tabla ministarstva i karakteristični balkoni ...
Хе, видео сам и ја ту зграду на овој слици Јеремије Станојевића, али сам помислио да није она тражена због ових стубова који носе балконе. Но, изгледа да су то ипак олуци....
Испред некадашње управне зграде ГРО Партизански Пут, који је приватизован, деценијама је стајао јединствениспоменик. Оригинасли парни ваљак који је коришћен приликом обнове земље у првим петолеткама ( локација Таковска 6 у бгд). Новим власницима ништа није свето па чак ни такви музејски примерци, који је однет и продат Железари Смедерево, а како је потпуно здраво вишедеценијско дрво сметало да се склони, то је и оно страдало. Страшно али на жалост Петооктобарска анархија и даље влада.
Оригинални споменик
Кад је у питању овај ваљак имам две вести: једну добру и једну лошу.
Она добра је да није завршио у смедеревској високој пећи већ у Обреновцу: откупио га је један приватник, колекционар који већ има довољно старих машина, аутомобила и моторцикала да би могао да отвори музеј саобраћаја. Поред овог ваљка има још један исти такав али који није на парни погон.
А сад лоша вест: дотични колекционар уопште није расположен да овај ваљак са слике прода ни за какве паре, тако да нема шансе да га више видимо у Београду.
... i povorka se uopšte nije kretala tom ulicom ...
Kasina je u pravu, ovo definitvno nije sahrana Kralja Aleksandra. Inače, zanimljiv je natpis na pozadini "Do sad nepoznat fotograf", deluje kao da je neko vršio klasifikaciju neke preuzete (ili zaplenjene) arhive pa je stavio odrednicu. Ako je snimak od "belih" Rusa, onda je moguće da je natpis nekog iz domaćih bezbednosnih struktura, ili od 1941. do 1944. ili posle oktobra 1944. Tako mi se čini, posebno što je data ta netačna "analiza" da je reč o sahrani kralja. A sudeći po prezimenu fotografa, Karpov, deluje da je i on Rus.
... i meni liče ovi u uniformama na nekakve Ruse i biće da je to neka njihova sahrana , i tu se slažem sa Banetom ... samo mislim da ova napomena ispisana na poleđini fotke nema veze sa nekim bezbednjacima, nego sa vlasnikom fotke, koji želi da joj prida na značaju - i na ceni, naravno :) ...
Kasina je u pravu, ovo definitvno nije sahrana Kralja Aleksandra. Inače, zanimljiv je natpis na pozadini "Do sad nepoznat fotograf", deluje kao da je neko vršio klasifikaciju neke preuzete (ili zaplenjene) arhive pa je stavio odrednicu. Ako je snimak od "belih" Rusa, onda je moguće da je natpis nekog iz domaćih bezbednosnih struktura, ili od 1941. do 1944. ili posle oktobra 1944. Tako mi se čini, posebno što je data ta netačna "analiza" da je reč o sahrani kralja. A sudeći po prezimenu fotografa, Karpov, deluje da je i on Rus.
.. samo da potvrdim ovu Banetovu lokaciju - tačno je, preko puta Ruskog doma - vidi se i tabla ministarstva i karakteristični balkoni ...
Испред некадашње управне зграде ГРО Партизански Пут, који је приватизован, деценијама је стајао јединствени споменик.
Оригинасли парни ваљак који је коришћен приликом обнове земље у првим петолеткама ( локација Таковска 6 у бгд).
Новим власницима ништа није свето па чак ни такви музејски примерци, који је однет и продат Железари Смедерево,
а како је потпуно здраво вишедеценијско дрво сметало да се склони, то је и оно страдало.
Страшно али на жалост Петооктобарска анархија и даље влада.
Оригинални споменик
Кад је у питању овај ваљак имам две вести: једну добру и једну лошу.
Она добра је да није завршио у смедеревској високој пећи већ у Обреновцу: откупио га је један приватник, колекционар који већ има довољно старих машина, аутомобила и моторцикала да би могао да отвори музеј саобраћаја. Поред овог ваљка има још један исти такав али који није на парни погон.
А сад лоша вест: дотични колекционар уопште није расположен да овај ваљак са слике прода ни за какве паре, тако да нема шансе да га више видимо у Београду.
Наслов је следећи (преносим у оригиналу као и потписе испод слика)
Прва целина "Београд 1945-1955 у објективу војних фоторепортера"
U prolece narastu obe reke I nestane Ratno Ostrvo (“Mali Pijac potopila Sava”)
Prvi koncerti na “Kolarcu”. Kola cekaju druga iz Komiteta.
A onda dodje leto, Sava, Ada Ciganlija, zivot je bio lep u Beogradu…narocito leti.
Godine Obnove & Izgradnje. Novi most preko Save (Brankova Ulica) samo sto nije…
Stari most ka (bivsem) “Starom Sajmistu” je obnovljen