Манастир Сланци настао је у средњем веку, под Турцима је тешко страдао, да би у 19. веку био коначно срушен. Ипак, 1900. подигнута је капелица на слици лево:
Сланци 1959.
Обнова манастира креће 1960-их.
Хвала за фотографију, употпуњује историју овог манастира.
Само да напоменем, пројекат реконструкције капеле која је започела 1968. (проширење и изградња новог конака) израдио је архитекта др Драган Тадић.
Relja, ulica se definitivno zove po Tanasku Rajicu. Nedavno me je zvao drugar koji je jedan od ucesnika u izgradnji trznog centra da me pita oko ulice, jer je u centru, valjda, predvidjena omanja istorijska tabla sa podacima o lokaciji i ulici. Tada sam temeljno proverio sve i nema sumnje da je ime po Tanasku.
Takodje, insistirao sam da ako se vec stavlja tabla onda obavezno bude spomenut i hotel Srpski kralj kao i trgovacki blok jevrejskih radnji, sto je sve tu bilo ranije, ali ne znam da li je ista od toga stavljeno, kao i da li ima takve table u centru.
Juce sam isao da vidim to "cudo", moram da priznam da je sa jedne od gornjih terasa takav pogled na grad da sam ostao duboko impresioniran...
....
Hvala na potvrdi, Bane.
Ja te tržne centre u principu ne volim, o samom tom poslu i projektu nemam pozitivno mišljenje ali ću ući makar zbog tog pogleda.
Od sad je to za mene "TC Tanasko Rajić"
I u TC Ušće, kada se uđe u Home Centar na poslednjem spratu, ima terasa sa fenomenalnim pogledom na park Ušće i Kalemegdan.
Објекте ове намене никада није красила нека архитектонска вредност и поред многих покушаја. Време Робног магазина Виктора Азријела је давно прошло а закони тржишта неумољиво мељу све пред собом па и креативност. Сваки инвеститор објекте ове намене који брутално задиру у историјско урбано ткиво доживљавају као, силом прилика, окружењу прилагођену Икеу и чине такве уступке искључиво због локација. У последње време постоје покушаји да се таква слика промени, пројектанти уносе елементе онога што би требало да буде архитектура али захтевани монструозни волумени чине своје.
Само је остало да се у књигу дода списак пренумераната. Они су допринели да изиђе Књига прва, и подржали тако БЕОГРАДСКИ СПОМЕНАРНИК, важан културни и национални пројекат (сем књига, ту је и 411 кратких филмова).
Подсећам да је Књига прва БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА - Личности у београдским споменицима – добила и награду Академије Иво Андрић у категорији за књигу о Београду 2016. године.
Сада, ево, дакле, ту је и Књига друга. Као пренумерант, не само што подржавате пројекат, већ тако обезбеђујете себи примерак по повлаштеној цени од 500 динара, јер ће по изласку из штампе књига бити за 50% скупља.
Ви који сте већ били пренумеранти за Књигу прву имате моје контакте, а сви остали заинтересовани могу се јавити на мејл адресу: neda.kovacevic.beograd@gmail.com , до краја прве недеље октобра
Чини ми се да смо овде случајно налетели на нешто што је, барем за мене, лепо откриће. Наиме, ово је до сада једина слика на којој се види да је Ђумрукана имала декорацију, и то врло лепу, око свих прозора, а не само оних неколико по средини. На ранијим цртежима је то дато упрошћено а на свим осталим (каснијим) фотографијама та декорација је већ уклоњена. Не сећам се да ли је ово раније уочено? Има ли неко слику идеалне реконструкције Ђумрукане Марка Поповића па да видимо има ли ових украса тамо?
Из совјетско-југословенског филма "Мин њет":
Да мало потражимо Изногудове фотографије. Филм се иначе зове Проверено, мин њет.
Друга је Рељина улица, а прва одмад до ње, у парку десно.
Из совјетско-југословенског филма "Мин њет":
Ове две су Вишњићева и Ђушина.
Опет Ђушина, исто место, и Карађорђева, испод моста.
Сланци 1959.
Обнова манастира креће 1960-их.
Хвала за фотографију, употпуњује историју овог манастира.
Само да напоменем, пројекат реконструкције капеле која је започела 1968. (проширење и изградња новог конака) израдио је архитекта др Драган Тадић.
Takodje, insistirao sam da ako se vec stavlja tabla onda obavezno bude spomenut i hotel Srpski kralj kao i trgovacki blok jevrejskih radnji, sto je sve tu bilo ranije, ali ne znam da li je ista od toga stavljeno, kao i da li ima takve table u centru.
Juce sam isao da vidim to "cudo", moram da priznam da je sa jedne od gornjih terasa takav pogled na grad da sam ostao duboko impresioniran...
....
Hvala na potvrdi, Bane.
Ja te tržne centre u principu ne volim, o samom tom poslu i projektu nemam pozitivno mišljenje ali ću ući makar zbog tog pogleda.
Od sad je to za mene "TC Tanasko Rajić"
I u TC Ušće, kada se uđe u Home Centar na poslednjem spratu, ima terasa sa fenomenalnim pogledom na park Ušće i Kalemegdan.
Објекте ове намене никада није красила нека архитектонска вредност и поред многих покушаја. Време Робног магазина Виктора Азријела је давно прошло а закони тржишта неумољиво мељу све пред собом па и креативност. Сваки инвеститор објекте ове намене који брутално задиру у историјско урбано ткиво доживљавају као, силом прилика, окружењу прилагођену Икеу и чине такве уступке искључиво због локација. У последње време постоје покушаји да се таква слика промени, пројектанти уносе елементе онога што би требало да буде архитектура али захтевани монструозни волумени чине своје.
Корице су готове, прелом завршен!
Само је остало да се у књигу дода списак пренумераната. Они су допринели да изиђе Књига прва, и подржали тако БЕОГРАДСКИ СПОМЕНАРНИК, важан културни и национални пројекат (сем књига, ту је и 411 кратких филмова).
Подсећам да је Књига прва БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА - Личности у београдским споменицима – добила и награду Академије Иво Андрић у категорији за књигу о Београду 2016. године.
Сада, ево, дакле, ту је и Књига друга. Као пренумерант, не само што подржавате пројекат, већ тако обезбеђујете себи примерак по повлаштеној цени од 500 динара, јер ће по изласку из штампе књига бити за 50% скупља.
Ви који сте већ били пренумеранти за Књигу прву имате моје контакте, а сви остали заинтересовани могу се јавити на мејл адресу: neda.kovacevic.beograd@gmail.com , до краја прве недеље октобра
Чини ми се да смо овде случајно налетели на нешто што је, барем за мене, лепо откриће. Наиме, ово је до сада једина слика на којој се види да је Ђумрукана имала декорацију, и то врло лепу, око свих прозора, а не само оних неколико по средини. На ранијим цртежима је то дато упрошћено а на свим осталим (каснијим) фотографијама та декорација је већ уклоњена. Не сећам се да ли је ово раније уочено? Има ли неко слику идеалне реконструкције Ђумрукане Марка Поповића па да видимо има ли ових украса тамо?