Ево , после неког времена да и ја,са пар података,допринесем квалитету овог изузетног форума.
Још пре пар година покушавали смо да распетљамо историјат једне скулптуре на Калемегдану. Ради се о раду вајара Фране Кршинића „ Молитва“ , где сте сви ви успели да пронађете прилично фотографија поменуте скулптуре ,које сте презентовали на форуму( верујте да Народни музеј није имао никакве податке , па сам ја имао слободу да скенове фотки које сте приложили им подарим,на чему су вам они изузетно захвални) .
Тада сам ( 15. мај 1915)пробао да изанализирам саму скулптуру и њен каснији пут до депоа Народног музеја али нам је остало неутврђено( осим гласина и предпоставки) коме је заиста посвећена и када је постављена.
Захваљујући помоћи студента Филозофског факултета из Љубљане Ивана Смиљанића прилично смо напредовали и ја вам сад износим те податке.
Показала се тачна индиција да је скулптура посвећена Урлиху другом Цељском .
Урлих је биоожењен Катарином ,кћерком деспота Ђурђа Бранковића, а у моменту смрти био најутицајнији великаш Угарске краљевине. Управо та моћ му је у Београду дошла главе где је на превару убијен од стране Угарског краља Ладислава Хуњадија 9.новембра 1456.
Он је био последњи из лозе грофова Цељских ( у браку са Катарином сва деца су им помрла). На тај начин се угасила и последња велика словеначка великашка породица ( зато су се звезде са његовог грба и нашле на грбу Краљевине СХС као елемент који је представљао Словеначки народ ).
Посебно је питање у којој мери је он уистну био словенац ( или се осећао таквим) ал сад да не потежемо расправу о томе.
У духу свих ових података , али и тренутне ситуације у Краљевини Југославији ( атентат у Скупштини на Стјепана Радића , Шестојануарска диктатура, покушај краља Александра да заигра на карту југословенства и зближавању конститутивних народа краљевине ) један словеначки политичар је дошао на идеју да Београду поклони скулптуру која ће симболично повезати престоницу са једним великим човеком словеначке историје.
Тако је др Иван Швегел ( Ivan Shwegel), који је био министар без портфеља у влади Петра Живковића ( мај 1930-фебруар 1931) а потом министар на располагању, одлучио да Београдској општини поклони поменуту скулптуру , коју је одкупио од Кршинића и посвети Урлиху другом Цељском.
Исечци из новина најављују тај догађај ( код нас скромније , Политика 31.мај 1931, Време 1.јун1931) понајвише у словеначкој штампи током јуна 1931.
Ипак још нисам наишао на извештај са самог постављања или бар тачан датум постављања.
Новине нам дају податке о тексту који се нашао на постаменту ( та плоча се види на фотографијама).
„ На успомену Урлиха Цељског,претече уједињења јужних Словена,који погибе у овом граду године 1456. од непријатељске руке, ово дело кипара Франа Кршинића из Загреба дарова Општини града Београда Иван Швегл, са Бледа, 1931. године.
Др Иван Швегл је потом постављен за посланика Краљевине Југославије у Аргентини , где остаје до 1933. године.
Велики поздрав за Звездарку неуморног сакупљача споменичког наслеђа Београда , као и за све остале трудбенике овога форума.
Posle toliko godina je jedna nepoznanica konačno razrešena.
Pa ja imam poseban folder sa fotografijama ove skulpture, sve čekajući konačno rešenje misterije
Šta nam još ostaje? Gde je završio Laokoon iz Topčidera?
Koliko ćemo još godina čekati na taj odgovor?
Рекао бих да сам неким случајем препознао терасу зграде у позадини, а која је на ћошку Бул. краља Александра и Кумановске. Шетачи су код ул. Кнегиње Зорке. Поред тога, Јосиповићева гвожђара била је на броју 84, тамо где је сад травњак испред оне ругобе од солитера.
Велики поздрав форумашима „Забавника“,
Ево , после неког времена да и ја,са пар података,допринесем квалитету овог изузетног форума.
Још пре пар година покушавали смо да распетљамо историјат једне скулптуре на Калемегдану. Ради се о раду вајара Фране Кршинића „ Молитва“ , где сте сви ви успели да пронађете прилично фотографија поменуте скулптуре ,које сте презентовали на форуму( верујте да Народни музеј није имао никакве податке , па сам ја имао слободу да скенове фотки које сте приложили им подарим,на чему су вам они изузетно захвални) .
Тада сам ( 15. мај 1915)пробао да изанализирам саму скулптуру и њен каснији пут до депоа Народног музеја али нам је остало неутврђено( осим гласина и предпоставки) коме је заиста посвећена и када је постављена.
Захваљујући помоћи студента Филозофског факултета из Љубљане Ивана Смиљанића прилично смо напредовали и ја вам сад износим те податке.
Показала се тачна индиција да је скулптура посвећена Урлиху другом Цељском .
Урлих је биоожењен Катарином ,кћерком деспота Ђурђа Бранковића, а у моменту смрти био најутицајнији великаш Угарске краљевине. Управо та моћ му је у Београду дошла главе где је на превару убијен од стране Угарског краља Ладислава Хуњадија 9.новембра 1456.
Он је био последњи из лозе грофова Цељских ( у браку са Катарином сва деца су им помрла). На тај начин се угасила и последња велика словеначка великашка породица ( зато су се звезде са његовог грба и нашле на грбу Краљевине СХС као елемент који је представљао Словеначки народ ).
Посебно је питање у којој мери је он уистну био словенац ( или се осећао таквим) ал сад да не потежемо расправу о томе.
У духу свих ових података , али и тренутне ситуације у Краљевини Југославији ( атентат у Скупштини на Стјепана Радића , Шестојануарска диктатура, покушај краља Александра да заигра на карту југословенства и зближавању конститутивних народа краљевине ) један словеначки политичар је дошао на идеју да Београду поклони скулптуру која ће симболично повезати престоницу са једним великим човеком словеначке историје.
Тако је др Иван Швегел ( Ivan Shwegel), који је био министар без портфеља у влади Петра Живковића ( мај 1930-фебруар 1931) а потом министар на располагању, одлучио да Београдској општини поклони поменуту скулптуру , коју је одкупио од Кршинића и посвети Урлиху другом Цељском.
Исечци из новина најављују тај догађај ( код нас скромније , Политика 31.мај 1931, Време 1.јун1931) понајвише у словеначкој штампи током јуна 1931.
Ипак још нисам наишао на извештај са самог постављања или бар тачан датум постављања.
Новине нам дају податке о тексту који се нашао на постаменту ( та плоча се види на фотографијама).
„ На успомену Урлиха Цељског,претече уједињења јужних Словена,који погибе у овом граду године 1456. од непријатељске руке, ово дело кипара Франа Кршинића из Загреба дарова Општини града Београда Иван Швегл, са Бледа, 1931. године.
Др Иван Швегл је потом постављен за посланика Краљевине Југославије у Аргентини , где остаје до 1933. године.
Велики поздрав за Звездарку неуморног сакупљача споменичког наслеђа Београда , као и за све остале трудбенике овога форума.
Не одустајте. Нема предаје.
Posle toliko godina je jedna nepoznanica konačno razrešena.
Pa ja imam poseban folder sa fotografijama ove skulpture, sve čekajući konačno rešenje misterije
Šta nam još ostaje? Gde je završio Laokoon iz Topčidera?
Koliko ćemo još godina čekati na taj odgovor?
1932-1933.
1935.
Где ли би ово могло бити?
Рекао бих да сам неким случајем препознао терасу зграде у позадини, а која је на ћошку Бул. краља Александра и Кумановске. Шетачи су код ул. Кнегиње Зорке. Поред тога, Јосиповићева гвожђара била је на броју 84, тамо где је сад травњак испред оне ругобе од солитера.
Данас сликано у Београду...
Пројекат истог...