Ко жели да купи скенове оригинала Јеремијиних фотографија од сада треба да одвоји 8 ЕУРА или 1000 динара за 1 скен. Раније је то коштало 500 динара.
За оне који то не знају, 2000 његових сачуваних фотографија је бацања у ђубре, 60-тих, спасила предострожност Дивне Ђурић Замоло.
Пошто су ове фотографије старије од 80 година и пошто сам Јеремија Станојевић нема наследнике или нема особа које потражују права над овим сликама по неком законском основу и пошто се оне данас налазе у једној јавној институцији, наплаћивање скенова је потпуно нелегално јер су они одавно ''у јавном домену'' ( законска формулација за права над интелектуалном својином и роковима и условима њеног застаревања).
Самим тим би скенови морали бити СВИМА доступни без икакве наплате.
П.С. Пошаљите неког студента њима наплаћују 250 динара...
Ко жели да купи скенове оригинала Јеремијиних фотографија од сада треба да одвоји 8 ЕУРА или 1000 динара за 1 скен. Раније је то коштало 500 динара.
За оне који то не знају, 2000 његових сачуваних фотографија је бацања у ђубре, 60-тих, спасила предострожност Дивне Ђурић Замоло.
Пошто су ове фотографије старије од 80 година и пошто сам Јеремија Станојевић нема наследнике или нема особа које потражују права над овим сликама по неком законском основу и пошто се оне данас налазе у једној јавној институцији, наплаћивање скенова је потпуно нелегално јер су они одавно ''у јавном домену'' ( законска формулација за права над интелектуалном својином и роковима и условима њеног застаревања).
Самим тим би скенови морали бити СВИМА доступни без икакве наплате.
П.С. Пошаљите неког студента њима наплаћују 250 динара...
Тачно је да наплаћују скен скупо и прескупо. Али, правна страна баш и није тачна. Прво, ауторска права још ниску истекла, пошто важе 70 година од СМРТИ аутора, а Станојевић је умро 1950. године. Друго, Музеј не наплаћује ауторска права, нису блесави, већ само услугу скенирања, наравно по свом ценовнику. Не знам да ли неко одобрава ценовник (на пример Министарство културе). Треће, музеји нису архиви и не морају, као архиви, да научницима (и грађанима) стављају на располагање своје материјале. Разлика између архива и музеја свакако није позната обичној јавности, али постоји у закону и тамо запосленима је савршено јасна. Па су и мене подучили када ми нешто нису дали.
Ко жели да купи скенове оригинала Јеремијиних фотографија од сада треба да одвоји 8 ЕУРА или 1000 динара за 1 скен. Раније је то коштало 500 динара.
За оне који то не знају, 2000 његових сачуваних фотографија је бацања у ђубре, 60-тих, спасила предострожност Дивне Ђурић Замоло.
Пошто су ове фотографије старије од 80 година и пошто сам Јеремија Станојевић нема наследнике или нема особа које потражују права над овим сликама по неком законском основу и пошто се оне данас налазе у једној јавној институцији, наплаћивање скенова је потпуно нелегално јер су они одавно ''у јавном домену'' ( законска формулација за права над интелектуалном својином и роковима и условима њеног застаревања).
Самим тим би скенови морали бити СВИМА доступни без икакве наплате.
П.С. Пошаљите неког студента њима наплаћују 250 динара...
Тачно је да наплаћују скен скупо и прескупо. Али, правна страна баш и није тачна. Прво, ауторска права још ниску истекла, пошто важе 70 година од СМРТИ аутора, а Станојевић је умро 1950. године. Друго, Музеј не наплаћује ауторска права, нису блесави, већ само услугу скенирања, наравно по свом ценовнику. Не знам да ли неко одобрава ценовник (на пример Министарство културе). Треће, музеји нису архиви и не морају, као архиви, да научницима (и грађанима) стављају на располагање своје материјале. Разлика између архива и музеја свакако није позната обичној јавности, али постоји у закону и тамо запосленима је савршено јасна. Па су и мене подучили када ми нешто нису дали.
Када је Јеремија умро он није ни знао да је 2000 фотографија сачувано пошто су оне пронађене накнадно 60-тих, тек после његове смрти или правно речено, биле су "RES NULLIUS" односно ствари одбачене које свако може да присвоји.
У праву се не врше апстракције (да није умро пре а да је нађено раније) већ се закључује на основу чињеничног стања. Човек је умро , не зна да постоји нешто у том тренутку што му припада и што ће стицајем околности тек накнадно бити пронађено.
Када се у старим кућама нађу скривени златници не враћају се старом власнику који је умро или његовим наследницима већ припадају ономе ко их је пронашао.
Остало ми није било познато сад знам основ и разлог.
Није Фрања него Карло.
Лазарет...
Шеста Београдска...
Била... 2014.
Грешка, на ПЗ постовао ЛГ.
Ко жели да купи скенове оригинала Јеремијиних фотографија од сада треба да одвоји 8 ЕУРА или 1000 динара за 1 скен. Раније је то коштало 500 динара.
За оне који то не знају, 2000 његових сачуваних фотографија је бацања у ђубре, 60-тих, спасила предострожност Дивне Ђурић Замоло.
Пошто су ове фотографије старије од 80 година и пошто сам Јеремија Станојевић нема наследнике или нема особа које потражују права над овим сликама по неком законском основу и пошто се оне данас налазе у једној јавној институцији, наплаћивање скенова је потпуно нелегално јер су они одавно ''у јавном домену'' ( законска формулација за права над интелектуалном својином и роковима и условима њеног застаревања).
Самим тим би скенови морали бити СВИМА доступни без икакве наплате.
П.С. Пошаљите неког студента њима наплаћују 250 динара...
Није Фрања него Карло.
Колико сам успео да упамтим из претходних година на ПЗ, овај споменик је постављен Францу Јозефу и то 1916.
Ко жели да купи скенове оригинала Јеремијиних фотографија од сада треба да одвоји 8 ЕУРА или 1000 динара за 1 скен. Раније је то коштало 500 динара.
За оне који то не знају, 2000 његових сачуваних фотографија је бацања у ђубре, 60-тих, спасила предострожност Дивне Ђурић Замоло.
Пошто су ове фотографије старије од 80 година и пошто сам Јеремија Станојевић нема наследнике или нема особа које потражују права над овим сликама по неком законском основу и пошто се оне данас налазе у једној јавној институцији, наплаћивање скенова је потпуно нелегално јер су они одавно ''у јавном домену'' ( законска формулација за права над интелектуалном својином и роковима и условима њеног застаревања).
Самим тим би скенови морали бити СВИМА доступни без икакве наплате.
П.С. Пошаљите неког студента њима наплаћују 250 динара...
Тачно је да наплаћују скен скупо и прескупо. Али, правна страна баш и није тачна. Прво, ауторска права још ниску истекла, пошто важе 70 година од СМРТИ аутора, а Станојевић је умро 1950. године. Друго, Музеј не наплаћује ауторска права, нису блесави, већ само услугу скенирања, наравно по свом ценовнику. Не знам да ли неко одобрава ценовник (на пример Министарство културе). Треће, музеји нису архиви и не морају, као архиви, да научницима (и грађанима) стављају на располагање своје материјале. Разлика између архива и музеја свакако није позната обичној јавности, али постоји у закону и тамо запосленима је савршено јасна. Па су и мене подучили када ми нешто нису дали.
Ко је ишао у Пету препознаће мали улаз који кроз двориште води до фискултурне сале...
Ко жели да купи скенове оригинала Јеремијиних фотографија од сада треба да одвоји 8 ЕУРА или 1000 динара за 1 скен. Раније је то коштало 500 динара.
За оне који то не знају, 2000 његових сачуваних фотографија је бацања у ђубре, 60-тих, спасила предострожност Дивне Ђурић Замоло.
Пошто су ове фотографије старије од 80 година и пошто сам Јеремија Станојевић нема наследнике или нема особа које потражују права над овим сликама по неком законском основу и пошто се оне данас налазе у једној јавној институцији, наплаћивање скенова је потпуно нелегално јер су они одавно ''у јавном домену'' ( законска формулација за права над интелектуалном својином и роковима и условима њеног застаревања).
Самим тим би скенови морали бити СВИМА доступни без икакве наплате.
П.С. Пошаљите неког студента њима наплаћују 250 динара...
Тачно је да наплаћују скен скупо и прескупо. Али, правна страна баш и није тачна. Прво, ауторска права још ниску истекла, пошто важе 70 година од СМРТИ аутора, а Станојевић је умро 1950. године. Друго, Музеј не наплаћује ауторска права, нису блесави, већ само услугу скенирања, наравно по свом ценовнику. Не знам да ли неко одобрава ценовник (на пример Министарство културе). Треће, музеји нису архиви и не морају, као архиви, да научницима (и грађанима) стављају на располагање своје материјале. Разлика између архива и музеја свакако није позната обичној јавности, али постоји у закону и тамо запосленима је савршено јасна. Па су и мене подучили када ми нешто нису дали.
Када је Јеремија умро он није ни знао да је 2000 фотографија сачувано пошто су оне пронађене накнадно 60-тих, тек после његове смрти или правно речено, биле су "RES NULLIUS" односно ствари одбачене које свако може да присвоји.
У праву се не врше апстракције (да није умро пре а да је нађено раније) већ се закључује на основу чињеничног стања. Човек је умро , не зна да постоји нешто у том тренутку што му припада и што ће стицајем околности тек накнадно бити пронађено.
Када се у старим кућама нађу скривени златници не враћају се старом власнику који је умро или његовим наследницима већ припадају ономе ко их је пронашао.
Остало ми није било познато сад знам основ и разлог.