Рођен је у Београду 20. августа (8. августа по јулијанском календару) 1877. године у грађанској породици од оца Милоша и мајке Персиде[1], у породичној кући на углу Господар Јевремове и Добрачине улице, код Чукур-чесме на Дорћолу. Његов отац је био власник фирме и продавнице шешира, (мајстор шеширџијског заната) који је имао радњу и продавницу у Васиној улици код Кнез Михаилове улице
Кућа Јована Скерлића се налази уБеограду, на углу улица Господар Јованове и Књегиње Љубице, има статус споменика културе. [1]
Породична стамбена кућа генерала Јована Прапорчетовића у којој је имао једно време изнајмљен стан књижевни критичар Јована Скерлића (1877—1914) саграђена је у првој декади 20. века, подигнута на углу две улице. Са дворишне стране граничила се са имањем и кућама генерала Јована Мишковића (васпитача краља Александара Обреновића). У функционалном погледу, представља тип грађанске куће на прелазу два века, обликована је у сецесијском маниру, док је данас пластика видљива само изнад централног ризалита и у фасадном венцу. Чињеница да је у овој кући провео део живота и рада познати критичар др Јован Скерлић, даје јој меморијални карактер.
Кућа Јована Скерлића се налази уБеограду, на углу улица Господар Јованове и Књегиње Љубице, има статус споменика културе. [1]
Породична стамбена кућа генерала Јована Прапорчетовића у којој је имао једно време изнајмљен стан књижевни критичар Јована Скерлића (1877—1914) саграђена је у првој декади 20. века, подигнута на углу две улице. Са дворишне стране граничила се са имањем и кућама генерала Јована Мишковића (васпитача краља Александара Обреновића). У функционалном погледу, представља тип грађанске куће на прелазу два века, обликована је у сецесијском маниру, док је данас пластика видљива само изнад централног ризалита и у фасадном венцу. Чињеница да је у овој кући провео део живота и рада познати критичар др Јован Скерлић, даје јој меморијални карактер.
Како кућа Јована Прапорчетовића може бити "кућа Јована Скерлића"? Такво занемаривање власништва могуће је само код википедиста и вас концептуалиста, пошто присвојни генитив означава припадност. Исправан облик је "кућа у којој је становао Скерлић".
Посебно ми се допада јер ми се чини да је ово први пут да видимо мало боље кућу између Официрске задруге и касарне Седмог пука. На већини других ту су већ официрски станови.
Посебно ми се допада јер ми се чини да је ово први пут да видимо мало боље кућу између Официрске задруге и касарне Седмог пука. На већини других ту су већ официрски станови.
Пре пар страница (нисам успео да пронађем ко) неко је питао због чега је направљен
грандиозни пролаз кроз зграду официрских станова?
Нисам запазио да је ико одговорио на то питање.
Пролаз је баш леп, велик тј. грандиозан и завршава сада у ништа, тј. мало двориште између
два дворишна крила те зграде ??? а када је пројектован где је водио?
Да ли је неко имао увид у пројекат па да објасни?
Пролаз је баш леп, велик тј. грандиозан и завршава сада у ништа, тј. мало двориште између
два дворишна крила те зграде ??? а када је пројектован где је водио?
Не би ми било изненађујуће да је следећа варијанта исправна: пошто се цео блок постепено изграђивао и тако се затварали приступи у његову унутрашњост, могуће је да је неко наредио да се остави високи улаз како би касније било сигурно могуће да се нешто велико и војно убаци у двориште. На пример:
Пролаз је баш леп, велик тј. грандиозан и завршава сада у ништа, тј. мало двориште између
два дворишна крила те зграде ??? а када је пројектован где је водио?
Не би ми било изненађујуће да је следећа варијанта исправна: пошто се цео блок постепено изграђивао и тако се затварали приступи у његову унутрашњост, могуће је да је неко наредио да се остави високи улаз како би касније било сигурно могуће да се нешто велико и војно убаци у двориште. На пример:
А ова средња глава ми нешто позната...
Уважени г. Путник и није био тако далеко са претпоставком, мада је мало претерао са габаритом топа.
Шиме Оштрић, који је становао у тој згради пре и за време Другог рата (његов отац Иво био је официр, пилот-ловац, погинуо је у Априлском рату) причао ми је да су Немци октобра 1944. године у двориште довукли "осамдесетосмицу" и поставили је на онај мало нижи плато у односу на ниво ходника. На тај начин "контролисали" су скоро целу Славију, посебно почетак Булевара Ослобођења. После њиховог повлачења топ је ту остао и деца из зграде (међу њима и Шиме) једва су дочекали прилику да се мало играју: спустили би цев топа, неколико њих би се окачило о њу, остали би поседали на седишта посаде или на затварач, онда би мало подигли цев и вртели се у круг као рингишпил! Једног дана крајем октобра дошли су војници, отерали их, отворили затварач топа и извадили неопаљену гранату која је ту била сво време!
Ипак, не верујем да је пројектант баш то имао на уму када је пројектовао тако велик улаз. Можда је пре разлог да би у двориште могао да уђе камион са угљем.
www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:634077-Beogradske-price-Tkanje-cilima-bez-pocetka--i-kraja
Pozdrav svima ...
Озбиљно штиво као и увек. И Касина делује озбиљно. Да га човек не познаје поверовао би у то...
"Шумадија" у Краља Петра 43, око 1955.
Рођен је у Београду 20. августа (8. августа по јулијанском календару) 1877. године у грађанској породици од оца Милоша и мајке Персиде[1], у породичној кући на углу Господар Јевремове и Добрачине улице, код Чукур-чесме на Дорћолу. Његов отац је био власник фирме и продавнице шешира, (мајстор шеширџијског заната) који је имао радњу и продавницу у Васиној улици код Кнез Михаилове улице
Породична стамбена кућа генерала Јована Прапорчетовића у којој је имао једно време изнајмљен стан књижевни критичар Јована Скерлића (1877—1914) саграђена је у првој декади 20. века, подигнута на углу две улице. Са дворишне стране граничила се са имањем и кућама генерала Јована Мишковића (васпитача краља Александара Обреновића). У функционалном погледу, представља тип грађанске куће на прелазу два века, обликована је у сецесијском маниру, док је данас пластика видљива само изнад централног ризалита и у фасадном венцу. Чињеница да је у овој кући провео део живота и рада познати критичар др Јован Скерлић, даје јој меморијални карактер.
Породична стамбена кућа генерала Јована Прапорчетовића у којој је имао једно време изнајмљен стан књижевни критичар Јована Скерлића (1877—1914) саграђена је у првој декади 20. века, подигнута на углу две улице. Са дворишне стране граничила се са имањем и кућама генерала Јована Мишковића (васпитача краља Александара Обреновића). У функционалном погледу, представља тип грађанске куће на прелазу два века, обликована је у сецесијском маниру, док је данас пластика видљива само изнад централног ризалита и у фасадном венцу. Чињеница да је у овој кући провео део живота и рада познати критичар др Јован Скерлић, даје јој меморијални карактер.
Како кућа Јована Прапорчетовића може бити "кућа Јована Скерлића"? Такво занемаривање власништва могуће је само код википедиста и вас концептуалиста,
Посебно ми се допада јер ми се чини да је ово први пут да видимо мало боље кућу између Официрске задруге и касарне Седмог пука. На већини других ту су већ официрски станови.
Посебно ми се допада јер ми се чини да је ово први пут да видимо мало боље кућу између Официрске задруге и касарне Седмог пука. На већини других ту су већ официрски станови.
Пре пар страница (нисам успео да пронађем ко) неко је питао због чега је направљен
грандиозни пролаз кроз зграду официрских станова?
Нисам запазио да је ико одговорио на то питање.
Пролаз је баш леп, велик тј. грандиозан и завршава сада у ништа, тј. мало двориште између
два дворишна крила те зграде ??? а када је пројектован где је водио?
Да ли је неко имао увид у пројекат па да објасни?
Пролаз је баш леп, велик тј. грандиозан и завршава сада у ништа, тј. мало двориште између
два дворишна крила те зграде ??? а када је пројектован где је водио?
Не би ми било изненађујуће да је следећа варијанта исправна: пошто се цео блок постепено изграђивао и тако се затварали приступи у његову унутрашњост, могуће је да је неко наредио да се остави високи улаз како би касније било сигурно могуће да се нешто велико и војно убаци у двориште. На пример:
А ова средња глава ми нешто позната...
Пролаз је баш леп, велик тј. грандиозан и завршава сада у ништа, тј. мало двориште између
два дворишна крила те зграде ??? а када је пројектован где је водио?
Не би ми било изненађујуће да је следећа варијанта исправна: пошто се цео блок постепено изграђивао и тако се затварали приступи у његову унутрашњост, могуће је да је неко наредио да се остави високи улаз како би касније било сигурно могуће да се нешто велико и војно убаци у двориште. На пример:
А ова средња глава ми нешто позната...
Уважени г. Путник и није био тако далеко са претпоставком, мада је мало претерао са габаритом топа.
Шиме Оштрић, који је становао у тој згради пре и за време Другог рата (његов отац Иво био је официр, пилот-ловац, погинуо је у Априлском рату) причао ми је да су Немци октобра 1944. године у двориште довукли "осамдесетосмицу" и поставили је на онај мало нижи плато у односу на ниво ходника. На тај начин "контролисали" су скоро целу Славију, посебно почетак Булевара Ослобођења. После њиховог повлачења топ је ту остао и деца из зграде (међу њима и Шиме) једва су дочекали прилику да се мало играју: спустили би цев топа, неколико њих би се окачило о њу, остали би поседали на седишта посаде или на затварач, онда би мало подигли цев и вртели се у круг као рингишпил! Једног дана крајем октобра дошли су војници, отерали их, отворили затварач топа и извадили неопаљену гранату која је ту била сво време!
Ипак, не верујем да је пројектант баш то имао на уму када је пројектовао тако велик улаз. Можда је пре разлог да би у двориште могао да уђе камион са угљем.