Da li se možda pojavljivala slika enterijera restorana "Složna braća" koji se nalazio na mestu/u sklopu današnjeg hotela "Park"? Držao ga je posle rata otac Den Tane, a meni je zanimljiv kao Ofkovcu jer su se tu hranili naši igrači posle rata.
Редакција Времена. Извлачење награда. Додељене су за оно доба пристојне награде: прва је износила 20.000, а друга 10.000 динара.
Имајући у виду да је кирија за комотан двособни стан била у то време 800-900 динара (информација извучена за Шуматовачку улицу), прва награда је вредела барем неких 3000-3500 еврића.
Da li se možda pojavljivala slika enterijera restorana "Složna braća" koji se nalazio na mestu/u sklopu današnjeg hotela "Park"? Držao ga je posle rata otac Den Tane, a meni je zanimljiv kao Ofkovcu jer su se tu hranili naši igrači posle rata.
Enterijer "Slozne brace" videce te s dosta detalja u filmu "Ljubavni slucaj sluzbenice PTT-a" s Evom Ras i Slobodanom Aligrudicem u glavnim ulogama. Mislim da je film iz 1967. godine. Pozdrav ...
Редакција Времена. Извлачење награда. Додељене су за оно доба пристојне награде: прва је износила 20.000, а друга 10.000 динара.
Имајући у виду да је кирија за комотан двособни стан била у то време 800-900 динара (информација извучена за Шуматовачку улицу), прва награда је вредела барем неких 3000-3500 еврића.
Новци су релативна ствар... Чика Миладин ми је причао да се почетком тридесетих година за 10.000 динара могла купити пристојна кућа на тадашњој периферији - рецимо, на Црвеном крсту, или ниже низ Жичку и Војислава Илића. А за 20.000 динара - леп стан у центру града. Ако се тако гледа онда цифре које Лепи Гаја наводи у еврима треба помножити са 20.
Ево како су те новембра те године кретале цене на београдским пијацама:
Ако узмемо јаја као основ за анализу, она су данас десетак пута скупља него онда, што значи да би ондашњих 20.000 динара данас било око 200.000 динара, односно око 1.600 евра.
На жалост неких уважених чланова форума, немам податак како су се кретале цене у ондашњим кафанама.
Редакција Времена. Извлачење награда. Додељене су за оно доба пристојне награде: прва је износила 20.000, а друга 10.000 динара.
Имајући у виду да је кирија за комотан двособни стан била у то време 800-900 динара (информација извучена за Шуматовачку улицу), прва награда је вредела барем неких 3000-3500 еврића.
Новци су релативна ствар... Чика Миладин ми је причао да се почетком тридесетих година за 10.000 динара могла купити пристојна кућа на тадашњој периферији - рецимо, на Црвеном крсту, или ниже низ Жичку и Војислава Илића. А за 20.000 динара - леп стан у центру града. Ако се тако гледа онда цифре које Лепи Гаја наводи у еврима треба помножити са 20.
Ево како су те новембра те године кретале цене на београдским пијацама:
Ако узмемо јаја као основ за анализу, она су данас десетак пута скупља него онда, што значи да би ондашњих 20.000 динара данас било око 200.000 динара, односно око 1.600 евра.
На жалост неких уважених чланова форума, немам податак како су се кретале цене у ондашњим кафанама.
Е сад си ме натерао, будући да сам тренутно залудан и да ми је посао баратање парама (туђим), да се мало позабавим ценама и њиховим оквирним вредностима у односу на данас.
Пре свега, листајући новинске огласе из тог периода утврдио сам да су цене кућа, станова и кирије биле неупоредиве више него што си навео на почетку. Чак се писало да су кирије у Јатаган-мали и осталим малама биле нехумано високе у односу на још нехуманије услове.
Затим сам претркељисао разне ствари као што су цене биоскопских карата, кожних чизама, дневних новина, лекова, меда (без ораха), књига, угља, капута... Углавном, комбинујући то са данашњим просечним ценама, дошао сам до математике да је вредност главне награде била између 2.200 и 10.800 евра. Наравно, у односу на различите артикле награда је била различито вредна, то јест лекови су били прилично скупи, чизме релативно јефтине, књиге и угаљ ту и тамо итд.
Успут сам прикупио мало кафанских цена ћевапа, џигерице, вина, пива и осталог, али то бих свакако препустио нашим кафанолозима који за то сигурно имају већ готов елаборат.
Наравно, у праву си, новац је релативно релативан, посебно кад се узму у обзир многи фактори као што су количина новца у оптицају, утицај економске кризе, незапосленост...
П.С. Очито да су јаја била језиво скупа али су зато била жута.
Da li se možda pojavljivala slika enterijera restorana "Složna braća" koji se nalazio na mestu/u sklopu današnjeg hotela "Park"? Držao ga je posle rata otac Den Tane, a meni je zanimljiv kao Ofkovcu jer su se tu hranili naši igrači posle rata.
Enterijer "Slozne brace" videce te s dosta detalja u filmu "Ljubavni slucaj sluzbenice PTT-a" s Evom Ras i Slobodanom Aligrudicem u glavnim ulogama. Mislim da je film iz 1967. godine. Pozdrav ...
Stevan Sremac je sahranjen u Beogradu u pratnji kakvu Beograd dotad nije video. Od Sremca su se oprostili Branislav Nušić na Pozorišnom trgu, glumac Milorad Gavrilović na komemoraciji u Narodnom pozorištu, akademik Giga Geršić u Sabornoj crkvi, zamenik direktora Treće gimnazije Josif Kovačević ispred Realke, šef Liberalne stranke Stojan Ribarac na Terazijama, Stevanov učenik maturant Gođevac na Novom groblju. Ivan ivanovic
Da li se možda pojavljivala slika enterijera restorana "Složna braća" koji se nalazio na mestu/u sklopu današnjeg hotela "Park"? Držao ga je posle rata otac Den Tane, a meni je zanimljiv kao Ofkovcu jer su se tu hranili naši igrači posle rata.
Извлачење награда. Додељене су за оно доба пристојне награде: прва је износила 20.000, а друга 10.000 динара.
Имајући у виду да је кирија за комотан двособни стан била у то време 800-900 динара (информација извучена за Шуматовачку улицу), прва награда је вредела барем неких 3000-3500 еврића.
Da li se možda pojavljivala slika enterijera restorana "Složna braća" koji se nalazio na mestu/u sklopu današnjeg hotela "Park"? Držao ga je posle rata otac Den Tane, a meni je zanimljiv kao Ofkovcu jer su se tu hranili naši igrači posle rata.
Извлачење награда. Додељене су за оно доба пристојне награде: прва је износила 20.000, а друга 10.000 динара.
Имајући у виду да је кирија за комотан двособни стан била у то време 800-900 динара (информација извучена за Шуматовачку улицу), прва награда је вредела барем неких 3000-3500 еврића.
Новци су релативна ствар... Чика Миладин ми је причао да се почетком тридесетих година за 10.000 динара могла купити пристојна кућа на тадашњој периферији - рецимо, на Црвеном крсту, или ниже низ Жичку и Војислава Илића. А за 20.000 динара - леп стан у центру града. Ако се тако гледа онда цифре које Лепи Гаја наводи у еврима треба помножити са 20.
Ево како су те новембра те године кретале цене на београдским пијацама:
Ако узмемо јаја као основ за анализу, она су данас десетак пута скупља него онда, што значи да би ондашњих 20.000 динара данас било око 200.000 динара, односно око 1.600 евра.
На жалост неких уважених чланова форума, немам податак како су се кретале цене у ондашњим кафанама.
Извлачење награда. Додељене су за оно доба пристојне награде: прва је износила 20.000, а друга 10.000 динара.
Имајући у виду да је кирија за комотан двособни стан била у то време 800-900 динара (информација извучена за Шуматовачку улицу), прва награда је вредела барем неких 3000-3500 еврића.
Новци су релативна ствар... Чика Миладин ми је причао да се почетком тридесетих година за 10.000 динара могла купити пристојна кућа на тадашњој периферији - рецимо, на Црвеном крсту, или ниже низ Жичку и Војислава Илића. А за 20.000 динара - леп стан у центру града. Ако се тако гледа онда цифре које Лепи Гаја наводи у еврима треба помножити са 20.
Ево како су те новембра те године кретале цене на београдским пијацама:
Ако узмемо јаја као основ за анализу, она су данас десетак пута скупља него онда, што значи да би ондашњих 20.000 динара данас било око 200.000 динара, односно око 1.600 евра.
На жалост неких уважених чланова форума, немам податак како су се кретале цене у ондашњим кафанама.
Е сад си ме натерао, будући да сам тренутно залудан и да ми је посао баратање парама (туђим), да се мало позабавим ценама и њиховим оквирним вредностима у односу на данас.
Пре свега, листајући новинске огласе из тог периода утврдио сам да су цене кућа, станова и кирије биле неупоредиве више него што си навео на почетку. Чак се писало да су кирије у Јатаган-мали и осталим малама биле нехумано високе у односу на још нехуманије услове.
Затим сам претркељисао разне ствари као што су цене биоскопских карата, кожних чизама, дневних новина, лекова, меда (без ораха), књига, угља, капута... Углавном, комбинујући то са данашњим просечним ценама, дошао сам до математике да је вредност главне награде била између 2.200 и 10.800 евра. Наравно, у односу на различите артикле награда је била различито вредна, то јест лекови су били прилично скупи, чизме релативно јефтине, књиге и угаљ ту и тамо итд.
Успут сам прикупио мало кафанских цена ћевапа, џигерице, вина, пива и осталог, али то бих свакако препустио нашим кафанолозима који за то сигурно имају већ готов елаборат.
Наравно, у праву си, новац је релативно релативан, посебно кад се узму у обзир многи фактори као што су количина новца у оптицају, утицај економске кризе, незапосленост...
П.С. Очито да су јаја била језиво скупа али су зато била жута.
Da li se možda pojavljivala slika enterijera restorana "Složna braća" koji se nalazio na mestu/u sklopu današnjeg hotela "Park"? Držao ga je posle rata otac Den Tane, a meni je zanimljiv kao Ofkovcu jer su se tu hranili naši igrači posle rata.
Хвала, а баш би ми значила слика...
Као да се хор сликао испред неког хотела, кафане или можда жел. ст. Можда ће неко утврдити локацију.