* Нажалост, не пише која је пивара.
* Не знам колико је ћирилица од пресудног значаја за датум. Рецимо, и следећа (из Кнеза), чини ми се невиђена, приказује имена радњи ћирилицом.
Не кажем, можда су и скидали ћириличне натписе временом, али вероватно не на почетку окупације. Мислим да им је било битније да објекти њима од значаја буду прописно обележени: војна команда, редакција новина, пошта, фабрике...
Поздрав свима, нисам био на форуму неколико недеља - ништа страшно, само текуће обавезе.
Слажем се са горе реченим. На почетку окупације скоро сви натписи су још увек били ћирилични а на сликама из 1918. видели смо латиничне. Та се промена дешавала постепено а на овој слици је сигурно сам почетак окупације, крај 1915. или почетак 1916. јер већина слика приказује крпљење рупа на коловозу, што је свакако био приоритет.
Сликар стоји испред Друге мушке гимназије а испред њега се виде данашња Нушићева улица и некадашња кафана "Код два мегданџије".
Потпис друге слике је вероватно новинарско лупетање јер спаја Пиринчану и Тврђаву. По свој прилици на слици је Тврђава јер у ово доба већ нема ни "п" од Пиринчане, па верујем ни од њеног подрума. С друге стране, ово не личи ни на Велики барутни, највише због стубова, магацин па ја не знам где је и шта је.
Владимир Грубач, железнички чиновник, доспео је у новине овом фотографијом.
Претходног дана је шетње ради доспео у Кошутњак. Опазивши орла у једној крошњи, а будући страствени ловац, привукао је птицу помоћу миша у такозвану енглеску замку. Успео је да је савлада, притом задобивши повреде. Орао је тежио 18 кг и имао распон крила од 2 м. Према процени самог ловца, имао је око 100 година.
Јутрос на бувљаку пазарим моногорафију посвећену стогодишњици Друге београдске гимназије, па да са члановима форуима поделим неколико фотографија из исте.
Стара зграда код Батал џамије:
Сликар стоји испред Друге мушке гимназије а испред њега се виде данашња Нушићева улица и некадашња кафана "Код два мегданџије".
Потпис друге слике је вероватно новинарско лупетање јер спаја Пиринчану и Тврђаву. По свој прилици на слици је Тврђава јер у ово доба већ нема ни "п" од Пиринчане, па верујем ни од њеног подрума. С друге стране, ово не личи ни на Велики барутни, највише због стубова, магацин па ја не знам где је и шта је.
... e da se pažljivije čitala odgovarajuća stručna literatura, a bogami i raniji postovi na Forumu, znalo bi se da slikar ne stoji ispred Druge muška i da to nije kafana Dve megdandžije,a ni Nušićeva ... u pitanju je nekadašnja kafana Grgeč, preko puta Pravnog, dakle, na ugu Bulevara i Beogradske ... ali, Uličaru je s obzirom na okolnosti i njegovu najnoviju ulogu mladoženje sve oprošteno ... i mani se sad kafana i ulica, imaš ti preča posla ... i čestitamo, naravno ! ...
Pozdrav svima ...
* Нажалост, не пише која је пивара.
* Не знам колико је ћирилица од пресудног значаја за датум. Рецимо, и следећа (из Кнеза), чини ми се невиђена, приказује имена радњи ћирилицом.
Не кажем, можда су и скидали ћириличне натписе временом, али вероватно не на почетку окупације. Мислим да им је било битније да објекти њима од значаја буду прописно обележени: војна команда, редакција новина, пошта, фабрике...
Поздрав свима, нисам био на форуму неколико недеља - ништа страшно, само текуће обавезе.
Слажем се са горе реченим. На почетку окупације скоро сви натписи су још увек били ћирилични а на сликама из 1918. видели смо латиничне. Та се промена дешавала постепено а на овој слици је сигурно сам почетак окупације, крај 1915. или почетак 1916. јер већина слика приказује крпљење рупа на коловозу, што је свакако био приоритет.
Pozdrav svima ...
Сликар стоји испред Друге мушке гимназије а испред њега се виде данашња Нушићева улица и некадашња кафана "Код два мегданџије".
Потпис друге слике је вероватно новинарско лупетање јер спаја Пиринчану и Тврђаву. По свој прилици на слици је Тврђава јер у ово доба већ нема ни "п" од Пиринчане, па верујем ни од њеног подрума. С друге стране, ово не личи ни на Велики барутни, највише због стубова, магацин па ја не знам где је и шта је.
Владимир Грубач, железнички чиновник, доспео је у новине овом фотографијом.
Претходног дана је шетње ради доспео у Кошутњак. Опазивши орла у једној крошњи, а будући страствени ловац, привукао је птицу помоћу миша у такозвану енглеску замку. Успео је да је савлада, притом задобивши повреде. Орао је тежио 18 кг и имао распон крила од 2 м. Према процени самог ловца, имао је око 100 година.
Јутрос на бувљаку пазарим моногорафију посвећену стогодишњици Друге београдске гимназије, па да са члановима форуима поделим неколико фотографија из исте.
Стара зграда код Батал џамије:
Ђачко купатило:
Без њих нема ни једне школе:
Горепоменути трагичан 06. април 1941. године:
Кошаркаши из 1923./24. године:
И будући кошаркашки ас:
jel ima neko adresnu knjigu za sve kuće u Uzun mirkovoj
Pozdrav svima ...
Сликар стоји испред Друге мушке гимназије а испред њега се виде данашња Нушићева улица и некадашња кафана "Код два мегданџије".
Потпис друге слике је вероватно новинарско лупетање јер спаја Пиринчану и Тврђаву. По свој прилици на слици је Тврђава јер у ово доба већ нема ни "п" од Пиринчане, па верујем ни од њеног подрума. С друге стране, ово не личи ни на Велики барутни, највише због стубова, магацин па ја не знам где је и шта је.
... e da se pažljivije čitala odgovarajuća stručna literatura, a bogami i raniji postovi na Forumu, znalo bi se da slikar ne stoji ispred Druge muška i da to nije kafana Dve megdandžije,a ni Nušićeva ... u pitanju je nekadašnja kafana Grgeč, preko puta Pravnog, dakle, na ugu Bulevara i Beogradske ... ali, Uličaru je s obzirom na okolnosti i njegovu najnoviju ulogu mladoženje sve oprošteno ... i mani se sad kafana i ulica, imaš ti preča posla