Ево једног борца Друге пролетерске који изгледа клиначки, али баш и није: има 20 и пар година. Рођен је фебруара 1921.
Иначе је мој стари. Зове се Љубомир Мијатовић.
Мој покојни рођак му је био комадант, Љубиша Веселиновић, разочаран системом у чијем је стварању учествовао, извршио је самоубиство испред гробља ослободилаца Београда, негде 80-тих...
Тај податак нигде нећете наћи.
Имао је сина и ћерку, удату за Милована Илића Минимакса, Људи свашта причају, Минимакс је био сјајан човек.
За историју Београда је Друга пролетерска битна јер је поред Совјетских снага у својим редовима поднела највише жртви у ослобађању града октобра 1944-те године...
Ова се пре извесног времена појавила у некој књизи о кафанама. Ево је у габаритнијој форми. Ни до дан-данас нисам укапирао одакле је призор, али нема везе.
[/quote
Младићу, признај мирно одакле ти ова квалитетна верзија фотографје. Иначе -- знаш и сам да Ђура има тешку руку!
Признао бих, али сам сасвим изгубио глас - суво ми грло. Али пошто је изгледа најбоље уздати се у се и у своје кљусе, ево онда барем казана за ферментацију пива у Бгд пивари.
П.С.
А кад сам рекао да не знам одакле је онај кафански призор, нисам мислио из које је књиге, већ који је локал у питању.
Ово нисам поставио толико да рекламирам предавање (мада мислим да има доста интересената на форуму за ову тему), већ као тему за размишљање да и чланови форума организују предавања - рецимо о кафанама? Мислим да ми имамо пуно тога да кажемо, лакше и јефтиније је организовати предавање него написати и објавити књигу коју ће после мало ко купити и прочитати... Захваљујући телевизији људи су навикли на реч и слику, а не на папир и читање.
Беше ли ова кућица десно она кафаница? Ја сам раније локацију те кафанице запамтио као "код Краљ капије", али можда сам погрешио, беше давно...
Колико се цењеним члановима форума привиђају кафане, рекао бих да су се баш зажелели окупљања у истој!
Мало ми је чудно да се кафана код Сахат-капије зове "Код Краљ-капије". Краљ-капија се налази испод платоа на којем је Победник, а кад се кроз њу уђе у Горњи град одмах са десне стране је Римски бунар. Не знам где би ту могла да се смести кафана?!
Ова фотографија је из времена када је ту могла да буде кафана - можда ће ти освежити памћење:
Ево једног борца Друге пролетерске који изгледа клиначки, али баш и није: има 20 и пар година. Рођен је фебруара 1921.
Иначе је мој стари. Зове се Љубомир Мијатовић.
Мој покојни рођак му је био комадант, Љубиша Веселиновић, разочаран системом у чијем је стварању учествовао, извршио је самоубиство испред гробља ослободилаца Београда, негде 80-тих...
Тај податак нигде нећете наћи.
Имао је сина и ћерку, удату за Милована Илића Минимакса, Људи свашта причају, Минимакс је био сјајан човек.
За историју Београда је Друга пролетерска битна јер је поред Совјетских снага у својим редовима поднела највише жртви у ослобађању града октобра 1944-те године...
Сећам се тог догађаја (мислим на самоубиство Љубише Веселиновића) и не бих рекао да се тај податак нигде није могао пронаћи. О томе је неколико дана писала ондашња штампа, чак су објавили и део његовог опроштајног писма где је написао да се разочарао у систем и друштво... Али, сваког чуда за три дана!
Можда је због тога Петар Лазић (ако се добро сећам) написао афоризам: "Другарице и другови, нисмо се ми за ОВО борили! Али, сад, шта је ту је..."
Покојни Веселиновић важио је за искреног и убеђеног комунисту, веровао је у комунистичке идеале, а његова партијска књижица носила је број "1".
Ниси ме разумео, вероватно сам збрзао наврат-нанос...
Хтедох рећи да сам још пре неку годину скинуо са овог или неког другог форума следећу кафанску и убележио да се налазила код Краљ капије. И тако ми остало до данас, а изгледа није исправно.
Иначе је мој стари. Зове се Љубомир Мијатовић.
Мој покојни рођак му је био комадант, Љубиша Веселиновић, разочаран системом у чијем је стварању учествовао, извршио је самоубиство испред гробља ослободилаца Београда, негде 80-тих...
Тај податак нигде нећете наћи.
Имао је сина и ћерку, удату за Милована Илића Минимакса, Људи свашта причају, Минимакс је био сјајан човек.
За историју Београда је Друга пролетерска битна јер је поред Совјетских снага у својим редовима поднела највише жртви у ослобађању града октобра 1944-те године...
[/quote
Младићу, признај мирно одакле ти ова квалитетна верзија фотографје. Иначе -- знаш и сам да Ђура има тешку руку!
Признао бих, али сам сасвим изгубио глас - суво ми грло.
Али пошто је изгледа најбоље уздати се у се и у своје кљусе, ево онда барем казана за ферментацију пива у Бгд пивари.
П.С.
А кад сам рекао да не знам одакле је онај кафански призор, нисам мислио из које је књиге, већ који је локал у питању.
Беше ли ова кућица десно она кафаница?
Ја сам раније локацију те кафанице запамтио као "код Краљ капије", али можда сам погрешио, беше давно...
http://www.mgb.org.rs/tribina-ljubitelja-istorije-beograda
Ово нисам поставио толико да рекламирам предавање (мада мислим да има доста интересената на форуму за ову тему), већ као тему за размишљање да и чланови форума организују предавања - рецимо о кафанама? Мислим да ми имамо пуно тога да кажемо, лакше и јефтиније је организовати предавање него написати и објавити књигу коју ће после мало ко купити и прочитати... Захваљујући телевизији људи су навикли на реч и слику, а не на папир и читање.
Беше ли ова кућица десно она кафаница?
Ја сам раније локацију те кафанице запамтио као "код Краљ капије", али можда сам погрешио, беше давно...
Колико се цењеним члановима форума привиђају кафане, рекао бих да су се баш зажелели окупљања у истој!
Мало ми је чудно да се кафана код Сахат-капије зове "Код Краљ-капије". Краљ-капија се налази испод платоа на којем је Победник, а кад се кроз њу уђе у Горњи град одмах са десне стране је Римски бунар. Не знам где би ту могла да се смести кафана?!
Ова фотографија је из времена када је ту могла да буде кафана - можда ће ти освежити памћење:
Кад ми је већ часопис при руци... Тек пристигли хеликоптери С-51 на Бежанијском аеродрому:
Иначе је мој стари. Зове се Љубомир Мијатовић.
Мој покојни рођак му је био комадант, Љубиша Веселиновић, разочаран системом у чијем је стварању учествовао, извршио је самоубиство испред гробља ослободилаца Београда, негде 80-тих...
Тај податак нигде нећете наћи.
Имао је сина и ћерку, удату за Милована Илића Минимакса, Људи свашта причају, Минимакс је био сјајан човек.
За историју Београда је Друга пролетерска битна јер је поред Совјетских снага у својим редовима поднела највише жртви у ослобађању града октобра 1944-те године...
Сећам се тог догађаја (мислим на самоубиство Љубише Веселиновића) и не бих рекао да се тај податак нигде није могао пронаћи. О томе је неколико дана писала ондашња штампа, чак су објавили и део његовог опроштајног писма где је написао да се разочарао у систем и друштво... Али, сваког чуда за три дана!
Можда је због тога Петар Лазић (ако се добро сећам) написао афоризам: "Другарице и другови, нисмо се ми за ОВО борили! Али, сад, шта је ту је..."
Покојни Веселиновић важио је за искреног и убеђеног комунисту, веровао је у комунистичке идеале, а његова партијска књижица носила је број "1".
Хтедох рећи да сам још пре неку годину скинуо са овог или неког другог форума следећу кафанску и убележио да се налазила код Краљ капије. И тако ми остало до данас, а изгледа није исправно.