Све што сте ми до сада рекли ми је било од почетка јасно (то сам ја, Уличар : ) Кућа која мене занима је ова јер има фасаду као да је улична а изгледа да стоји негде у дворишту Душанове 8 или тако нешто.
Fantastična Kizonijeva! Šta reći, a ne ponoviti se. Na uglu je taraba Vinarije Jovičić, a zgrada koja je postavljena pod uglom od 90° u odnosu na Dušanovu nije ni osmica, ni šestica već pripada četvorci. Da svima, a pogotovo Uličaru bude jasnije, evo je na šestoaprilskom avio snimku. Zamalo pretekla. Možda je ovde već bila malo skraćena.
…a imamo je i na ovom, opet snimku iz vazduha, mada se ovde vinarija malo proširila. Jovičići su tu već izfradili punionice za flaširanje, pa je ove tri barake zaklanjaju.
…A možda se ovde još i najbolje vidi
Za mene je interesantnije da se na Kizonijevoj fotki kuće na prostoru omeđenom Dušanovom i Strahinjića Bana nalaze „ukopane” ispod Ulice knez Mihailovog venca. Mnogo bo mi značio datum uslikavanja! Takođe, da ne bude zabune, luna park nije na istom mestu gde i danas, već u donjem delu današnjeg zoo vrta.
Имам једно питање које се односи на зграде без крова, оне које додирује Дорћолчев црвени правоугаоник: да ли су све директно погођене бомбама или су бар неки кровови страдали без директног поготка - од шрапнела (уз висински упаљач), пада суседног, вишег крова итд. И како у таквим ситуацијама настају пожари: од бомбе или се ватра из шпорета или пећи прошири наоколо? Шта каже ?
Све што сте ми до сада рекли ми је било од почетка јасно (то сам ја, Уличар : ) Кућа која мене занима је ова јер има фасаду као да је улична а изгледа да стоји негде у дворишту Душанове 8 или тако нешто.
Fantastična Kizonijeva! Šta reći, a ne ponoviti se. Na uglu je taraba Vinarije Jovičić, a zgrada koja je postavljena pod uglom od 90° u odnosu na Dušanovu nije ni osmica, ni šestica već pripada četvorci. Da svima, a pogotovo Uličaru bude jasnije, evo je na šestoaprilskom avio snimku. Zamalo pretekla. Možda je ovde već bila malo skraćena.
…a imamo je i na ovom, opet snimku iz vazduha, mada se ovde vinarija malo proširila. Jovičići su tu već izfradili punionice za flaširanje, pa je ove tri barake zaklanjaju.
…A možda se ovde još i najbolje vidi
Za mene je interesantnije da se na Kizonijevoj fotki kuće na prostoru omeđenom Dušanovom i Strahinjića Bana nalaze „ukopane” ispod Ulice knez Mihailovog venca. Mnogo bo mi značio datum uslikavanja! Takođe, da ne bude zabune, luna park nije na istom mestu gde i danas, već u donjem delu današnjeg zoo vrta.
Хвала на појашњењу, изгледа да стварно јесте у четворци. Врло не необична, као да је призидана уз кућу али да јој је дата и права фасада. Можда ћемо једног дана откирит тачно и када.
Када сам рекао "на месту луна парка" нисам мислио буквално, већ само отприлике, био ми је интересантан тај континутитет.
Имам једно питање које се односи на зграде без крова, оне које додирује Дорћолчев црвени правоугаоник: да ли су све директно погођене бомбама или су бар неки кровови страдали без директног поготка - од шрапнела (уз висински упаљач), пада суседног, вишег крова итд. И како у таквим ситуацијама настају пожари: од бомбе или се ватра из шпорета или пећи прошири наоколо? Шта каже ?
Znam da su ove zgrade na neparnoj strani izgorele od zapaljivih bombi. Dal su ostale bez krovova od detonacija ili zato što su izgorele grede nemam pojma. Slušao sam priče stanara moje zgrade da su sva stakla na našoj zgradi odletela, ljudi ogluveli od detonacija. Vinarija je pogođena, broj 6 je pogođen i srušen, moja zgrada (br. 8) je pogođena (jedna bomba nije eksplodirala), druga jeste, ali crepovi koliko vidim su ostali, možda samo oni s prednjeg dela krova su odleteli. Kasnije su sve kuće s neparne strane opravljene i stoje i danas.
Имам једно питање које се односи на зграде без крова, оне које додирује Дорћолчев црвени правоугаоник: да ли су све директно погођене бомбама или су бар неки кровови страдали без директног поготка - од шрапнела (уз висински упаљач), пада суседног, вишег крова итд. И како у таквим ситуацијама настају пожари: од бомбе или се ватра из шпорета или пећи прошири наоколо? Шта каже ?
Znam da su ove zgrade na neparnoj strani izgorele od zapaljivih bombi. Dal su ostale bez krovova od detonacija ili zato što su izgorele grede nemam pojma. Slušao sam priče stanara moje zgrade da su sva stakla na našoj zgradi odletela, ljudi ogluveli od detonacija. Vinarija je pogođena, broj 6 je pogođen i srušen, moja zgrada (br. 8) je pogođena (jedna bomba nije eksplodirala), druga jeste, ali crepovi koliko vidim su ostali, možda samo oni s prednjeg dela krova su odleteli. Kasnije su sve kuće s neparne strane opravljene i stoje i danas.
Обојица сте практично одговорили на питање.
Колико знам, Немци нису користили бомбе са висинским упаљачем, већ искључиво са перкусионим (ударним), обично са успоравајућим дејством.
Уколико би зграда била директно погођена бомбом мањег калибра (рецимо, 50 килограма), ако је била солидно грађена детонација би отишла у вис и разнела кров (наравно, уз лом стакала), али зидови би остали на месту. Приликом експлозије бомбе у згради висока температура, иако краткотрајна, могла је да запали завесе, папир... Сама екплозија могла је да разбије петролејске лампе које су тада биле редован кућни инвентар и да запали разливени петролеј. Кад се на то дода ватра из шпорета коју помиње Путник, ето пожара.
Други начин да се зграда запали је је погодак запаљивом бомбом:
Приликом експлозије бомбе већег калибра (250 кг и теже) у близини кућа, посебно приземних и једноспратних, ударни талас од експлозије однео би кров са куће слично олуји. Ако је бомбардовање по тепих систему када се екплозије нижу једна за другом или спајају у једну, ефекат је још јачи.
Fantastična Kizonijeva! Šta reći, a ne ponoviti se. Na uglu je taraba Vinarije Jovičić, a zgrada koja je postavljena pod uglom od 90° u odnosu na Dušanovu nije ni osmica, ni šestica već pripada četvorci. Da svima, a pogotovo Uličaru bude jasnije, evo je na šestoaprilskom avio snimku. Zamalo pretekla. Možda je ovde već bila malo skraćena.
…a imamo je i na ovom, opet snimku iz vazduha, mada se ovde vinarija malo proširila. Jovičići su tu već izfradili punionice za flaširanje, pa je ove tri barake zaklanjaju.
…A možda se ovde još i najbolje vidi
Za mene je interesantnije da se na Kizonijevoj fotki kuće na prostoru omeđenom Dušanovom i Strahinjića Bana nalaze „ukopane” ispod Ulice knez Mihailovog venca. Mnogo bo mi značio datum uslikavanja! Takođe, da ne bude zabune, luna park nije na istom mestu gde i danas, već u donjem delu današnjeg zoo vrta.
Учитељски дом више Славије.
Пројекат Албаније Милана Злоковића:
Имам једно питање које се односи на зграде без крова, оне које додирује Дорћолчев црвени правоугаоник: да ли су све директно погођене бомбама или су бар неки кровови страдали без директног поготка - од шрапнела (уз висински упаљач), пада суседног, вишег крова итд. И како у таквим ситуацијама настају пожари: од бомбе или се ватра из шпорета или пећи прошири наоколо? Шта каже
али у Паризу. Лепа слика.
Fantastična Kizonijeva! Šta reći, a ne ponoviti se. Na uglu je taraba Vinarije Jovičić, a zgrada koja je postavljena pod uglom od 90° u odnosu na Dušanovu nije ni osmica, ni šestica već pripada četvorci. Da svima, a pogotovo Uličaru bude jasnije, evo je na šestoaprilskom avio snimku. Zamalo pretekla. Možda je ovde već bila malo skraćena.
…a imamo je i na ovom, opet snimku iz vazduha, mada se ovde vinarija malo proširila. Jovičići su tu već izfradili punionice za flaširanje, pa je ove tri barake zaklanjaju.
…A možda se ovde još i najbolje vidi
Za mene je interesantnije da se na Kizonijevoj fotki kuće na prostoru omeđenom Dušanovom i Strahinjića Bana nalaze „ukopane” ispod Ulice knez Mihailovog venca. Mnogo bo mi značio datum uslikavanja! Takođe, da ne bude zabune, luna park nije na istom mestu gde i danas, već u donjem delu današnjeg zoo vrta.
Хвала на појашњењу, изгледа да стварно јесте у четворци. Врло не необична, као да је призидана уз кућу али да јој је дата и права фасада. Можда ћемо једног дана откирит тачно и када.
Када сам рекао "на месту луна парка" нисам мислио буквално, већ само отприлике, био ми је интересантан тај континутитет.
Имам једно питање које се односи на зграде без крова, оне које додирује Дорћолчев црвени правоугаоник: да ли су све директно погођене бомбама или су бар неки кровови страдали без директног поготка - од шрапнела (уз висински упаљач), пада суседног, вишег крова итд. И како у таквим ситуацијама настају пожари: од бомбе или се ватра из шпорета или пећи прошири наоколо? Шта каже
Znam da su ove zgrade na neparnoj strani izgorele od zapaljivih bombi. Dal su ostale bez krovova od detonacija ili zato što su izgorele grede nemam pojma. Slušao sam priče stanara moje zgrade da su sva stakla na našoj zgradi odletela, ljudi ogluveli od detonacija. Vinarija je pogođena, broj 6 je pogođen i srušen, moja zgrada (br. 8) je pogođena (jedna bomba nije eksplodirala), druga jeste, ali crepovi koliko vidim su ostali, možda samo oni s prednjeg dela krova su odleteli. Kasnije su sve kuće s neparne strane opravljene i stoje i danas.
Имам једно питање које се односи на зграде без крова, оне које додирује Дорћолчев црвени правоугаоник: да ли су све директно погођене бомбама или су бар неки кровови страдали без директног поготка - од шрапнела (уз висински упаљач), пада суседног, вишег крова итд. И како у таквим ситуацијама настају пожари: од бомбе или се ватра из шпорета или пећи прошири наоколо? Шта каже
Znam da su ove zgrade na neparnoj strani izgorele od zapaljivih bombi. Dal su ostale bez krovova od detonacija ili zato što su izgorele grede nemam pojma. Slušao sam priče stanara moje zgrade da su sva stakla na našoj zgradi odletela, ljudi ogluveli od detonacija. Vinarija je pogođena, broj 6 je pogođen i srušen, moja zgrada (br. 8) je pogođena (jedna bomba nije eksplodirala), druga jeste, ali crepovi koliko vidim su ostali, možda samo oni s prednjeg dela krova su odleteli. Kasnije su sve kuće s neparne strane opravljene i stoje i danas.
Обојица сте практично одговорили на питање.
Колико знам, Немци нису користили бомбе са висинским упаљачем, већ искључиво са перкусионим (ударним), обично са успоравајућим дејством.
Уколико би зграда била директно погођена бомбом мањег калибра (рецимо, 50 килограма), ако је била солидно грађена детонација би отишла у вис и разнела кров (наравно, уз лом стакала), али зидови би остали на месту. Приликом експлозије бомбе у згради висока температура, иако краткотрајна, могла је да запали завесе, папир... Сама екплозија могла је да разбије петролејске лампе које су тада биле редован кућни инвентар и да запали разливени петролеј. Кад се на то дода ватра из шпорета коју помиње Путник, ето пожара.
Други начин да се зграда запали је је погодак запаљивом бомбом:
Приликом експлозије бомбе већег калибра (250 кг и теже) у близини кућа, посебно приземних и једноспратних, ударни талас од експлозије однео би кров са куће слично олуји. Ако је бомбардовање по тепих систему када се екплозије нижу једна за другом или спајају у једну, ефекат је још јачи.