Na drugoj avionskoj fotografiji vidi se deo oko Bajlonijeve pijace,treća je već dobro poznata Drinčićeva,ali ima li ko ideju koji deo grada se vidi na prvoj fotografiji?
То је доњи Дорћол, крај око Браће Барух, Цара Уроша, Виског Стевана, Деспота Ђурђа... Она велика зграда је Дом Св. Саве у Душановој.
Нова Стара употреба. Ова купола је некада била главно чвориште телефонске централе бгд, и одатле су ишле телефонске жице преко кровова и бандера у цео бгд. Сада је после вишедеценијског мировања поново добила сличну употребну вредност али не повезује жицама већ за мобилне телефоне / уређаје
Србија је каснила са увођењем телефоније за светом, али не превише за околним државама. Разлози су различити, али узмимо само један од разлога:
А. Г. Бел је свој тип телефонског апарата (у исто време је било у употреби неколико типова телефона, изумљених и пре и после Беловог, али је тај тип узет за стандард) патентирао 1876. године. Тада су код нас били у току Српско-турски ратови (1876/1877/1878), 1883. године је била Тимочка (Зајечарска) буна и нека врста грађанског рата у Србији, 1885. године је био Српско-бугарски рат.....
Због тог кашњења, Београд је могао да пропусти почетне проблеме телефонске технологије, као што је постављање дрвених телефонских стубова у великом варошима, и премрежавање неба телефонским водовима.
Уводна кула (технолошки израз), која је постављана на крову зграде у којој се налазила телефонска централа, и у којој су се сустицали, прикупљали, сви телефонски водови Београда, коришћена је код прве београдске телефонске централе, која се налазила на спрату Коларчевог здања (угао Трга републике и Македонске) 1897. године.
Тада је још увек било важеће "Правило о телефонској установи" (1890) и његови чланови: (1) Линије се могу подизати само изнад кућа, на гвозденим стубићима, и (3) Дугачки дрвени стубови могу се употребљавати само испред штација (централа, такви стубови си имали назив уводни стубови) и они морају бити тако намештени, да ни у колико не сметају уличном саобраћају или околном становништву.
Већ код друге телефонске централе (1902) која се инсталисана у згради која се налазила у Косовској улици, испред данашње Старе телефонске централе, уводна кула је коришћена ограничено, јер је пре тога у Београду постављено око 10 км подземних телефонских каблова. Узгред, није ми позната ниједна слика која представља ову телефонску централу. Био бих захвалан када би ми је неко показао (слику).
Године 1906. је Таназевић већ пројектовао трећу централу (београдски Главни телеграф и Главни телефон) и тај пројекат је такође подразумевао уводну кулу у виду мрежасте куполе (такве куполе се могу видети на старим разгледницама које представљају телефонске централе у Софији, Франкфурту, Вроцлаву или Напуљу, например). Међутим, наши телефонски технолози су дали предност подземним кабловима, те је нова телефонска мрежа (пуштена у саобраћај 1910. године) била постављена углавном испод земље. Није ми позната ниједна слика која приказује мрежу ваздушних водова који се сустичу у овој куполи. Али су ми познате фотографије на којима се као беле тачке виде порцелански изолатори намењени прихвату телефонских водова.
Произилази из овога да је понекад корисно не бити први...
Smatra se da je klizalište na Tašu uticalo na muzički život Beograda šezdesetih godina. Iz jedne prostorije pri vrhu istočne tribine muziku je puštao Dušan Čikeš. To mesto je prozvano "ledeni džuboks". Čikeš i njegova publika voleli su Čaka Berija, Elvisa Prislija, Klifa Ričarda, Rokoa Granatu i slične tada hit pevače i grupe. Zbog jakog ozvučenja mogli su da ih čuju i stanari okolnih zgrada, profesori Pete beogradske gimnazije i ostali kojima je muzika smetala, a naročito ona sa Zapada, pa je zbog toga Palilulska mesna zajednica poslala protesno pismo upravi Stadiona. "Međutim, sve se na kraju dobro završilo", priča Milenko Materni. "Čika Boža, predsednik Hokejaškog kluba Partizan, general-major JNA Božidar Švarc, otišao je do Jovana Sretenovića direktora Taša, i rekao mu da ‘pusti ovoj deci na ledu muziku’. Posle toga se više niko nije bunio, pa su prostorom iznad Taša suvereno vladali aktuelni hitovi."
То је доњи Дорћол, крај око Браће Барух, Цара Уроша, Виског Стевана, Деспота Ђурђа... Она велика зграда је Дом Св. Саве у Душановој.
Ова купола је некада била главно чвориште телефонске централе бгд, и одатле су ишле
телефонске жице преко кровова и бандера у цео бгд.
Сада је после вишедеценијског мировања поново добила сличну употребну вредност
али не повезује жицама већ за мобилне телефоне / уређаје
Pozdrav svima ...
Србија је каснила са увођењем телефоније за светом, али не превише за околним државама. Разлози су различити, али узмимо само један од разлога:
А. Г. Бел је свој тип телефонског апарата (у исто време је било у употреби неколико типова телефона, изумљених и пре и после Беловог, али је тај тип узет за стандард) патентирао 1876. године. Тада су код нас били у току Српско-турски ратови (1876/1877/1878), 1883. године је била Тимочка (Зајечарска) буна и нека врста грађанског рата у Србији, 1885. године је био Српско-бугарски рат.....
Због тог кашњења, Београд је могао да пропусти почетне проблеме телефонске технологије, као што је постављање дрвених телефонских стубова у великом варошима, и премрежавање неба телефонским водовима.
Уводна кула (технолошки израз), која је постављана на крову зграде у којој се налазила телефонска централа, и у којој су се сустицали, прикупљали, сви телефонски водови Београда, коришћена је код прве београдске телефонске централе, која се налазила на спрату Коларчевог здања (угао Трга републике и Македонске) 1897. године.
Тада је још увек било важеће "Правило о телефонској установи" (1890) и његови чланови: (1) Линије се могу подизати само изнад кућа, на гвозденим стубићима, и (3) Дугачки дрвени стубови могу се употребљавати само испред штација (централа, такви стубови си имали назив уводни стубови) и они морају бити тако намештени, да ни у колико не сметају уличном саобраћају или околном становништву.
Већ код друге телефонске централе (1902) која се инсталисана у згради која се налазила у Косовској улици, испред данашње Старе телефонске централе, уводна кула је коришћена ограничено, јер је пре тога у Београду постављено око 10 км подземних телефонских каблова. Узгред, није ми позната ниједна слика која представља ову телефонску централу. Био бих захвалан када би ми је неко показао (слику).
Године 1906. је Таназевић већ пројектовао трећу централу (београдски Главни телеграф и Главни телефон) и тај пројекат је такође подразумевао уводну кулу у виду мрежасте куполе (такве куполе се могу видети на старим разгледницама које представљају телефонске централе у Софији, Франкфурту, Вроцлаву или Напуљу, например). Међутим, наши телефонски технолози су дали предност подземним кабловима, те је нова телефонска мрежа (пуштена у саобраћај 1910. године) била постављена углавном испод земље. Није ми позната ниједна слика која приказује мрежу ваздушних водова који се сустичу у овој куполи. Али су ми познате фотографије на којима се као беле тачке виде порцелански изолатори намењени прихвату телефонских водова.
Произилази из овога да је понекад корисно не бити први...
Филм Душана Макавејева:
https://www.youtube.com/watch?v=xMfF-PayqQg
Pozdrav svima ...