Апотека Код арханђела Михајла, угао Немањине и Хајдук-Вељковог венца. Отворена 1897. Власник Душан Јанковић. Одмах до апотеке имао је и производни погон козметичких препарата, посебно познат по изради пудера, крема и сапуна од љубичице.
Апотека Код арханђела Михајла, угао Немањине и Хајдук-Вељковог венца. Отворена 1897. Власник Душан Јанковић. Одмах до апотеке имао је и производни погон козметичких препарата, посебно познат по изради пудера, крема и сапуна од љубичице.
Апотека Код арханђела Михајла, угао Немањине и Хајдук-Вељковог венца. Отворена 1897. Власник Душан Јанковић. Одмах до апотеке имао је и производни погон козметичких препарата, посебно познат по изради пудера, крема и сапуна од љубичице.
То је апотека лево:
1915.
Иначе зграда је припадала Бајлонијевима, као и суседни хотел Оријент (десно од апотеке).
Ika florida: Носи на плећима седамдесет и кусур година, али нас кроз свој салон, где је у току велико спремање, води брзим корацима неке трајне одлучности, мршав ко хрт, а осунчан, тако да му кожа има изглед бронзе. Велико спремање је за свечано отварање нове сезоне београдских журки. Ако ове редове чита неко ко је упућен у ту најдражеснију београдску традицију – тај ће извесно погодити да нам је домаћин њен некрунисани патријарх или бар доајен: архитекта Илија Глигоријевић, од милоште звани Ика Флорида, по истоименом моделу отвореног аутомобила који је с товаром најпожељнијих кикотавих лепотица изазовно возикао по центру Београда педесетих година XX века само да би газио по живцима завидљиве „деце комунизма”.
У салону опажамо нове декорације. Цео улазни зид прекрила је савршено израђена копија чувене слике Васе Поморишца из Народног музеја Женидба Душанова. Доводи нас пред зид дуг пет метара, што од камина и библиотеке води ка трпезарији, који носи уљану фреску. Она приказује друштвену сцену на неком ренесансном тргу. Пита нас погледом чикања:
„Чик погодите чија је слика послужила за узор!”
Један од гостију, упућен у историју уметности, покушава да погоди:
„Рекао бих да је Мантења, али није, рекао бих и да је Пинтурикио, али опет није. Не, заиста не знам.”
Преко Икиног лица шири се осмех детета које је успело да насамари старије:
„Мантењина је архитектура у позадини, ова група лево је изведена из једне Микеланђелове скице, а да не би гледала у празно наместио сам како њој у сусрет иде група са Пинтурикијеве слике
... poslao mi maločas Kizzoni ovu fotku ... kaže piše nešto pozadi, ali malo zamrljano, gotovo je siguran da je ovo Beograd ... hm, liči i meni, kao da je neka kafana na periferiji, ali VML nije sigurno - možda Rakovica ... ima već ko će znati ...
... poslao mi maločas Kizzoni ovu fotku ... kaže piše nešto pozadi, ali malo zamrljano, gotovo je siguran da je ovo Beograd ... hm, liči i meni, kao da je neka kafana na periferiji, ali VML nije sigurno - možda Rakovica ... ima već ko će znati ...
Хмм... Београд јесте. Не личи ми на периферију, могуће да је Раковица.
Hvala Vukomanu za vrlo interesantan link. Lepo je čuti da smo u stanju da održimo sećanje na jedan takav dogadjaj i takve heroje.
То је апотека лево:
1915.
То је апотека лево:
1915.
Иначе зграда је припадала Бајлонијевима, као и суседни хотел Оријент (десно од апотеке).
Хмм... Београд јесте. Не личи ми на периферију, могуће да је Раковица.