Фризерај г. Бајића у Кнеза Милоша. У кратким цртама: салон је једног августовског дана доспео у новине јер је примио на "обраду" један брачни пар: извесног индијског факира и даму потпуно покривеног лица. Након обављеног посла и обилног бакшиша, пар је нестао пут Ексцелзиора. Касније су ухапшени јер се испоставило да је факир оженио дотичну даму, иначе Чехињу, на превару, тј претходно је хипнотисавши.
ovaj frizerski salon je definitvno mesto odakle je Rista Marjanović krišom snimio jedan od tek par snimaka iz oktobarske bitke 1944 na kojima se vide vojnici Vermahta na beogradskim ulicama, a da nisu mrtvi i zarobljeni već aktivni borci:
Ovde se ne vidi ali na originalu se jasno uočava odraz kvake ulaznih vrata na staklu. Dugo sam mislio da je RM krišom šmugnuo u neku kafanu i okinuo snimak ali - koja bi kafana radila dan pred veliku bitku. Frizer, izgleda, ipak jeste radio...
Inače, ako se ne varam Kasina i još neko su a priori uspeli da identifikuju ovu lokaciju nemačke "autoblinde", da je u Kneza Miloša iznad Londona.
Ова потресна фотографија Пашиног брда, настала после америчког бомбардовања 18. маја 1944. године, заслужује да се нешто више напише о том догађају.
Тог дана главни циљ америчких бомбардера 15. ваздушне армије била су нафтна поља, рафинерија Ксенија и железничка станица у Плоештију у Румунији. Пошто због тоталне облачности нису могли да виде циљеве, бомбардери су се кренули ка резервним циљевима, од којих апарати 2-ге, 301.-ве, 461.-ве и 449.-те бомбардерске групе тешких бомбардера ка Београду. Сем 461.-ве групе чији циљ је био земунски аеродром, све остале групе имале су за циљ главну железничку станицу у Београду.
Тог дана над Београдом небо је било тмурно, из ниских облака сипила је киша. Баш због тога Београђани нису много пажње придавали оглашеној ваздушној опасности мислећи да неће бити бомбардовани због лошег времена. Преварили су се: Американци су употребили нишански радар H2S (или H2X), чији надимак међу посадама био је Мики Маус, а баш је служио за гађање циљева кроз облаке. Остало је нејасно зашто га нису користили над Плоештијем кад су прво стигли тамо и кад су им тамо били важнији циљеви, него баш над Београдом... тим пре што је 01. априла те године у једном циркуларном писму америчке Ваздухопловне команде јасно наведено да дотадашња искуства показују да је тај радар доста непрецизан за гађање мањих циљева и да је приликом оперативне употребе њиме био проблем погодити циљ величине пола тадашњег урбаног Београда. А они су у Београду њиме желели да погоде главну железничку станицу која је тачка у односу на град!
У сваком случају, бомбардери из поменуте 449.-те бомбардерске групе тешких бомбардера, нишанећи њиме глану железничку станицу, погодили су Пашино брдо!
ovaj frizerski salon je definitvno mesto odakle je Rista Marjanović krišom snimio jedan od tek par snimaka iz oktobarske bitke 1944 na kojima se vide vojnici Vermahta na beogradskim ulicama, a da nisu mrtvi i zarobljeni već aktivni borci:
Ovde se ne vidi ali na originalu se jasno uočava odraz kvake ulaznih vrata na staklu. Dugo sam mislio da je RM krišom šmugnuo u neku kafanu i okinuo snimak ali - koja bi kafana radila dan pred veliku bitku. Frizer, izgleda, ipak jeste radio...
Inače, ako se ne varam Kasina i još neko su a priori uspeli da identifikuju ovu lokaciju nemačke "autoblinde", da je u Kneza Miloša iznad Londona.
Војвода Мишић, око 1935.
Zahvalio bih se i ranije da me je sajt pustio...
Парада тенкова 1930. године
Бањичко поље, шести септембар 1930. године:
Ова потресна фотографија Пашиног брда, настала после америчког бомбардовања 18. маја 1944. године, заслужује да се нешто више напише о том догађају.
Тог дана главни циљ америчких бомбардера 15. ваздушне армије била су нафтна поља, рафинерија Ксенија и железничка станица у Плоештију у Румунији. Пошто због тоталне облачности нису могли да виде циљеве, бомбардери су се кренули ка резервним циљевима, од којих апарати 2-ге, 301.-ве, 461.-ве и 449.-те бомбардерске групе тешких бомбардера ка Београду. Сем 461.-ве групе чији циљ је био земунски аеродром, све остале групе имале су за циљ главну железничку станицу у Београду.
Тог дана над Београдом небо је било тмурно, из ниских облака сипила је киша. Баш због тога Београђани нису много пажње придавали оглашеној ваздушној опасности мислећи да неће бити бомбардовани због лошег времена. Преварили су се: Американци су употребили нишански радар H2S (или H2X), чији надимак међу посадама био је Мики Маус, а баш је служио за гађање циљева кроз облаке. Остало је нејасно зашто га нису користили над Плоештијем кад су прво стигли тамо и кад су им тамо били важнији циљеви, него баш над Београдом... тим пре што је 01. априла те године у једном циркуларном писму америчке Ваздухопловне команде јасно наведено да дотадашња искуства показују да је тај радар доста непрецизан за гађање мањих циљева и да је приликом оперативне употребе њиме био проблем погодити циљ величине пола тадашњег урбаног Београда. А они су у Београду њиме желели да погоде главну железничку станицу која је тачка у односу на град!
У сваком случају, бомбардери из поменуте 449.-те бомбардерске групе тешких бомбардера, нишанећи њиме глану железничку станицу, погодили су Пашино брдо!