Баш занимљиво име за народну кујну. Из огласа објављеног неки месец пре овога сазнаје се и да је власник био неки Карановић, а да је муштерије привлачио и тако што је нудио бесплатне часове немачког и француског језика особама које се претплате на исхрану. На том месту су биле и клупске просторије СК Слога. А 1928.. на овој адреси помиње се име ресторана и пивнице Јадран... Вероватно да је тамо од ко зна кад, али ту су наши кафанолози.
По ризик да испаднем глуп у друштву, шта спада у "колонијалну робу"?
Sveznajući Google nam daje sledeći odgovor
kolonijalna roba• trgovački Neprerađeni proizvodi žarkog pojasa, naročito iz kolonija evropskih država: kafa, šećer, čaj, začini i slično
А ето, како то обично бива, осим деликатеса и колонијала нашла се ту и хемија, шерпе, лепак за буве, мало коца и конопаца...
Колонијалне радње су биле (ако добро памтим) оне радње где се продавао и куповао тзв"шпецерај".
Некада се првог у месецу правио списак, па када тата добије плату онда он и ја идемо у радњу за не недељну већ месечну куповину,
потрепштина за кућу, брашноч шећер, "гузиц папир", уље, маст, прашкови, сапуни, итд итд. Е такве радње где си то све
могао да купиш звале су се колонијалне радње. У њима је било и чоколаде и бомбона, али не оних финих за госте које служиш
када дођу па уз кафу, или када некоме носиш у госте, већ свакодневна уживанција мене, сестре и брата.
Те финије ствари као и шунка, траписти и слично, су се куповале у деликатесним радњама.
Колонијална радња није морала да буде велика као нпр што је била преко пута Мадере сада Shop&Go, а некада центропром са тезгом
целом дужином насупрот излога и десно испред зида ка Светозара Марковића где су биле бомбоне и чоколаде.
Пример мале колонијалне радње је била продавница у згради угао Круснке и Београдске где је сада Лили а лево од стамбеног
улаза је била баш мала радња за такве месечне допунске набавке..
Јој распричах се и можда удавих, али шта да радим кад узмем банку не умем да престанем....
Може ли неко да одговори на питање зашто на крају форума постоје празне странице 5463-66 када се последњи пост налази на страници 5462? Тај вишак одавно постоји.
Вероватно неко чисти шкарт уназад, па како он очисти, тако се очишћене стране појављују као вишак...
И на "Србији" је иста ситуација, има пар страна вишка...
Баш занимљиво име за народну кујну. Из огласа објављеног неки месец пре овога сазнаје се и да је власник био неки Карановић, а да је муштерије привлачио и тако што је нудио бесплатне часове немачког и француског језика особама које се претплате на исхрану. На том месту су биле и клупске просторије СК Слога. А 1928.. на овој адреси помиње се име ресторана и пивнице Јадран... Вероватно да је тамо од ко зна кад, али ту су наши кафанолози.
Хвала, Звездарка, на инспирацији.
Evo "odhakovano" je :)
Evo "odhakovano" je :)
Ovo je bilo brzo ! Hvala!
1935. Претпостављам да је Радничка комора, остало пише.
1936. Пашино брдо, код Тешићеве циглане. Штрајк грађевинаца.
Sveznajući Google nam daje sledeći odgovor
kolonijalna roba • trgovački Neprerađeni proizvodi žarkog pojasa, naročito iz kolonija evropskih država: kafa, šećer, čaj, začini i slično
А ето, како то обично бива, осим деликатеса и колонијала нашла се ту и хемија, шерпе, лепак за буве, мало коца и конопаца...
Колонијалне радње су биле (ако добро памтим) оне радње где се продавао и куповао тзв"шпецерај".
Некада се првог у месецу правио списак, па када тата добије плату онда он и ја идемо у радњу за не недељну већ месечну куповину,
потрепштина за кућу, брашноч шећер, "гузиц папир", уље, маст, прашкови, сапуни, итд итд. Е такве радње где си то све
могао да купиш звале су се колонијалне радње. У њима је било и чоколаде и бомбона, али не оних финих за госте које служиш
када дођу па уз кафу, или када некоме носиш у госте, већ свакодневна уживанција мене, сестре и брата.
Те финије ствари као и шунка, траписти и слично, су се куповале у деликатесним радњама.
Колонијална радња није морала да буде велика као нпр што је била преко пута Мадере сада Shop&Go, а некада центропром са тезгом
целом дужином насупрот излога и десно испред зида ка Светозара Марковића где су биле бомбоне и чоколаде.
Пример мале колонијалне радње је била продавница у згради угао Круснке и Београдске где је сада Лили а лево од стамбеног
улаза је била баш мала радња за такве месечне допунске набавке..
Јој распричах се и можда удавих, али шта да радим кад узмем банку не умем да престанем....
И на "Србији" је иста ситуација, има пар страна вишка...