Ред је да поставимо понеку фотографију из књиге јер је и овдашње друштво донирало неке од њих, а и допринело текстуалним садржајима.
Хотел Палас, 1930:
Најсрдачније се захваљујемо Милошу Јуришићу који нам је несебично дао гомиле фотографија (и ову), све о кафанама што поседује у својој великој колекцији.
Један од циљева наше књиге је демантовање заблуде да су београдске кафане најчешће биле турске уџерице у којима уметничко боемско друштво пије и лумпује. То се радило само у неколико познатих кафана, док су великом већином оне биле пристојни, грађански локали у којима су уживали од радника и сељака до поштене интелигенције, официра, трговаца и министара. Ова слика то лепо показује.
Питање за Владу и друге: какве чарапе носе ове даме - свилене, најлонске или неке треће?
Kratko pitanje za autore. Da li u vasoj knjizi tretirate i ovu kafanu koja se pred drugi rat nalazila pored mosta ? Nigde se ne spominje pa se pitam da li vi nesto vise znate o njoj ...
Ако смем да додам и искористим док ботови празнују... Мислим да су Путник и Касина намерно изоставили неке кафане и хотеле. Наиме, прелистао сам садржај и мислим да их, онако одокативно, има барем још 20-30 које су документоване добрим фотографијама (које сам ја архивирао, а аутори имају сигурно много више од мене). Примери:
Претпостављам да за део њих још нема довољно занимљивог писаног штива које би пратило фотографије. Ово није никаква примедба на уложен труд аутора, напротив, унапред се радујем неком допуњеном издању или другом тому.
Ред је да поставимо понеку фотографију из књиге јер је и овдашње друштво донирало неке од њих, а и допринело текстуалним садржајима.
Хотел Палас, 1930:
Најсрдачније се захваљујемо Милошу Јуришићу који нам је несебично дао гомиле фотографија (и ову), све о кафанама што поседује у својој великој колекцији.
Један од циљева наше књиге је демантовање заблуде да су београдске кафане најчешће биле турске уџерице у којима уметничко боемско друштво пије и лумпује. То се радило само у неколико познатих кафана, док су великом већином оне биле пристојни, грађански локали у којима су уживали од радника и сељака до поштене интелигенције, официра, трговаца и министара. Ова слика то лепо показује.
Питање за Владу и друге: какве чарапе носе ове даме - свилене, најлонске или неке треће?
Kratko pitanje za autore. Da li u vasoj knjizi tretirate i ovu kafanu koja se pred drugi rat nalazila pored mosta ? Nigde se ne spominje pa se pitam da li vi nesto vise znate o njoj ...
Ако смем да додам и искористим док ботови празнују... Мислим да су Путник и Касина намерно изоставили неке кафане и хотеле. Наиме, прелистао сам садржај и мислим да их, онако одокативно, има барем још 20-30 које су документоване добрим фотографијама (које сам ја архивирао, а аутори имају сигурно много више од мене). Примери:
Претпостављам да за део њих још нема довољно занимљивог писаног штива које би пратило фотографије. Ово није никаква примедба на уложен труд аутора, напротив, унапред се радујем неком допуњеном издању или другом тому.
П.С. Ја у књизи избројах 112 кафана.
... zapažanje je na mestu, postoji još dosta kafana za koje postoji građa, pa i solidne fotke, a da u knjizi nisu obrađene ... hvala LG na kometaru :) ...
... knjiga obuhvata veoma dug period, više od jednog veka ... pri prvom ozbiljnijem popisu iz 1860. registrovano je 307 kafana, mehana i sl. pa sve do uoči Drugog rata kada se ta cifra popela na blizu 1.500, a u međuvremenu ih je bar toliko još nestajalo i nastajalo ... naravno da nam ambicija nije bila da pravimo sveobuhvatan zbornik ili nekakvu enciklopediju beogradskih kafana ...
... baveći se beogradskom kafanologijom uočili smo da osim izuzetnih tekstova kao što su Nušićevi, ili temeljne i kvalitetne analize poput Divne Đurić-Zamolo, preovalađuju dosta romantizovani prikazi nekadašnjeg kafanskog života sa akcentom na veselim dogodovštinama u vezi slavnih umetnika i još poznatijih boema ... to je, lepši deo ove teme, za razliku od gotovo katastrofalnog prikaza nekadašnjih kafana koje su vremenom postale neoborive istine sa elementima urbane legende ... pogrešni navodi u tekstovima koji su proglašavani za ozbiljne, i njihovo kasnije resavisanje i kopipejstovanje učinili su svoje ...
... prikupivši jedan broj dobrih i do sada neviđenih fotki, pokušali smo uz navođenje brojnih činjenica, temeljno proverenih činjenica, da konačno posle više od veka, kafane smestimo na njihove prave adrese, hronološki sistematizujemo njihove nazive, zabeležimo ko su i kada, a za neke i kakve su bile, njihove gazde i kafedžije, ko su bili gosti, šta se gde jelo i pilo, kako se zabavljalo, igralo i pevalo i sl. ...
... dakle, rukovodili smo se jednim dokumentarnim pristupomi i nismo se bavili samo poznatim, izvikanim i elitnim kafanama ... možda uzorak nije dovoljno veliki, ali nam se čini da je dovoljno reprezentativan kako bi što objektivnije sagledali mene, ali i konstante u beogradskoj kafanologiji - baš kao što piše u podnaslovu - od turskog hana do Aerokluba ... naravno, biće tu još dosta posla, ali bar za početak da stvari vratimo u normalan kolosek ...
... slažem se da je knjiga svakako mogla biti sveobuhvatnija i sigurno će i postojeić tekst i faktografija biti menjani, ali pre svega dopunjavani, a samo tu i tamo korigavani ... knjiga je sticajem okolnosti objavljena dosta kasnije, pa su njoj ostala i neka ranija saznanja - npr. baš o kasinama , gde sam čini mi se rekao da ih ima više od tridesetak, da bi se vremenom njihov broj duplirao, ili pisavši o nekadašnjem hotelu Petrograd zaključio sam da kasnije više nije bio hotel, a od nedavno, baš to ponovo postade itd. - naravno da toga ima još ...
... pošto se početno istraživanje odnosilo na Beograd XIX veka, Zemun nismo ni obrađivali ...
... eto, naši smo, pa ko veli da reknem koju, a i pomogli ste nam brate onoliko - a tako će nadam se biti i ubuduće, samo da nam Gonzo profercera :) ...
Ред је да поставимо понеку фотографију из књиге јер је и овдашње друштво донирало неке од њих, а и допринело текстуалним садржајима.
Хотел Палас, 1930:
Најсрдачније се захваљујемо Милошу Јуришићу који нам је несебично дао гомиле фотографија (и ову), све о кафанама што поседује у својој великој колекцији.
Један од циљева наше књиге је демантовање заблуде да су београдске кафане најчешће биле турске уџерице у којима уметничко боемско друштво пије и лумпује. То се радило само у неколико познатих кафана, док су великом већином оне биле пристојни, грађански локали у којима су уживали од радника и сељака до поштене интелигенције, официра, трговаца и министара. Ова слика то лепо показује.
Питање за Владу и друге: какве чарапе носе ове даме - свилене, најлонске или неке треће?
Kratko pitanje za autore. Da li u vasoj knjizi tretirate i ovu kafanu koja se pred drugi rat nalazila pored mosta ? Nigde se ne spominje pa se pitam da li vi nesto vise znate o njoj ...
Ако смем да додам и искористим док ботови празнују... Мислим да су Путник и Касина намерно изоставили неке кафане и хотеле. Наиме, прелистао сам садржај и мислим да их, онако одокативно, има барем још 20-30 које су документоване добрим фотографијама (које сам ја архивирао, а аутори имају сигурно много више од мене). Примери:
Претпостављам да за део њих још нема довољно занимљивог писаног штива које би пратило фотографије. Ово није никаква примедба на уложен труд аутора, напротив, унапред се радујем неком допуњеном издању или другом тому.
П.С. Ја у књизи избројах 112 кафана.
... zapažanje je na mestu, postoji još dosta kafana za koje postoji građa, pa i solidne fotke, a da u knjizi nisu obrađene ... hvala LG na kometaru :) ...
... knjiga obuhvata veoma dug period, više od jednog veka ... pri prvom ozbiljnijem popisu iz 1860. registrovano je 307 kafana, mehana i sl. pa sve do uoči Drugog rata kada se ta cifra popela na blizu 1.500, a u međuvremenu ih je bar toliko još nestajalo i nastajalo ... naravno da nam ambicija nije bila da pravimo sveobuhvatan zbornik ili nekakvu enciklopediju beogradskih kafana ...
... baveći se beogradskom kafanologijom uočili smo da osim izuzetnih tekstova kao što su Nušićevi, ili temeljne i kvalitetne analize poput Divne Đurić-Zamolo, preovalađuju dosta romantizovani prikazi nekadašnjeg kafanskog života sa akcentom na veselim dogodovštinama u vezi slavnih umetnika i još poznatijih boema ... to je, lepši deo ove teme, za razliku od gotovo katastrofalnog prikaza nekadašnjih kafana koje su vremenom postale neoborive istine sa elementima urbane legende ... pogrešni navodi u tekstovima koji su proglašavani za ozbiljne, i njihovo kasnije resavisanje i kopipejstovanje učinili su svoje ...
... prikupivši jedan broj dobrih i do sada neviđenih fotki, pokušali smo uz navođenje brojnih činjenica, temeljno proverenih činjenica, da konačno posle više od veka, kafane smestimo na njihove prave adrese, hronološki sistematizujemo njihove nazive, zabeležimo ko su i kada, a za neke i kakve su bile, njihove gazde i kafedžije, ko su bili gosti, šta se gde jelo i pilo, kako se zabavljalo, igralo i pevalo i sl. ...
... dakle, rukovodili smo se jednim dokumentarnim pristupomi i nismo se bavili samo poznatim, izvikanim i elitnim kafanama ... možda uzorak nije dovoljno veliki, ali nam se čini da je dovoljno reprezentativan kako bi što objektivnije sagledali mene, ali i konstante u beogradskoj kafanologiji - baš kao što piše u podnaslovu - od turskog hana do Aerokluba ... naravno, biće tu još dosta posla, ali bar za početak da stvari vratimo u normalan kolosek ...
... slažem se da je knjiga svakako mogla biti sveobuhvatnija i sigurno će i postojeić tekst i faktografija biti menjani, ali pre svega dopunjavani, a samo tu i tamo korigavani ... knjiga je sticajem okolnosti objavljena dosta kasnije, pa su njoj ostala i neka ranija saznanja - npr. baš o kasinama , gde sam čini mi se rekao da ih ima više od tridesetak, da bi se vremenom njihov broj duplirao, ili pisavši o nekadašnjem hotelu Petrograd zaključio sam da kasnije više nije bio hotel, a od nedavno, baš to ponovo postade itd. - naravno da toga ima još ...
... pošto se početno istraživanje odnosilo na Beograd XIX veka, Zemun nismo ni obrađivali ...
... eto, naši smo, pa ko veli da reknem koju, a i pomogli ste nam brate onoliko - a tako će nadam se biti i ubuduće, samo da nam Gonzo profercera :) ...
... hvala i živi i zdravi bili :) ...
Ја бих се усудио и рекао овако: књига је обимна таман колико треба. А дубоко верујем да ће се за пар година прикупити још сјајног материјала и ето нама другог тома (који ће да обухвати и Земун). Сад кад сам је мало више прелистао, мислим да бих имао неколико добронамерних сугестија, кад за то дође време. Вама још једаред свака похвала за уложени огроман труд.
Онако узгред да подсетим на једну коју сам пре годину-две окачио - крчма Сплит.
Ја бих се усудио и рекао овако: књига је обимна таман колико треба. А дубоко верујем да ће се за пар година прикупити још сјајног материјала и ето нама другог тома (који ће да обухвати и Земун). Сад кад сам је мало више прелистао, мислим да бих имао неколико добронамерних сугестија, кад за то дође време. Вама још једаред свака похвала за уложени огроман труд.
Онако узгред да подсетим на једну коју сам пре годину-две окачио - крчма Сплит.
... Bože zdravlja, da mi nastavimo druženje, ko zna šta se još izrodi ... otoič predlagah i jednu zajedničku knjigu svih zainteresovanih forumaša - svako na izabranu temu ... možda baš sa naslovom ... Forum o starom Beogradu ... ili tako nešto ... LG, hvala na sve pažljivijem prelistavanju ... moliću fino, meni sugestije, a koautoru primedbe ...
A земунске кафане су већ лепо покривене књигом Бранка Најхолда под насловом, како би друго, "Земунске кафане". Звездарка је својевремено постављала слике из те књиге, а не знам да их и даље има на интернету.
Хотел Палас, 1930:
Најсрдачније се захваљујемо Милошу Јуришићу који нам је несебично дао гомиле фотографија (и ову), све о кафанама што поседује у својој великој колекцији.
Један од циљева наше књиге је демантовање заблуде да су београдске кафане најчешће биле турске уџерице у којима уметничко боемско друштво пије и лумпује. То се радило само у неколико познатих кафана, док су великом већином оне биле пристојни, грађански локали у којима су уживали од радника и сељака до поштене интелигенције, официра, трговаца и министара. Ова слика то лепо показује.
Питање за Владу и друге: какве чарапе носе ове даме - свилене, најлонске или неке треће?
Kratko pitanje za autore. Da li u vasoj knjizi tretirate i ovu kafanu koja se pred drugi rat nalazila pored mosta ? Nigde se ne spominje pa se pitam da li vi nesto vise znate o njoj ...
Ако смем да додам и искористим док ботови празнују... Мислим да су Путник и Касина намерно изоставили неке кафане и хотеле. Наиме, прелистао сам садржај и мислим да их, онако одокативно, има барем још 20-30 које су документоване добрим фотографијама (које сам ја архивирао, а аутори имају сигурно много више од мене). Примери:
Претпостављам да за део њих још нема довољно занимљивог писаног штива које би пратило фотографије. Ово није никаква примедба на уложен труд аутора, напротив, унапред се радујем неком допуњеном издању или другом тому.
П.С. Ја у књизи избројах 112 кафана.
Pozdrav svima ...
Pošto nemogu da prenesem test, postaviću ga kao fotografiju :
Fotografije pokazulu izgled hotela Central odmah po otvaranju i devedeset godina kasnije
Fotografija sa sajta zemun moj grad
Хотел Палас, 1930:
Најсрдачније се захваљујемо Милошу Јуришићу који нам је несебично дао гомиле фотографија (и ову), све о кафанама што поседује у својој великој колекцији.
Један од циљева наше књиге је демантовање заблуде да су београдске кафане најчешће биле турске уџерице у којима уметничко боемско друштво пије и лумпује. То се радило само у неколико познатих кафана, док су великом већином оне биле пристојни, грађански локали у којима су уживали од радника и сељака до поштене интелигенције, официра, трговаца и министара. Ова слика то лепо показује.
Питање за Владу и друге: какве чарапе носе ове даме - свилене, најлонске или неке треће?
Kratko pitanje za autore. Da li u vasoj knjizi tretirate i ovu kafanu koja se pred drugi rat nalazila pored mosta ? Nigde se ne spominje pa se pitam da li vi nesto vise znate o njoj ...
Ако смем да додам и искористим док ботови празнују... Мислим да су Путник и Касина намерно изоставили неке кафане и хотеле. Наиме, прелистао сам садржај и мислим да их, онако одокативно, има барем још 20-30 које су документоване добрим фотографијама (које сам ја архивирао, а аутори имају сигурно много више од мене). Примери:
Претпостављам да за део њих још нема довољно занимљивог писаног штива које би пратило фотографије. Ово није никаква примедба на уложен труд аутора, напротив, унапред се радујем неком допуњеном издању или другом тому.
П.С. Ја у књизи избројах 112 кафана.
... zapažanje je na mestu, postoji još dosta kafana za koje postoji građa, pa i solidne fotke, a da u knjizi nisu obrađene ... hvala LG na kometaru :) ...
... knjiga obuhvata veoma dug period, više od jednog veka ... pri prvom ozbiljnijem popisu iz 1860. registrovano je 307 kafana, mehana i sl. pa sve do uoči Drugog rata kada se ta cifra popela na blizu 1.500, a u međuvremenu ih je bar toliko još nestajalo i nastajalo ... naravno da nam ambicija nije bila da pravimo sveobuhvatan zbornik ili nekakvu enciklopediju beogradskih kafana ...
... baveći se beogradskom kafanologijom uočili smo da osim izuzetnih tekstova kao što su Nušićevi, ili temeljne i kvalitetne analize poput Divne Đurić-Zamolo, preovalađuju dosta romantizovani prikazi nekadašnjeg kafanskog života sa akcentom na veselim dogodovštinama u vezi slavnih umetnika i još poznatijih boema ... to je, lepši deo ove teme, za razliku od gotovo katastrofalnog prikaza nekadašnjih kafana koje su vremenom postale neoborive istine sa elementima urbane legende ... pogrešni navodi u tekstovima koji su proglašavani za ozbiljne, i njihovo kasnije resavisanje i kopipejstovanje učinili su svoje ...
... prikupivši jedan broj dobrih i do sada neviđenih fotki, pokušali smo uz navođenje brojnih činjenica, temeljno proverenih činjenica, da konačno posle više od veka, kafane smestimo na njihove prave adrese, hronološki sistematizujemo njihove nazive, zabeležimo ko su i kada, a za neke i kakve su bile, njihove gazde i kafedžije, ko su bili gosti, šta se gde jelo i pilo, kako se zabavljalo, igralo i pevalo i sl. ...
... dakle, rukovodili smo se jednim dokumentarnim pristupomi i nismo se bavili samo poznatim, izvikanim i elitnim kafanama ... možda uzorak nije dovoljno veliki, ali nam se čini da je dovoljno reprezentativan kako bi što objektivnije sagledali mene, ali i konstante u beogradskoj kafanologiji - baš kao što piše u podnaslovu - od turskog hana do Aerokluba ... naravno, biće tu još dosta posla, ali bar za početak da stvari vratimo u normalan kolosek ...
... slažem se da je knjiga svakako mogla biti sveobuhvatnija i sigurno će i postojeić tekst i faktografija biti menjani, ali pre svega dopunjavani, a samo tu i tamo korigavani ... knjiga je sticajem okolnosti objavljena dosta kasnije, pa su njoj ostala i neka ranija saznanja - npr. baš o kasinama , gde sam čini mi se rekao da ih ima više od tridesetak, da bi se vremenom njihov broj duplirao, ili pisavši o nekadašnjem hotelu Petrograd zaključio sam da kasnije više nije bio hotel, a od nedavno, baš to ponovo postade itd. - naravno da toga ima još ...
... pošto se početno istraživanje odnosilo na Beograd XIX veka, Zemun nismo ni obrađivali ...
... eto, naši smo, pa ko veli da reknem koju, a i pomogli ste nam brate onoliko - a tako će nadam se biti i ubuduće, samo da nam Gonzo profercera :) ...
... hvala i živi i zdravi bili :) ...
Хотел Палас, 1930:
Најсрдачније се захваљујемо Милошу Јуришићу који нам је несебично дао гомиле фотографија (и ову), све о кафанама што поседује у својој великој колекцији.
Један од циљева наше књиге је демантовање заблуде да су београдске кафане најчешће биле турске уџерице у којима уметничко боемско друштво пије и лумпује. То се радило само у неколико познатих кафана, док су великом већином оне биле пристојни, грађански локали у којима су уживали од радника и сељака до поштене интелигенције, официра, трговаца и министара. Ова слика то лепо показује.
Питање за Владу и друге: какве чарапе носе ове даме - свилене, најлонске или неке треће?
Kratko pitanje za autore. Da li u vasoj knjizi tretirate i ovu kafanu koja se pred drugi rat nalazila pored mosta ? Nigde se ne spominje pa se pitam da li vi nesto vise znate o njoj ...
Ако смем да додам и искористим док ботови празнују... Мислим да су Путник и Касина намерно изоставили неке кафане и хотеле. Наиме, прелистао сам садржај и мислим да их, онако одокативно, има барем још 20-30 које су документоване добрим фотографијама (које сам ја архивирао, а аутори имају сигурно много више од мене). Примери:
Претпостављам да за део њих још нема довољно занимљивог писаног штива које би пратило фотографије. Ово није никаква примедба на уложен труд аутора, напротив, унапред се радујем неком допуњеном издању или другом тому.
П.С. Ја у књизи избројах 112 кафана.
... zapažanje je na mestu, postoji još dosta kafana za koje postoji građa, pa i solidne fotke, a da u knjizi nisu obrađene ... hvala LG na kometaru :) ...
... knjiga obuhvata veoma dug period, više od jednog veka ... pri prvom ozbiljnijem popisu iz 1860. registrovano je 307 kafana, mehana i sl. pa sve do uoči Drugog rata kada se ta cifra popela na blizu 1.500, a u međuvremenu ih je bar toliko još nestajalo i nastajalo ... naravno da nam ambicija nije bila da pravimo sveobuhvatan zbornik ili nekakvu enciklopediju beogradskih kafana ...
... baveći se beogradskom kafanologijom uočili smo da osim izuzetnih tekstova kao što su Nušićevi, ili temeljne i kvalitetne analize poput Divne Đurić-Zamolo, preovalađuju dosta romantizovani prikazi nekadašnjeg kafanskog života sa akcentom na veselim dogodovštinama u vezi slavnih umetnika i još poznatijih boema ... to je, lepši deo ove teme, za razliku od gotovo katastrofalnog prikaza nekadašnjih kafana koje su vremenom postale neoborive istine sa elementima urbane legende ... pogrešni navodi u tekstovima koji su proglašavani za ozbiljne, i njihovo kasnije resavisanje i kopipejstovanje učinili su svoje ...
... prikupivši jedan broj dobrih i do sada neviđenih fotki, pokušali smo uz navođenje brojnih činjenica, temeljno proverenih činjenica, da konačno posle više od veka, kafane smestimo na njihove prave adrese, hronološki sistematizujemo njihove nazive, zabeležimo ko su i kada, a za neke i kakve su bile, njihove gazde i kafedžije, ko su bili gosti, šta se gde jelo i pilo, kako se zabavljalo, igralo i pevalo i sl. ...
... dakle, rukovodili smo se jednim dokumentarnim pristupomi i nismo se bavili samo poznatim, izvikanim i elitnim kafanama ... možda uzorak nije dovoljno veliki, ali nam se čini da je dovoljno reprezentativan kako bi što objektivnije sagledali mene, ali i konstante u beogradskoj kafanologiji - baš kao što piše u podnaslovu - od turskog hana do Aerokluba ... naravno, biće tu još dosta posla, ali bar za početak da stvari vratimo u normalan kolosek ...
... slažem se da je knjiga svakako mogla biti sveobuhvatnija i sigurno će i postojeić tekst i faktografija biti menjani, ali pre svega dopunjavani, a samo tu i tamo korigavani ... knjiga je sticajem okolnosti objavljena dosta kasnije, pa su njoj ostala i neka ranija saznanja - npr. baš o kasinama , gde sam čini mi se rekao da ih ima više od tridesetak, da bi se vremenom njihov broj duplirao, ili pisavši o nekadašnjem hotelu Petrograd zaključio sam da kasnije više nije bio hotel, a od nedavno, baš to ponovo postade itd. - naravno da toga ima još ...
... pošto se početno istraživanje odnosilo na Beograd XIX veka, Zemun nismo ni obrađivali ...
... eto, naši smo, pa ko veli da reknem koju, a i pomogli ste nam brate onoliko - a tako će nadam se biti i ubuduće, samo da nam Gonzo profercera :) ...
... hvala i živi i zdravi bili :) ...
Ја бих се усудио и рекао овако: књига је обимна таман колико треба. А дубоко верујем да ће се за пар година прикупити још сјајног материјала и ето нама другог тома (који ће да обухвати и Земун). Сад кад сам је мало више прелистао, мислим да бих имао неколико добронамерних сугестија, кад за то дође време. Вама још једаред свака похвала за уложени огроман труд.
Онако узгред да подсетим на једну коју сам пре годину-две окачио - крчма Сплит.
Појма немам где је тачно било ово кафанче, али је, Боже ми опрости, призор леп.
Ја бих се усудио и рекао овако: књига је обимна таман колико треба. А дубоко верујем да ће се за пар година прикупити још сјајног материјала и ето нама другог тома (који ће да обухвати и Земун). Сад кад сам је мало више прелистао, мислим да бих имао неколико добронамерних сугестија, кад за то дође време. Вама још једаред свака похвала за уложени огроман труд.
Онако узгред да подсетим на једну коју сам пре годину-две окачио - крчма Сплит.
... Bože zdravlja, da mi nastavimo druženje, ko zna šta se još izrodi ... otoič predlagah i jednu zajedničku knjigu svih zainteresovanih forumaša - svako na izabranu temu ... možda baš sa naslovom ... Forum o starom Beogradu ... ili tako nešto ... LG, hvala na sve pažljivijem prelistavanju