Касина, пустимо трице и кучине и окренимо се једном важном питању: где је живео Коста Цукић? Имаш ли негде тај податак?
Прво, у табели коју си данас поставио под бр. 17 помиње се Цукићево имање. То би могла да буде Узун Миркова, ка Студентском тргу.
Друго, то би могла да буде и Змаја од Ноћаја, што је вероватније, пошто се у њој налазило једно Цукићево имање са кућом (друго имање од Текије, чији је остатак данас постојеће турбе на углу са Вишњићевом). То знамо по једном документу из 1856, да га не стављам сада.
И треће, једна Цукићева кућа налазила се у данашњој Краља Милана, одмах поред имања Јована Ристића на углу са Ресавском.
Цукић је умро 1879, па каснији адресари итд не помажу.
... Cukići su sredinom XIX veka imali veliku kuću sa sedam dućana, magazama i kafanom sa velikim podrumom, na Velikoj pijaci - sve brate veliko ! ... u oglasu iz marta 1857. kuću iznajmljuju naslednici P.Cukića ... 1. septembra 1866. kuću sa velikom, naravno, salom, sa sve placem , bunarom itd. , po odobrenju sudskih vlasti, prodaju naslednici P. Cukića ...
... da ne bi trice zamenili Cukicama, ostalo šiljem private ...
Ово твоје је моје под два, кућа испод пијаце. Она је вероватно припадала Петру Цукићу, Костином оцу, који је умро 1849. Коста је имао брата, па су вероватно делили приход од издавања. Да немамо фотографију те куће? Ја је не налазим. Промашили су је и Громан и Анастас. Постоје из каснијег доба (Милан Јовановић), али издалека, па се слабо види.
... to bi trebalo daje ova kuća ...
... ipak se vidi ... znam ja da bi ti, kao i Vlada Armani , neki tonski video snimak sa sve enterijerom, možda i direktno da se uključiš i progovoriš neku sa Cukićem, ali polako - ima za to još vremena ...
Ово твоје је моје под два, кућа испод пијаце. Она је вероватно припадала Петру Цукићу, Костином оцу, који је умро 1849. Коста је имао брата, па су вероватно делили приход од издавања. Да немамо фотографију те куће? Ја је не налазим. Промашили су је и Громан и Анастас. Постоје из каснијег доба (Милан Јовановић), али издалека, па се слабо види.
... to bi trebalo daje ova kuća ...
... ipak se vidi ... znam ja da bi ti, kao i Vlada Armani , neki tonski video snimak sa sve enterijerom, možda i direktno da se uključiš i progovoriš neku sa Cukićem, ali polako - ima za to još vremena ...
И ја мислим да је та. А хтео бих да се види боље ради кафане... Додуше, Нушић је не помиње већ само суседну, па је могуће да више не постоји ни пред крај 19. века...
... pa nemoj da žuriš sa to prozboravanje, uživaj u onome što je izvesno ...a jel se ti to plašiš da možda nećeš imati prilike da divaniš sa Cukićem zbog radi visinske razlike ...
... pa nemoj da žuriš sa to prozboravanje, uživaj u onome što je izvesno ...a jel se ti to plašiš da možda nećeš imati prilike da divaniš sa Cukićem zbog radi visinske razlike ...
... kakav je čovek, zapravo, gosn. Putniković ? ..
... ume gosn. Putniković, kad se ozbiljno lati pera ... pera, pera, Putniče, a ne čaše i krigle ! ...
... skinuto mali deo sa malopređašnjeg linka ...
КАО ЧОВЕК
Kада је, по смрти дотадашњег председника владе Блазнавца,
формирана, нова конзервативна влада. 1874. прелази за посланика у Беч. Крајем 1876.
кнез Милан му нуди место председника владе, али Цукић одбија. У Бечу, између
осталог, учествује у дипломатским припремама за Берлински конгрес и у преговорима
око закључења српско-аустријског трговинског уговора.
Умире од туберкулозе 5. марта 1879. године у Бечу, у педесет трећој години. Сахрањен
је у Београду.
Какав је човек био Коста? Ево описа из старијих дана: “Цукић није у први мах изазивао
симпатије. Његово мршаво и упало лице, које је одмах, на први поглед, одавало човека
који болује од јехтике, и његова прекомерна озбиљност и сухопарност обично су
одвраћале од њега људе са којима се је први пут виђао. Тек после дужег познанства могао
се човек уверити, да Цукић уме бити пријатан и љубазан на свој начин и да у њему, поред
све сухопарности и равнодушности, бије добро и племенито срце. Он је био од оних
људи, који у себи скривају своја осећања”, писао је аустријски Србин Тодор Стефановић
Виловски, син Костиног кућног пријатеља. Био је “необично образован и начитан човек”,
али, и поред државничке и научне славе, “ипак није био позер, већ скроз природан”;
одликовало га је одуство личних амбиција и подсмевао се онима који се грабе за
положаје. “Цукић је био и остао љубазан српски домаћин, који је радо виђао у својој кући
госте”. Пред крај живота, усред тешких болова, “Цукић је смрти јуначки гледао у очи”
па се помало и српдао с њом: “од гроба даље нећу отићи”,
Скроман и тих, Цукић није тежио за публицитетом и славом. “Он је био човек без сујете и
славољубља”.говорио је.министар који је модернизовао Србију, градио институције које су у његово време биле
велика новост и које су представљале кораке у цивилизацијском напретку земље.
Свакако је био вредан чиновник, посвећен свом послу, старовременски солидан и поштен.
Водио је два министарства, и то готово сам, са малим ослањањем на чиновнике.
Свакодневно је био затрпан гомилама аката, које је својеручно конципирао и преписивао;
радио је од јутра до мрака. Слободан Јовановић га назива “маниаком канцеларијског
рада”, док каснији министар финансија Чедомиљ Мијатовић помиње Цукићев “фанатизам
за рад”. Како рече Мијатовић, “под Цукићем је финанција радила као сат. Ред је у њој био
примеран, тачност велика”.
И поред великих резултата на просветном пољу, Цукић није био задовољан својим
радом. Како је прескромно рекао: “Срамота је да то кажем, али тако је: ја сам управљам
министарством просвете, а тако мало знам, ил управ’ ја ништа не знам од тих ствари”.25
Није бежао ни од практичне економије. Године 1871. основао је у Београду, заједно са
пријатељима, друштво за експлоатацију каменог угља.
Служио је Србији на различите начине. Трудио се око оснивања Народног позоришта,
један је од оснивача И певачког друштва, “много је помогао” да Миша Анастасијевић
подигне зграду Велике школе, одиграо је битну улогу приликом стварања књижевног
фонда Илије Коларца, свога пријатеља.
26 Умео је да да новац на зајам;
тако је 1873. послао из Букурешта свом пријатељу Николи Крстићу 2,500 дуката, што је
била прилична свота, да их позајми некоме.
Коста је волео преферанс и често га играо. Написао је и уџбеник преферанса, а и дан
данас се у Врњачкој бањи причају легенде о Цукићевом картању. Изгледа да су му главни
партнери били Рајко Лешјанин, министар и државни саветник, и Илија Коларац, трговац,
са којима је “често” играо.Тај новац је уштедео, јер је био скроман човек; водио је два министарства за само једну плату.
... mogao bi skromni autor da nam pusti ovaj tekst i u nekoj pristojnijoj formi ... znam za link, ali bar ovo ...
Управо сам обавио још један разговор с послодавцем у вези форума. Добио сам уверавање да ће неко ускоро бити ангажован да очисти форуме од реклама и међународних напада. Истовремен регистрација нових чланова форума биће одобравана ручно, тј. преко мејла. Фотографије су нестале јер су престали с радом сервиси за фотке. Најбоље је користити форумов сервис за постављање фотографија или преко фејсбука па копирати линк у форум.
Trojanska, Trojna… Bemga zbog radi čega su dobile ime, ja verujem ili zbog toga što su presecale tri ulice ili zbog njihovog oblika. Ovo što smo videli na mapi je stanje po regulaciji, ali mislim da je nekada dok su još imanja i bašte diktirale kuda će se ići, Trojanska imala još jedan krak. Doduše mali, koji je vodio do Saka česme. Nesumnjivo da je da česma bila značajan i nezaobilazan punkt. A kao što znamo nalazila se do današnje osnovne škole Mihailo Petrović Alas, koji metar iznad raskrsnice Kr. Petra i Gospodar Jovanove, a jedva tridesetak metara od mesta gde je Trojanska izbijala u Jovanovu.
Прво, у табели коју си данас поставио под бр. 17 помиње се Цукићево имање. То би могла да буде Узун Миркова, ка Студентском тргу.
Друго, то би могла да буде и Змаја од Ноћаја, што је вероватније, пошто се у њој налазило једно Цукићево имање са кућом (друго имање од Текије, чији је остатак данас постојеће турбе на углу са Вишњићевом). То знамо по једном документу из 1856, да га не стављам сада.
И треће, једна Цукићева кућа налазила се у данашњој Краља Милана, одмах поред имања Јована Ристића на углу са Ресавском.
Цукић је умро 1879, па каснији адресари итд не помажу.
... Cukići su sredinom XIX veka imali veliku kuću sa sedam dućana, magazama i kafanom sa velikim podrumom, na Velikoj pijaci - sve brate veliko ! ... u oglasu iz marta 1857. kuću iznajmljuju naslednici P.Cukića ... 1. septembra 1866. kuću sa velikom, naravno, salom, sa sve placem , bunarom itd. , po odobrenju sudskih vlasti, prodaju naslednici P. Cukića ...
... da ne bi trice zamenili Cukicama, ostalo šiljem private
Ово твоје је моје под два, кућа испод пијаце. Она је вероватно припадала Петру Цукићу, Костином оцу, који је умро 1849. Коста је имао брата, па су вероватно делили приход од издавања. Да немамо фотографију те куће? Ја је не налазим. Промашили су је и Громан и Анастас. Постоје из каснијег доба (Милан Јовановић), али издалека, па се слабо види.
... to bi trebalo daje ova kuća ...
... ipak se vidi ... znam ja da bi ti, kao i Vlada Armani
Ово твоје је моје под два, кућа испод пијаце. Она је вероватно припадала Петру Цукићу, Костином оцу, који је умро 1849. Коста је имао брата, па су вероватно делили приход од издавања. Да немамо фотографију те куће? Ја је не налазим. Промашили су је и Громан и Анастас. Постоје из каснијег доба (Милан Јовановић), али издалека, па се слабо види.
... to bi trebalo daje ova kuća ...
... ipak se vidi ... znam ja da bi ti, kao i Vlada Armani
И ја мислим да је та. А хтео бих да се види боље ради кафане... Додуше, Нушић је не помиње већ само суседну, па је могуће да више не постоји ни пред крај 19. века...
Да, са Цукићем бих радо прозборио. Тим пре што сам понешто писао о њему:
http://www.clds.rs/newsite/ekonomska_istorija/saradnici_CLDS/RD%20Cukic-liber...
Да, са Цукићем бих радо прозборио. Тим пре што сам понешто писао о њему:
http://www.clds.rs/newsite/ekonomska_istorija/saradnici_CLDS/RD%20Cukic-liber...
... pa nemoj da žuriš sa to prozboravanje, uživaj u onome što je izvesno ...a jel se ti to plašiš da možda nećeš imati prilike da divaniš sa Cukićem zbog radi visinske razlike
Да, са Цукићем бих радо прозборио. Тим пре што сам понешто писао о њему:
http://www.clds.rs/newsite/ekonomska_istorija/saradnici_CLDS/RD%20Cukic-liber...
... pa nemoj da žuriš sa to prozboravanje, uživaj u onome što je izvesno ...a jel se ti to plašiš da možda nećeš imati prilike da divaniš sa Cukićem zbog radi visinske razlike
Чек, чек: коме је то већ безецовано место?
... skinuto mali deo sa malopređašnjeg linka ...
КАО ЧОВЕК
Kада је, по смрти дотадашњег председника владе Блазнавца,
формирана, нова конзервативна влада. 1874. прелази за посланика у Беч. Крајем 1876.
кнез Милан му нуди место председника владе, али Цукић одбија. У Бечу, између
осталог, учествује у дипломатским припремама за Берлински конгрес и у преговорима
око закључења српско-аустријског трговинског уговора.
Умире од туберкулозе 5. марта 1879. године у Бечу, у педесет трећој години. Сахрањен
је у Београду.
Какав је човек био Коста? Ево описа из старијих дана: “Цукић није у први мах изазивао
симпатије. Његово мршаво и упало лице, које је одмах, на први поглед, одавало човека
који болује од јехтике, и његова прекомерна озбиљност и сухопарност обично су
одвраћале од њега људе са којима се је први пут виђао. Тек после дужег познанства могао
се човек уверити, да Цукић уме бити пријатан и љубазан на свој начин и да у њему, поред
све сухопарности и равнодушности, бије добро и племенито срце. Он је био од оних
људи, који у себи скривају своја осећања”, писао је аустријски Србин Тодор Стефановић
Виловски, син Костиног кућног пријатеља. Био је “необично образован и начитан човек”,
али, и поред државничке и научне славе, “ипак није био позер, већ скроз природан”;
одликовало га је одуство личних амбиција и подсмевао се онима који се грабе за
положаје. “Цукић је био и остао љубазан српски домаћин, који је радо виђао у својој кући
госте”. Пред крај живота, усред тешких болова, “Цукић је смрти јуначки гледао у очи”
па се помало и српдао с њом: “од гроба даље нећу отићи”,
Скроман и тих, Цукић није тежио за публицитетом и славом. “Он је био човек без сујете и
славољубља”.говорио је.министар који је модернизовао Србију, градио институције које су у његово време биле
велика новост и које су представљале кораке у цивилизацијском напретку земље.
Свакако је био вредан чиновник, посвећен свом послу, старовременски солидан и поштен.
Водио је два министарства, и то готово сам, са малим ослањањем на чиновнике.
Свакодневно је био затрпан гомилама аката, које је својеручно конципирао и преписивао;
радио је од јутра до мрака. Слободан Јовановић га назива “маниаком канцеларијског
рада”, док каснији министар финансија Чедомиљ Мијатовић помиње Цукићев “фанатизам
за рад”. Како рече Мијатовић, “под Цукићем је финанција радила као сат. Ред је у њој био
примеран, тачност велика”.
И поред великих резултата на просветном пољу, Цукић није био задовољан својим
радом. Како је прескромно рекао: “Срамота је да то кажем, али тако је: ја сам управљам
министарством просвете, а тако мало знам, ил управ’ ја ништа не знам од тих ствари”.25
Није бежао ни од практичне економије. Године 1871. основао је у Београду, заједно са
пријатељима, друштво за експлоатацију каменог угља.
Служио је Србији на различите начине. Трудио се око оснивања Народног позоришта,
један је од оснивача И певачког друштва, “много је помогао” да Миша Анастасијевић
подигне зграду Велике школе, одиграо је битну улогу приликом стварања књижевног
фонда Илије Коларца, свога пријатеља.
26 Умео је да да новац на зајам;
тако је 1873. послао из Букурешта свом пријатељу Николи Крстићу 2,500 дуката, што је
била прилична свота, да их позајми некоме.
Коста је волео преферанс и често га играо. Написао је и уџбеник преферанса, а и дан
данас се у Врњачкој бањи причају легенде о Цукићевом картању. Изгледа да су му главни
партнери били Рајко Лешјанин, министар и државни саветник, и Илија Коларац, трговац,
са којима је “често” играо.Тај новац је уштедео, јер је био скроман човек; водио је два министарства за само једну плату.
... mogao bi skromni autor da nam pusti ovaj tekst i u nekoj pristojnijoj formi ... znam za link, ali bar ovo ...
Може то и краће
Управо сам обавио још један разговор с послодавцем у вези форума. Добио сам уверавање да ће неко ускоро бити ангажован да очисти форуме од реклама и међународних напада. Истовремен регистрација нових чланова форума биће одобравана ручно, тј. преко мејла. Фотографије су нестале јер су престали с радом сервиси за фотке. Најбоље је користити форумов сервис за постављање фотографија или преко фејсбука па копирати линк у форум.
Надам се да ће послодавац испунити ово обећање.
Поздрав!
Trojanska, Trojna… Bemga zbog radi čega su dobile ime, ja verujem ili zbog toga što su presecale tri ulice ili zbog njihovog oblika. Ovo što smo videli na mapi je stanje po regulaciji, ali mislim da je nekada dok su još imanja i bašte diktirale kuda će se ići, Trojanska imala još jedan krak. Doduše mali, koji je vodio do Saka česme. Nesumnjivo da je da česma bila značajan i nezaobilazan punkt. A kao što znamo nalazila se do današnje osnovne škole Mihailo Petrović Alas, koji metar iznad raskrsnice Kr. Petra i Gospodar Jovanove, a jedva tridesetak metara od mesta gde je Trojanska izbijala u Jovanovu.
Словакиње, Ромкиње... чекају на посао, око 1930.