Морам признати да нисам схватио шта је писац хтео да каже овде. Генерал Живковић се вратио, по свој прилици 1914, на место свог старог штаба и подигао је споменик ослободиоцима. Тај је срушен (или није ни подигнут?) па се приступило изградњи новог 1923. који је и данас у порти цркве?
Било би добро када би се укључила Звездарка и рекапитулирала!
Садашње стање: у порти цркве је велики споменик (класични обелиск с орлом на врху и уразаним подацима) и њему стоји уклесано да је подигнут 1924. године. Такође у порти, а на малом гробљу је мањи споменик, на коме не пише ништа, сем у углу уклесано "МБМ".
Према подацима које ја до сад имам, мали споменик је настао 1915, а земни остаци погинулих пренети су после рата у костурницу на Новом гробљу..
Црква је задужбина Персиде Миленковић, а подигнута је 1924. на месту где је био штаб одбране БГ 1914/15.
Vi ste sredinom sedamdesetih bili kultna ličnost u Beogradu, družili ste se, imali saradnju i kontakte sa intelektualnom i književnom elitom toga doba. Dolazili ste u poznato potkrovlje u Palmotićevoj (Mansarda Danila Kiša). To su bila okupljanja oko književnosti i mediale. Vi ste sa Leonidom Šejkom utemeljili medialu. Kako su izgledali ti dani?
- miro glavurtic: Tu su se okupljali najzanimljiviji i najprovokativniji pisci toga vremena. Šejka nije dolazio tamo. Dolazili smo i okupljali se u toj kultnoj mansardi u Palmotićevoj kod Danila Kiša. Bilo je međusobnog čitanja novih rukopisa, razmjenjivali smo iskustva i nova saznanja. Takođe smo se veoma često nalazili i u stanu kod Borislava Pekića. Život je sastajao i rastajao sve nas, sastajete se i rastajete zbog mnogih stvari, ideja i okolnosti... takav je život, takva je priroda duhovne borbe i prepoznavanje nekih ishodišta u životu i u umjetnosti. Ja ne pridajem, znate, neku veliku važnost toj mojoj književnosti, mada je bilo mnogih koji su to shvatili i doživjeli jako dobro. Ali, ja mislim da se moram odreći mnogih stvari iz naše mladosti, mnogih zabluda.
Морам признати да нисам схватио шта је писац хтео да каже овде. Генерал Живковић се вратио, по свој прилици 1914, на место свог старог штаба и подигао је споменик ослободиоцима. Тај је срушен (или није ни подигнут?) па се приступило изградњи новог 1923. који је и данас у порти цркве?
Било би добро када би се укључила Звездарка и рекапитулирала!
Садашње стање: у порти цркве је велики споменик (класични обелиск с орлом на врху и уразаним подацима) и њему стоји уклесано да је подигнут 1924. године. Такође у порти, а на малом гробљу је мањи споменик, на коме не пише ништа, сем у углу уклесано "МБМ".
Према подацима које ја до сад имам, мали споменик је настао 1915, а земни остаци погинулих пренети су после рата у костурницу на Новом гробљу..
Црква је задужбина Персиде Миленковић, а подигнута је 1924. на месту где је био штаб одбране БГ 1914/15.
Хвала Звездарка! Ето два споменика која скоро па нико не познаје.
Pozdrav svima ...
Морам признати да нисам схватио шта је писац хтео да каже овде. Генерал Живковић се вратио, по свој прилици 1914, на место свог старог штаба и подигао је споменик ослободиоцима. Тај је срушен (или није ни подигнут?) па се приступило изградњи новог 1923. који је и данас у порти цркве?
Било би добро када би се укључила Звездарка и рекапитулирала!
Садашње стање: у порти цркве је велики споменик (класични обелиск с орлом на врху и уразаним подацима) и њему стоји уклесано да је подигнут 1924. године. Такође у порти, а на малом гробљу је мањи споменик, на коме не пише ништа, сем у углу уклесано "МБМ".
Према подацима које ја до сад имам, мали споменик је настао 1915, а земни остаци погинулих пренети су после рата у костурницу на Новом гробљу..
Црква је задужбина Персиде Миленковић, а подигнута је 1924. на месту где је био штаб одбране БГ 1914/15.
... liči ...
... uf, baš je danas, odnosno već juče, bilo simultano rvanje protiv SBB-a, Predraga i sokoćala
- miro glavurtic: Tu su se okupljali najzanimljiviji i najprovokativniji pisci toga vremena. Šejka nije dolazio tamo. Dolazili smo i okupljali se u toj kultnoj mansardi u Palmotićevoj kod Danila Kiša. Bilo je međusobnog čitanja novih rukopisa, razmjenjivali smo iskustva i nova saznanja. Takođe smo se veoma često nalazili i u stanu kod Borislava Pekića. Život je sastajao i rastajao sve nas, sastajete se i rastajete zbog mnogih stvari, ideja i okolnosti... takav je život, takva je priroda duhovne borbe i prepoznavanje nekih ishodišta u životu i u umjetnosti. Ja ne pridajem, znate, neku veliku važnost toj mojoj književnosti, mada je bilo mnogih koji su to shvatili i doživjeli jako dobro. Ali, ja mislim da se moram odreći mnogih stvari iz naše mladosti, mnogih zabluda.
Pozdrav svima ...
Морам признати да нисам схватио шта је писац хтео да каже овде. Генерал Живковић се вратио, по свој прилици 1914, на место свог старог штаба и подигао је споменик ослободиоцима. Тај је срушен (или није ни подигнут?) па се приступило изградњи новог 1923. који је и данас у порти цркве?
Било би добро када би се укључила Звездарка и рекапитулирала!
Садашње стање: у порти цркве је велики споменик (класични обелиск с орлом на врху и уразаним подацима) и њему стоји уклесано да је подигнут 1924. године. Такође у порти, а на малом гробљу је мањи споменик, на коме не пише ништа, сем у углу уклесано "МБМ".
Према подацима које ја до сад имам, мали споменик је настао 1915, а земни остаци погинулих пренети су после рата у костурницу на Новом гробљу..
Црква је задужбина Персиде Миленковић, а подигнута је 1924. на месту где је био штаб одбране БГ 1914/15.
Хвала Звездарка! Ето два споменика која скоро па нико не познаје.
1932.
Читаоница Народне библиотеке, Косанчићев венац.
... sto godina ranije ...