... ja mislio Jovančo & company bili majstori za ćurane - a ne za slatkiše ... a di to ima da ti KleFIŠ (da ne kažem riba) pravi kavurmu - u to Svetozarevo oduvek nešto naopako 8) ...
Pa, ovo je valda, današnji Juhor?
... jes, a slušao sam bajke o tom Klefišu :O ...
Italijanski trgovac Petar Jozef Klefiš dobio je u novembru 1901, shodno zakonu o potpomaganju domaće radinosti dozvolui "povlasticu" za "podizanje moderne klanice u Jagodini radi savremenog prerađivanja svinjskog, goveđeg, ovčijeg i kozjeg mesa". Klefiš je uložio dva miliona dinara u zgrade i opremu i zaposlio više od 250 radnika. Meso je izvozio uglavnom u Italiju, "gde je imao dobre poslovne veze".
Касина каже да на доњој слици на којој кнез Павле и млађахни краљ обилазе почасну јединицу гарде, није дворска станица Топчидер.
Ако је на слици повратак кнеза Павла из Берлина онда је можда негде у Словенији.
Да није Блед ?
Ево и станице Топчидер......
... NM, možda se nismo najbolje razumeli ... kada napisah : ... eksperti sa sajta o železnicama kažu da je ovo na dvorskoj stanici u Topčideru - a ja znam da ima ovde ko će to da potvrdi, ili opovrgne ... htelo se zapravo reći da kasina ne zna da li je to Topčider , a da će gosn. Dundo, i verovatno još poneko, to svakako znati ... nije ništa posebno bitno, samo da nas pogrešna skretnica ne odvede do Bleda i fenomenalnih kremšnita, jer prvo moram da vodim MRZ u Kostanjevicu na Krki - tamo je naime najveći deo ostavštine maestra Jakca :) ...
Italijanski trgovac Petar Jozef Klefiš dobio je u novembru 1901, shodno zakonu o potpomaganju domaće radinosti dozvolui "povlasticu" za "podizanje moderne klanice u Jagodini radi savremenog prerađivanja svinjskog, goveđeg, ovčijeg i kozjeg mesa". Klefiš je uložio dva miliona dinara u zgrade i opremu i zaposlio više od 250 radnika. Meso je izvozio uglavnom u Italiju, "gde je imao dobre poslovne veze".
... iju, otkud sad italijanski :O ... Vlado, znam da si to pručavao, ali za mene je ovo novost - sve sam nekako držao u glavi da je iz KuK, i to neka Češka ili sl ...
Касина каже да на доњој слици на којој кнез Павле и млађахни краљ обилазе почасну јединицу гарде, није дворска станица Топчидер.
... nije ništa posebno bitno, samo da nas pogrešna skretnica ne odvede do Bleda i fenomenalnih kremšnita, jer prvo moram da vodim MRZ u Kostanjevicu na Krki - tamo je naime najveći deo ostavštine maestra Jakca :) ...
Bio sa Jakcem, bili i u Ribnici, Beloj Krajini, potom i kod kartuzijanaca v Pleterje...snimao ga!
Ево висинске регулације у Јовановој. Ако нисте знали, то се радило фломастером, слободном руком...
... ooo, skuplja se ekipa... ma ne mislim na noćobdije, nego za večeraske :) ...
... nego sad tek videh - pa ono sa leve strane povrh klupa, telefonska govornica ... a sa desne strane Julijo Majnl ... doduše ovaj moj je iz KM, ali valjda nije bilo nekih većih razlika u ceni ...
Касина каже да на доњој слици на којој кнез Павле и млађахни краљ обилазе почасну јединицу гарде, није дворска станица Топчидер.
... nije ništa posebno bitno, samo da nas pogrešna skretnica ne odvede do Bleda i fenomenalnih kremšnita, jer prvo moram da vodim MRZ u Kostanjevicu na Krki - tamo je naime najveći deo ostavštine maestra Jakca :) ...
Bio sa Jakcem, bili i u Ribnici, Beloj Krajini, potom i kod kartuzijanaca v Pleterje...snimao ga!
... ja mislio Jovančo & company bili majstori za ćurane - a ne za slatkiše ... a di to ima da ti KleFIŠ (da ne kažem riba) pravi kavurmu - u to Svetozarevo oduvek nešto naopako 8) ...
Pa, ovo je valda, današnji Juhor?
... jes, a slušao sam bajke o tom Klefišu :O ...
Од пријатеља који је рођен у Јагодини слушао сам и ја приче о Клефишевим свињцима. Јесте, то је данашњи "Јухор".
Ево висинске регулације у Јовановој. Ако нисте знали, то се радило фломастером, слободном руком...
Одлична фотографија.
Ипак, није баш најјасније да ли је ова фотографија била "плански документ" или је само била илустрација у неком елаборату.
Људи оног доба били су поприлично ефикасни, без губљења драгоценог времена на филозофирање типа "овако ћемо другови... или ћемо овако, или....". Град се брзо развијао. Један спрат вишеспратне зграде подизао се за недељу дана и то без употребе механизације. Пројекти су се морали веома брзо израђивати, иначе се посао губио, а понекад су пропадале читаве каријере. За несавесно вођену израду планова одговарало се и материјално.
Иначе, ондашња висинска регулација није била предмет неких одређених детаљних студија, него се она утврђивала на основу грађевинског закона (1931?) и грађевинског правилника (1935.) и то понајпре према упадном углу сунца и ширини улице, а према "типу" насеља (тј. зони) која су, пак, била одређена као густа, средње густа и ретка.
На основу прописа о висинама зграда према ширини улица, зграде су морале бити фиксираних висина и није се баш могло "додавати" још спратова тек тако (како се "газда" већ опсети у току градње). Од архитеката који су изиђивали те уличне фронтове и од њихове умешности зависило је да ли ће завршним венцем или зиданом оградом последње етаже своје нове куће "погодити" висине суседа. Пред рат, бивало је и светлих примера уклапања зграда у "микрометар", али је постојало и (махом ранијих) несхватљивих скакања и ломова уличне силуете (по чему је Београд веома познат). Иначе, затицао сам у архиву и детаљне планове висина и габарита фронтова са прецизно уношеним мерама. Упамтио сам ефектан развијени изглед Милешевске (доцније Саве Ковачевића, данас опет Милешевске) где је уписивана висина сваке куће понаособ. Тај план је 1939. године израдио архитекта и урбаниста Ђорђе Коваљевски.
Једино се на неким угаоним позицијама или плацевима орјентисаним према скверу, парку или тргу могла зидати много виша зграда (случај са вишеспратницом на Студентском тргу или са палатом "Албанија" и другим зградама), али се и ту, углавном, задржавало правило да је корпус овакве грађевине морао пратити наслеђени улични фронт. Тек би узана истакнута кула могла имати седам, девет, десет спратова. Пред сам рат овај "проналазак" искористило је неколико инвеститора и покушало да изида стидљиве београдске "небодере", тј. зграде за рентирање са пар додатних спратова куле. Ипак, рат, окупација и немаштина прекинули су овакве градње. По мојој евиденцији (која није потпуна), Београд је те 1941. требао да добије најмање три такве, посебне, "високе" грађевине на угаоним плацевима.
Треба поменути да је овај приказан на слици коју видимо, погођен у току бомбардовања у априлу 1941. тешким запаљивим бомбама. Према разним фотографијама утврдио сам да су обе зграде на углу са Краља Петра изгореле, и да су највероватније обновљене у току рата. Зграда на броју 35 преправљена је у исто доба јефтиним материјалима у духу модерне (арх. Миладин Прљевић) и сада је то добро познати "Институт за стране језике" у Јовановој.
Мени поприлично драгу угаону кућу у духу раног модернизма пројектовао је Ђура Борошић (око 1932.).
И једна тривијалност: рукопис и мере уписиване су на ову фотографију налив пером, не фломастером! Налив пером се лако писало по ондашњим фотопапирима који нису имали пластификацију ни супстанце које "одбијају" мастиљав траг.
И још једна: неретко, да би све што ефикасније било, читави делови планова тј. измене планова (када се поступило по примедбама Грађевинског одбора) цртане су од стране довитљивих архитеката такође слободном руком!
Наравно, беху то људи од посебног талента - све мере и коте на тим плановима уношене су веома прецизно.
Оно што се уцртавало, то се и изводило. Није било "фолирања", додатних квадрата и сличних мурдарлука!
Pa, ovo je valda, današnji Juhor?
... jes, a slušao sam bajke o tom Klefišu :O ...
Italijanski trgovac Petar Jozef Klefiš dobio je u novembru 1901, shodno zakonu o potpomaganju domaće radinosti dozvolu i "povlasticu" za "podizanje moderne klanice u Jagodini radi savremenog prerađivanja svinjskog, goveđeg, ovčijeg i kozjeg mesa". Klefiš je uložio dva miliona dinara u zgrade i opremu i zaposlio više od 250 radnika. Meso je izvozio uglavnom u Italiju, "gde je imao dobre poslovne veze".
Ако је на слици повратак кнеза Павла из Берлина онда је можда негде у Словенији.
Да није Блед ?
Ево и станице Топчидер......
... NM, možda se nismo najbolje razumeli ... kada napisah : ... eksperti sa sajta o železnicama kažu da je ovo na dvorskoj stanici u Topčideru - a ja znam da ima ovde ko će to da potvrdi, ili opovrgne
Italijanski trgovac Petar Jozef Klefiš dobio je u novembru 1901, shodno zakonu o potpomaganju domaće radinosti dozvolu i "povlasticu" za "podizanje moderne klanice u Jagodini radi savremenog prerađivanja svinjskog, goveđeg, ovčijeg i kozjeg mesa". Klefiš je uložio dva miliona dinara u zgrade i opremu i zaposlio više od 250 radnika. Meso je izvozio uglavnom u Italiju, "gde je imao dobre poslovne veze".
... iju, otkud sad italijanski :O ... Vlado, znam da si to pručavao, ali za mene je ovo novost - sve sam nekako držao u glavi da je iz KuK, i to neka Češka ili sl ...
... nije ništa posebno bitno, samo da nas pogrešna skretnica ne odvede do Bleda i fenomenalnih kremšnita, jer prvo moram da vodim MRZ u Kostanjevicu na Krki - tamo je naime najveći deo ostavštine maestra Jakca :) ...
Bio sa Jakcem, bili i u Ribnici, Beloj Krajini, potom i kod kartuzijanaca v Pleterje...snimao ga!
Ево висинске регулације у Јовановој. Ако нисте знали, то се радило фломастером, слободном руком...
... ooo, skuplja se ekipa... ma ne mislim na noćobdije, nego za večeraske :) ...
... nego sad tek videh - pa ono sa leve strane povrh klupa, telefonska govornica ... a sa desne strane Julijo Majnl ... doduše ovaj moj je iz KM, ali valjda nije bilo nekih većih razlika u ceni ...
... nije ništa posebno bitno, samo da nas pogrešna skretnica ne odvede do Bleda i fenomenalnih kremšnita, jer prvo moram da vodim MRZ u Kostanjevicu na Krki - tamo je naime najveći deo ostavštine maestra Jakca :) ...
Bio sa Jakcem, bili i u Ribnici, Beloj Krajini, potom i kod kartuzijanaca v Pleterje...snimao ga!
... e tu čast, nažalost nisam imao :(( ...
KK, jel ti liči ovaj na ..konomistu? Ima dobru naslovnu analizu!
Ваљда су једном од ових "мексикањероса" дали надимак "Паломац", али му не знам тачно име....
Pa, ovo je valda, današnji Juhor?
... jes, a slušao sam bajke o tom Klefišu :O ...
Од пријатеља који је рођен у Јагодини слушао сам и ја приче о Клефишевим свињцима. Јесте, то је данашњи "Јухор".
Ево висинске регулације у Јовановој. Ако нисте знали, то се радило фломастером, слободном руком...
Одлична фотографија.
Ипак, није баш најјасније да ли је ова фотографија била "плански документ" или је само била илустрација у неком елаборату.
Људи оног доба били су поприлично ефикасни, без губљења драгоценог времена на филозофирање типа "овако ћемо другови... или ћемо овако, или....". Град се брзо развијао. Један спрат вишеспратне зграде подизао се за недељу дана и то без употребе механизације. Пројекти су се морали веома брзо израђивати, иначе се посао губио, а понекад су пропадале читаве каријере. За несавесно вођену израду планова одговарало се и материјално.
Иначе, ондашња висинска регулација није била предмет неких одређених детаљних студија, него се она утврђивала на основу грађевинског закона (1931?) и грађевинског правилника (1935.) и то понајпре према упадном углу сунца и ширини улице, а према "типу" насеља (тј. зони) која су, пак, била одређена као густа, средње густа и ретка.
На основу прописа о висинама зграда према ширини улица, зграде су морале бити фиксираних висина и није се баш могло "додавати" још спратова тек тако (како се "газда" већ опсети у току градње). Од архитеката који су изиђивали те уличне фронтове и од њихове умешности зависило је да ли ће завршним венцем или зиданом оградом последње етаже своје нове куће "погодити" висине суседа. Пред рат, бивало је и светлих примера уклапања зграда у "микрометар", али је постојало и (махом ранијих) несхватљивих скакања и ломова уличне силуете (по чему је Београд веома познат). Иначе, затицао сам у архиву и детаљне планове висина и габарита фронтова са прецизно уношеним мерама. Упамтио сам ефектан развијени изглед Милешевске (доцније Саве Ковачевића, данас опет Милешевске) где је уписивана висина сваке куће понаособ. Тај план је 1939. године израдио архитекта и урбаниста Ђорђе Коваљевски.
Једино се на неким угаоним позицијама или плацевима орјентисаним према скверу, парку или тргу могла зидати много виша зграда (случај са вишеспратницом на Студентском тргу или са палатом "Албанија" и другим зградама), али се и ту, углавном, задржавало правило да је корпус овакве грађевине морао пратити наслеђени улични фронт. Тек би узана истакнута кула могла имати седам, девет, десет спратова. Пред сам рат овај "проналазак" искористило је неколико инвеститора и покушало да изида стидљиве београдске "небодере", тј. зграде за рентирање са пар додатних спратова куле. Ипак, рат, окупација и немаштина прекинули су овакве градње. По мојој евиденцији (која није потпуна), Београд је те 1941. требао да добије најмање три такве, посебне, "високе" грађевине на угаоним плацевима.
Треба поменути да је овај приказан на слици коју видимо, погођен у току бомбардовања у априлу 1941. тешким запаљивим бомбама. Према разним фотографијама утврдио сам да су обе зграде на углу са Краља Петра изгореле, и да су највероватније обновљене у току рата. Зграда на броју 35 преправљена је у исто доба јефтиним материјалима у духу модерне (арх. Миладин Прљевић) и сада је то добро познати "Институт за стране језике" у Јовановој.
Мени поприлично драгу угаону кућу у духу раног модернизма пројектовао је Ђура Борошић (око 1932.).
И једна тривијалност: рукопис и мере уписиване су на ову фотографију налив пером, не фломастером! Налив пером се лако писало по ондашњим фотопапирима који нису имали пластификацију ни супстанце које "одбијају" мастиљав траг.
И још једна: неретко, да би све што ефикасније било, читави делови планова тј. измене планова (када се поступило по примедбама Грађевинског одбора) цртане су од стране довитљивих архитеката такође слободном руком!
Наравно, беху то људи од посебног талента - све мере и коте на тим плановима уношене су веома прецизно.
Оно што се уцртавало, то се и изводило. Није било "фолирања", додатних квадрата и сличних мурдарлука!