Posle dužeg biranja zgodnog imanja na koje bi se skućio i izbegao Bečke gužve budući knez Mihailo i kneginja Julija, odlučili su da kupe imanje "od 600 pogona zemlje" sa lepom velikom trospratnom kućom, pravim malim dvorcem, udaljenoj "dva sata od Požun i na samom gvozdenom putu (železnici)". Imanje je kupljeno 1856. godine i kneza Miloša, koji je bio finansijer, koštalo je 230.000 forinti u srebru plus 5.000 forinti za prenos i 10.000 za nameštaj. Imanje je bilo prelepo o čemu, kako navodi Ljušić, Ilija Garašanin piše Jovanu Marinoviću: "ne treba da ti kažem kako se u Ivanki provodimo. To je upravo gospodski. Ivanka je vrlo lepa sa izjardanim parkovima. Lova do guše, treba samo nekoliko koračaja učiniti pa na šta hoćeš na ono i pucaj. Dvor je lep i svi smo dobro smešteni u njemu; saloni razni pa gde ko begeniše, onde se i odmori". A domaćica ovog pravog vlastelinskog imanja bila je voljena supruga kneza Mihaila Julija. U svojim "Zapisima..." Kosta Hristić opisuje kneginju, koji je, inače, dobro poznavao, kao damu „stasa srednjeg ali elegantnog, biste kao izvajane. Lice joj beše alabasterski belo i čisto, oči crne i sjajne, obrve tanke i fino povijene, nos vrlo pravilan, usta neobično mala a usne odmereno pune i rumene". Njenoj ljupkosti posebno su doprinosila „dva reda bisernih zuba i jamice na obrazima". A Franjo Zah, koji je takođe dobro poznavao Juliju, ističe da, kako piše Sima Ćirković, to "nije bila ni nebeska lepotica, kakva je fama išla o njoj, pa ni evropejska dama, već jedna sitna žena ocvale lepote, uska struka i ne baš očaravajućeg lica. Takvu je prepoznajemo s talbotipija iz tog vremena, iako je pastel iz 1863. godine, poslan iz Londona „voljenom Mišiju", prikazuje kao rasnu lepoticu setnog pogleda". Tu je Julija prikazana, kako piše Stojimirović, kao „lepotica dosta bujnih oblika - koji će se docnije pretvoriti u punoću, a da ta žena ne izgubi mnogo od svoje elegancije i živahnosti. Na njoj je španska frizura i čipke koje padaju sa glave." Kneginja Julija je "bila zimogrožljiva i razmažena lepotica čiji je ten iziskivao, kao i cveće, jednu stalnu i nepromenljivu temperaturu". Imala je krupan, muški rukopis. Volela je šalove, razne breloke, i nakit. Govorila je nemačkim jezikom i u časovima dokolice volela je da crta, i, "što je vrlo interesantno, njeni crteži pokazuju vrlo dobru školu". Julija je svojim evropejskim taktom očarala malu beogradsku sredinu, koja je govorila da je čak „lepa kao gorska vila". A na brojnim fotografijama iz beogradskog perioda Julija nije bila ni "lepa ni privlačna, čak nekako sićušno neugledna, naspram markantne figure Mihaila".
Пошто обично пише да је добро Иванка било у Угарској, а некима није познато да је део данашње Словачке у Аустро-Угарској био под управом Угарске, те да неко не мисли да сам лупио без везе, потрудио сам се да нађем неутралан извор и илустративни доказ:
Ivanka pri Dunaji
Population: 5,300 Nearest urban center: Bratislava (15km) Mayor: Magdaléna Holcingerová
Important contacts
www.ivankapridunaji.sk(only in Slovak)
Municipal Office:
Obecný úrad, Štefánikova 12
Tel: (02) 4594-3397
open Mon-Fri from 08:00, Mon to 18:00
Wed-Thurs to 16:00, Fri to 12:00, closed Tues
Ivanka pri Dunaji is one of the numerous small towns surrounding Bratislava. The proximity of the village has attracted many city residents to commute and combine their professional careers in the capital with the benefits of a quiet and relaxed life in the country.
Two of four landmarks - the small castle with its beautiful baroque park, and the St. John the Baptist baroque church - can be found in the center of the village. They both gained their present appearance in 1856 under the ownership of their Serbian ruler, Prince Michal Obrenovič (his wife Júlia Hunyady was considered to be the most beautiful woman in Europe), who rebuilt them after they were heavily damaged in a great fire.
One of the great advantages of living in such a village is the contact you enjoy not just with peaceful surroundings, but also with local traditions. Ivanka pri Dunaji still celebrates Babská (The Girls' Ball), a unique tradition that has been preserved for many decades and takes place on a Tuesday on the last day of Shrovetide.
As compensation for being bound to the family and the farm all year long, women gather on this day in the local pubs to entertain themselves. According to tradition the ball is held by day. Men - a rarity at these balls - may be invited to dance, and then have to buy the woman a drink afterwards. The ball ends at 15:00, followed by a Shrovetide ball in the evening.
Горе је торањ са десне стране, што значи да је дворац сликан са друге стране.
Доле је дворац сликан са праве стране.
... sad kad sam svraćao tamo, videh i ovu od Braniaca ... potpuno sam je zaboravio, a i vredi da se ponovi ...
Извињавам се што враћам мало уназад, но да ли је ова фотка доказ да је трамвај "тројка" ипак у току рата саобраћао до Позоришта?
Једном приликом је Дундо (на Рејлсербији чини ми се) споменуо да је та раскрсница била тешко изроварена, те да су због тога трамваји само дотле саобраћали.
Ствар је врло једноставна. У пролеће 1941. зјапио је на раскрсници Кнеза Милоша и Немањине огроман кратер од неке тешке бомбе. На ивици кратера штрчале су трамвајске шине увис, а осим тога били су тешко оштећени и сви подземни водови. Поправке су потрајале мало дуже и за то време трамваји нису могли да пређу преко Немањине улице (двојка није саобраћала за време окупације). Значи, терминал тројке и дванаестице био је (за то време) код некадашње Војне академије. Пре кратког времена могли смо да видимо једну фотографију на овом форуму која приказује ратне заробљенике и немачког стражара приликом радова на поменитом кратеру.
После довођења раскрснице у ред трамваји су могли да иду до Кн. Споменика (од 1942. до Македонске улице).
Не треба да буни што се виде рушевине Војне академије и Министарства војске и морнарице. Те рушевине су касније уклоњене.
Видим да цењено друштво с нестрпљењем чека да ставим неког економисту. Ево једног:
Милован Јанковић:
Милован Јанковићбио је професорекономијеи министар финансија.
Рођен је у Влашкој код Београда1828,
а умро је1899.
уБеограду. Студирао је филозофију и
политичке науке уНемачкој. Један је од оснивачаЛибералне странке. Имао је важну улогу наСветоандрејској
скупштиниприликом
династијске промене. Затваран је и живео у емиграцији у време кнезаМихаила. Био је професорВелике школе, министар финансија, директор
Управе фондова и председник Главне контроле. Није писао веће радове.
... a gde nam je ta - Ivančica ...
Ivanka
Posle dužeg biranja zgodnog imanja na koje bi se skućio i izbegao Bečke gužve budući knez Mihailo i kneginja Julija, odlučili su da kupe imanje "od 600 pogona zemlje" sa lepom velikom trospratnom kućom, pravim malim dvorcem, udaljenoj "dva sata od Požun i na samom gvozdenom putu (železnici)". Imanje je kupljeno 1856. godine i kneza Miloša, koji je bio finansijer, koštalo je 230.000 forinti u srebru plus 5.000 forinti za prenos i 10.000 za nameštaj. Imanje je bilo prelepo o čemu, kako navodi Ljušić, Ilija Garašanin piše Jovanu Marinoviću: "ne treba da ti kažem kako se u Ivanki provodimo. To je upravo gospodski. Ivanka je vrlo lepa sa izjardanim parkovima. Lova do guše, treba samo nekoliko koračaja učiniti pa na šta hoćeš na ono i pucaj. Dvor je lep i svi smo dobro smešteni u njemu; saloni razni pa gde ko begeniše, onde se i odmori". A domaćica ovog pravog vlastelinskog imanja bila je voljena supruga kneza Mihaila Julija. U svojim "Zapisima..." Kosta Hristić opisuje kneginju, koji je, inače, dobro poznavao, kao damu „stasa srednjeg ali elegantnog, biste kao izvajane. Lice joj beše alabasterski belo i čisto, oči crne i sjajne, obrve tanke i fino povijene, nos vrlo pravilan, usta neobično mala a usne odmereno pune i rumene". Njenoj ljupkosti posebno su doprinosila „dva reda bisernih zuba i jamice na obrazima". A Franjo Zah, koji je takođe dobro poznavao Juliju, ističe da, kako piše Sima Ćirković, to "nije bila ni nebeska lepotica, kakva je fama išla o njoj, pa ni evropejska dama, već jedna sitna žena ocvale lepote, uska struka i ne baš očaravajućeg lica. Takvu je prepoznajemo s talbotipija iz tog vremena, iako je pastel iz 1863. godine, poslan iz Londona „voljenom Mišiju", prikazuje kao rasnu lepoticu setnog pogleda". Tu je Julija prikazana, kako piše Stojimirović, kao „lepotica dosta bujnih oblika - koji će se docnije pretvoriti u punoću, a da ta žena ne izgubi mnogo od svoje elegancije i živahnosti. Na njoj je španska frizura i čipke koje padaju sa glave." Kneginja Julija je "bila zimogrožljiva i razmažena lepotica čiji je ten iziskivao, kao i cveće, jednu stalnu i nepromenljivu temperaturu". Imala je krupan, muški rukopis. Volela je šalove, razne breloke, i nakit. Govorila je nemačkim jezikom i u časovima dokolice volela je da crta, i, "što je vrlo interesantno, njeni crteži pokazuju vrlo dobru školu". Julija je svojim evropejskim taktom očarala malu beogradsku sredinu, koja je govorila da je čak „lepa kao gorska vila". A na brojnim fotografijama iz beogradskog perioda Julija nije bila ni "lepa ni privlačna, čak nekako sićušno neugledna, naspram markantne figure Mihaila".
Чини ми се у Словачкој, код Братиславе.
Пошто обично пише да је добро Иванка било у Угарској, а некима није познато да је део данашње Словачке у Аустро-Угарској био под управом Угарске, те да неко не мисли да сам лупио без везе, потрудио сам се да нађем неутралан извор и илустративни доказ:
Ivanka pri Dunaji
Population: 5,300
Nearest urban center: Bratislava (15km)
Mayor: Magdaléna Holcingerová
Important contacts
www.ivankapridunaji.sk(only in Slovak)
Municipal Office:
Obecný úrad, Štefánikova 12
Tel: (02) 4594-3397
open Mon-Fri from 08:00, Mon to 18:00
Wed-Thurs to 16:00, Fri to 12:00, closed Tues
Ivanka pri Dunaji is one of the numerous small towns surrounding Bratislava. The proximity of the village has attracted many city residents to commute and combine their professional careers in the capital with the benefits of a quiet and relaxed life in the country.
Two of four landmarks - the small castle with its beautiful baroque park, and the St. John the Baptist baroque church - can be found in the center of the village. They both gained their present appearance in 1856 under the ownership of their Serbian ruler, Prince Michal Obrenovič (his wife Júlia Hunyady was considered to be the most beautiful woman in Europe), who rebuilt them after they were heavily damaged in a great fire.
One of the great advantages of living in such a village is the contact you enjoy not just with peaceful surroundings, but also with local traditions. Ivanka pri Dunaji still celebrates Babská (The Girls' Ball), a unique tradition that has been preserved for many decades and takes place on a Tuesday on the last day of Shrovetide.
As compensation for being bound to the family and the farm all year long, women gather on this day in the local pubs to entertain themselves. According to tradition the ball is held by day. Men - a rarity at these balls - may be invited to dance, and then have to buy the woman a drink afterwards. The ball ends at 15:00, followed by a Shrovetide ball in the evening.
Горе је торањ са десне стране, што значи да је дворац сликан са друге стране.
Доле је дворац сликан са праве стране.
Ljubica Cuca Sokić, ilustracija za priču Branimira Ćosića - Prepelica u ruci
Nadežda i sestre Petrović
Kumundijeva kuća u Crmnogorskoj
Vojni muzej! Je l ovo kraljev auto?
... auto u kojem je ubijen KA ...
А шта је касније било са тим аутомобилом?
Kakvo je ono građevinsko čudo kod RK?
Извињавам се што враћам мало уназад, но да ли је ова фотка доказ да је трамвај "тројка" ипак у току рата саобраћао до Позоришта?
Једном приликом је Дундо (на Рејлсербији чини ми се) споменуо да је та раскрсница била тешко изроварена, те да су због тога трамваји само дотле саобраћали.
Ствар је врло једноставна. У пролеће 1941. зјапио је на раскрсници Кнеза Милоша и Немањине огроман кратер од неке тешке бомбе. На ивици кратера штрчале су трамвајске шине увис, а осим тога били су тешко оштећени и сви подземни водови. Поправке су потрајале мало дуже и за то време трамваји нису могли да пређу преко Немањине улице (двојка није саобраћала за време окупације). Значи, терминал тројке и дванаестице био је (за то време) код некадашње Војне академије. Пре кратког времена могли смо да видимо једну фотографију на овом форуму која приказује ратне заробљенике и немачког стражара приликом радова на поменитом кратеру.
После довођења раскрснице у ред трамваји су могли да иду до Кн. Споменика (од 1942. до Македонске улице).
Не треба да буни што се виде рушевине Војне академије и Министарства војске и морнарице. Те рушевине су касније уклоњене.
Милован Јанковић:
Милован Јанковић био је професор економије и министар финансија.
Рођен је у Влашкој код Београда 1828, а умро је 1899. у Београду. Студирао је филозофију и политичке науке у Немачкој. Један је од оснивача Либералне странке. Имао је важну улогу на Светоандрејској скупштини приликом династијске промене. Затваран је и живео у емиграцији у време кнеза Михаила. Био је професор Велике школе, министар финансија, директор Управе фондова и председник Главне контроле. Није писао веће радове.
Један је од оснивача Дружина Младежи Српске и члан Академије.
... eksperti sa sajta o železnicama kažu da je ovo na dvorskoj stanici u Topčideru - a ja znam da ima ovde ko će to da potvrdi, ili opovrgne :) ...