Епископ Сава Вуковић: ИЛАРИОН митрополит београдски и сремски 1650-1654.

Митрополит Хаџи Иларион спада у ред врло значајних митрополита београдских. Његов је рад био свестран: вредни је прегалац у области архипастирског рада, а тако исто и као мецена и велики приложник многих српских манастира.

Сачуване књиге сведоче да је био књигољубац. Митрополит Иларион је имао посебан слух за уметност, нарочито када је у питању метал, за чију је израду проналазио тада најбоље златаре тако да „еванђеља Хаџи Илариона спадају међу изврсна дела ове врсте"  За   сликање   икона   је  митрополит  Иларион  нашао Андрију Раичевића, великог сликара из Полимља,23 што сведочи о његовом истанчаном уметничком укусу.

Уметнички окована еванђеља поклонио је манастирима Крушедолу  1656.  године24,  Хопову  165725,  Кувеждину  1660 Хиландару 166227 и Пиви 166228.

Посебну пажњу поклањао је манастиру Крушедолу, као лаври фрушкогорских манастира, што се види из његових прилога овоме манастиру и радовима изведеним у његово време.

Године 1644. поклонио је Крушедолу Богородичну икону29, рипиде исковане у сребру,39 које се данас чувају у Музеју Српске православне цркве у Београду, оградио манастир Крушедол31, а следеће, 1645. године, поклонио је истом манастиру још једну Богородичну икону32 и друге иконе.33 Своју панагију је такође похранио у Крушедолу 1652. године34, где се раније, 1650. године, оковао и његов крст.35

Свештеник Богдан, из Батање, за здравље архиепископа пећког Гаврила и митрополита Илариона дао је живописати крст у Крушедолу.36 Вероватно је он дао налог да се испише „општи лист" у манастиру Крушедолу 1657. године.37

У његово време пада и посета патријарха јерусалимског Пајсија, 1645. године, манастиру Крушедолу. Да је Митрополит Иларион поклањао пажњу и осталим манастирима види се по томе што је за његово време, од 10. маја до 8. новембра 1654. године, живописана припрата  манастира Хопова.39

Епископ Сава Вуковић: ЈАКОВ архиепископ београдско-сремски 1560/61.

Архиепископ београдско-сремски Јаков помиње се у запису презвитера Паве „преглагоговеини [веома побожни] и смерени и на конац богобојажљиви". „Архиепископу нашем" Јакову у запису се жели „многа љета в животе и по успенији благодат Божја".

Тако нам се захваљујући презвитеру Пави сачувао спомен београдско-сремског архиепископа Јакова. Јаков је био архиепископ 1560/61. год., дакле три године после обнове Пећке патријаршије. Можда је Јаков био архиепископ и у доба кад се обнављао престо Св. Саве (1557). Пре Јакова помиње се Лонгин као архиепископ београдски и сремски.17

Чланови одбора Народног позоришта (с лева): Стеван Христић, Милан Марковић - Ера, Милан Предић, Милан Грол, Станислав Бинички и Милутин Чекић, април 1914.

Епископ Сава Вуковић: ЈОАКИМ митрополит београдски и срмски 1607-1611.

Први помен о митрополиту београдском и сремском Јоакиму имамо из 1607. године на лигатурном натпису његове митре у манастиру Крушедолу који гласи: „сиа митра блаженога и всеωсщеннога митрополита бЕлиград квр Îωακυµα сьтвори се въ лЕто  з.р.и.е".  Ова  година  (1607)  била  је  спорна  у  науци. „Шафарик ју је читао 1607, Валтровић 1647, а И. Руварац 1597. Обратио  сам  пажњу на  ову годину",  каже  Лазар  Мирковић  и „тачно сам је преписао...".

Потпис митрополита Јоакима налазимо на патријарашкој синђелији, која је без патријарховог потписа, упућеној 1609. године „православним у области западних страна, тј. у Вретанији".

За време његовог архипастирствовања је завршено живописање  храма  светога  оца  Николаја  у манастиру Хопову 1608. године и преписа се минеј за април 1610. године у истом манастиру.

Епископ Сава Вуковић: СИМЕОН, митрополит београдски 1622-1624.

 Митрополит београдски хаџи Симеон помиње се у времену од 1622. до 1624. године. Наиме, 1622. године, за време игумана хиландарског Гаврила, обновиоје пирг светога Саве у манастиру Хиландару, а за време игумана Симеона, 1624. године, живописао је и украсио храм Светога претече Јована.

У једном запису из 1640. године помиње се владика „Симеун белиградски", који је дао на поклон једну књигу попу Михаилу у Угровлашкој.  Можда је митрополит Симеон 1640. године још живео у једном од наших манастира.

Епископ Сава Вуковић: ЕЛЕВТЕРИЈЕ, митрополит београдски 1673-1678.

Рођен је у селу Лежимиру, близу манастира Шишатовца, где је и примио монашки чин. Пре него што је 1673. постао београдским митрополитом био је типикар манастира Хиландара. Јеромонах Елевтерије се вероватно противио свом избору, јер је у псалтиру манастира Хиландара који је он „оправио" и оставио запис из  којег се види да је он „быви насилован прїети сань архиереиства бЕлградскїе епархи при архиепископе србъском Максиме". Митрополит Елевтерије се повукао са катедре око 1678. године, јер се поменуте године већ помиње нови београдски митрополит Пајсије (1678-1680).

Преко Свете Горе митрополит Елевтерије доспео је у Чернигов, где је помагао у  црквеним службама архиепископу черниговском. По препоруци хетмана Ивана Самуиловића у Чернигову, доспео је 1684. године у Москву тражећи милостињу. Његов боравак у Москви, за време цара Алексија, помиње се у једном запису у манастиру Шишатовцу.

Пред смрт дошао је из Београда, где је живео по умировљењу, у свој постриг манастир Шишатовац. умро је 5. фебруара 1689. године и сахрањен пред шишатовачком црквом, у другој припрати.