Ово би могло да буде Милићево брдо између Вишњице и Сланаца, које је у односу на Звездару више, даље од вароши и ближе Дунаву, што, чини ми се, одговара овој позицији.
Драгутин Инкиостри-Медењак је рођен 1866. године у Сплиту. Приватну Академију лепих уметности професора Филаделфије Симија је завршио у Фиренци 1891. године. Као сликар и примењени уметник ради је најпре у Загребу и Карловцима. У Београд долази 1905, и ради као професор „Фолклорно-декорације“ у Уметничко-занатској школи сликара Ристе Вукановића. Немирни дух овог занимљивог и контроверзног ствараоца одводи га 1929. у Нови Сад, па у Бањалуку и Боку Которску и на крају у Скопље где, после година оспоравања, 1937. прима писмено признање Краљевске академије за педесетогишњицу рада.
Инкиостри је био не само наш први дизајнер, него и, како истиче Маневић, „ватрени поборник стварања савременог националног стила на основама народне традиције у градитељству и примењеним уметностима“. Хваљен и оспораван још за живота био је принуђен да у одбрани властите варијанте сецесије, учествује у бројним полемикама. Написао је десетак занимљивих студија, као и књигу „Наша архитектура“ 1907. Године.
Као уметник и архитекта унутрашње декорације оставио је велико и јединствено дело у распону од зидних декорација, конструкције намештаја, позоришних сценографија па до једноставних грађевинских интервенција у простору.
Дела: Уређење ентеријера цркве Блажене Госпе у Сињу (1903), Зидна декорације улазног хола старог Министарства просвете (1906), Ентеријер куће Јована Цвијића (1908), Кућа Саве Вујића у Новом Саду (1927), Портал Музеја Петра Мркоњића (1937), Ентеријер три собе министарства унутрашњих дела, Украшавање свечане сале ИИИ Београдске гимназије, Пројекат иконостаса панчевачке саборне цркве, Српски павиљон на Балканској изложби у Лондону.
Ово би могло да буде Милићево брдо између Вишњице и Сланаца, које је у односу на Звездару више, даље од вароши и ближе Дунаву, што, чини ми се, одговара овој позицији.
Нешто ми се не гађа у Путниковој анализи. На војној карти из 1893. обележио сам Милића брдо:
и да војник ту стоји морала би да се види Ада Хуја. Међутим, мислим да се на фотографији виде Кожара и Велико Ратно острво:
и то некако врло близу стојне тачке војника.
Да он не стоји на месту где је данас Опсерваторија? То је највиша тачка на Звездари, а падина ка Дунаву је стрма.
Посебно ме збуњују брда са друге стране Дунава. Ту би требала да је равница?
Изногуде, мислим да си погрешно идентификовао Кожару. Она је на слици знатно ближа од Ратног острва, а у стварности се налазила поред њега, а са банатске стране. Острво које си означио као Кожару можда је привремено, при високој води, пошто је банатска страна била пуна бара и канала, како сама мапа наводи. Или се за 20 година направило ново (мапа је из 1893).
А Ада Хуја се можда налази баш иза војника, док се низводни део не види од брда. Чини ми се да је на слици неколико километара терена заклоњено самим брдом (платоом) на коме војник стоји...
А можда си у праву, хм.
Зар ви у ваздухопловном музеју немате оптичке направе па да одредите удаљеност војника од Ратног острва и тиме решимо загонетку?
Изгледа да је извештај оног војника-осматрача стигао до нас:
"Командант ме тада позва и нареди да најхитније кренем ка једном селу у близини Дунава, да одатле избијем на неко Милићево брдо и ту осмотрим положаје за батерију."
...
"— Господине потпуковниче, налазимо се на Милићевом брду... Непријатеља пред нама нема више."
Ипак није, ово потиче из Јаковљевићеве Српске триологије. А баш одговара.
Naslucujem zasto je do toga dosla (razdvajanje sajta na dva razlicita fizicka servera), ali svaki IT profesionalac vam moze to srediti (napraviti odgovarajuce redirekcije) , da sve funkcionise bez gresaka i bez problema na dva odvojena servera, za manje od 10 minuta. Bespotrebno narusavate ugled i reputaciju sajta.
Ово би могло да буде Милићево брдо између Вишњице и Сланаца, које је у односу на Звездару више, даље од вароши и ближе Дунаву, што, чини ми се, одговара овој позицији.
За Милорада: бавим се само загонеткама.
Драгутин Инкиостри-Медењак (1866-1942)
Драгутин Инкиостри-Медењак је рођен 1866. године у Сплиту. Приватну Академију лепих уметности професора Филаделфије Симија је завршио у Фиренци 1891. године. Као сликар и примењени уметник ради је најпре у Загребу и Карловцима. У Београд долази 1905, и ради као професор „Фолклорно-декорације“ у Уметничко-занатској школи сликара Ристе Вукановића. Немирни дух овог занимљивог и контроверзног ствараоца одводи га 1929. у Нови Сад, па у Бањалуку и Боку Которску и на крају у Скопље где, после година оспоравања, 1937. прима писмено признање Краљевске академије за педесетогишњицу рада.
Инкиостри је био не само наш први дизајнер, него и, како истиче Маневић, „ватрени поборник стварања савременог националног стила на основама народне традиције у градитељству и примењеним уметностима“. Хваљен и оспораван још за живота био је принуђен да у одбрани властите варијанте сецесије, учествује у бројним полемикама. Написао је десетак занимљивих студија, као и књигу „Наша архитектура“ 1907. Године.
Као уметник и архитекта унутрашње декорације оставио је велико и јединствено дело у распону од зидних декорација, конструкције намештаја, позоришних сценографија па до једноставних грађевинских интервенција у простору.
Дела: Уређење ентеријера цркве Блажене Госпе у Сињу (1903), Зидна декорације улазног хола старог Министарства просвете (1906), Ентеријер куће Јована Цвијића (1908), Кућа Саве Вујића у Новом Саду (1927), Портал Музеја Петра Мркоњића (1937), Ентеријер три собе министарства унутрашњих дела, Украшавање свечане сале ИИИ Београдске гимназије, Пројекат иконостаса панчевачке саборне цркве, Српски павиљон на Балканској изложби у Лондону.
Ово би могло да буде Милићево брдо између Вишњице и Сланаца, које је у односу на Звездару више, даље од вароши и ближе Дунаву, што, чини ми се, одговара овој позицији.
Нешто ми се не гађа у Путниковој анализи. На војној карти из 1893. обележио сам Милића брдо:
и да војник ту стоји морала би да се види Ада Хуја. Међутим, мислим да се на фотографији виде Кожара и Велико Ратно острво:
и то некако врло близу стојне тачке војника.
Да он не стоји на месту где је данас Опсерваторија? То је највиша тачка на Звездари, а падина ка Дунаву је стрма.
Посебно ме збуњују брда са друге стране Дунава. Ту би требала да је равница?
А Ада Хуја се можда налази баш иза војника, док се низводни део не види од брда. Чини ми се да је на слици неколико километара терена заклоњено самим брдом (платоом) на коме војник стоји...
А можда си у праву, хм.
Зар ви у ваздухопловном музеју немате оптичке направе па да одредите удаљеност војника од Ратног острва и тиме решимо загонетку?
"Командант ме тада позва и нареди да најхитније кренем ка једном селу у близини Дунава, да одатле избијем на неко Милићево брдо и ту осмотрим положаје за батерију."
...
"— Господине потпуковниче, налазимо се на Милићевом брду... Непријатеља пред нама нема више."
Ипак није, ово потиче из Јаковљевићеве Српске триологије. А баш одговара.
a) pogresno je sto nisu sacuvane sve adrese na forumu u obliku http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/beograd-koga-vise-nema vec se mora unositi .co.rs
b) pogresno je sto se na http://politikin-zabavnik.co.rs/ ne dobije nista
Naslucujem zasto je do toga dosla (razdvajanje sajta na dva razlicita fizicka servera), ali svaki IT profesionalac vam moze to srediti (napraviti odgovarajuce redirekcije) , da sve funkcionise bez gresaka i bez problema na dva odvojena servera, za manje od 10 minuta. Bespotrebno narusavate ugled i reputaciju sajta.
PS da ne bude bez slike post, bila ali manja
Топличин венац.
Милорадову парфимерију из Кнез Михајлове смо имали раније.
...од једне од ваших дама....
Топличин венац.
Милорадову парфимерију из Кнез Михајлове смо имали раније.
...од једне од ваших дама....
Хвала, а баш сам планирао да вас почастим са још неколико црно-белих баш ове, још живе парфимерије.