На првој, "загонетној", слици сам заокружио троделни прозор на вишеспратници. Исти се може одлично видети на другој слици па чак и на трећој (ту није заокружен).
Друго, зеленом линијом сам обележио до које су висине прозори на суседној кући. Поново, мислим да се то јасније видело без цртања, али сад...
Треће, на првој и последњој слици се види огласни стуб десно па до њега прво два већа стабла па онда једно мање па једно скроз жгољаво и то управо негде испред вишеспратнице. По величини стабала и крошњи очигледно је да "загонетну" и слику одозго дели неколико година те ето одговора зашто нема стуба и саобраћајног знака.
И на крају, трамвајске шине ваљда нисам морао да обележавам, ето га дупли колосек на првој и трећој слици.
Је ли сада јасније? Ако не и сасвим јасно : )
Иста мета исто одстојање као пре 4 године. Понављамо се. Нема сумње да личи, као што ономад рекох: "ту је мимоилазница, ту је рекламни стуб (литфас, како нас је подучио господин Дундо), ту је дрвеће... Ипак би било лепо да се пронађе још неки детаљ на зградама да потврди локацију..."
Уличар се потрудио и навео два троделна прозора као идентична. Морам рећи да их ја тако не видим, будући да је онај на загонетној слици нејасан.
Но, ја видим једну јасну разлику:
Наранџастим је обележена смакнутост два крајња прозора на две суседне зграде: просто, десни је виши од левог и на доњој и на горњој страни. Али, на две зграде које би требало да су те исте, ове доле, не види се та смакнутост, већ се сви прозори налазе на једнакој висини, практично између две паралелне линије.
Као да се ради о различитим зградама.
Хе хе хе хе... Тачно сам знао да ће се Путник ухватити за овај детаљ. Заправо из ове перспективе личи као да су испод нивоа куће. То је зато што је вишеспратница истакнута на нову уличну линију. Да је у питању иста зграда показују нам још и широка трака испод прозора као и бочни зид који вири изван линије. Елемената за препознавање има прегршт.
Види се и овај ћуп који је као украс био симетрично постављен са обе стране прочеља. Овде десно...
Početkom jeseni 1935. rešio sam se da napustim profeseru i da pređem u službu Centralnog presbiroa pri Predsedništvu vlade.
Šef je bio Kosta Luković.
On je bio počeo da izdaje seriju knjižica, propagande, za inostranstvo, na tri jezika, o našoj književnosti, našim filozofima, prosvetiteljima etc. Mene je želeo da ima, za taj posao, kao nekog privatnog sekretara. Ja sam za njega bio izradio vodič “Beograd”, koji je štampan u izdanju Presbiroa.
Milos Crnjanski pominje svoj vodic Beograd. Kakav je to vodic?
1808. godine Beograd je bio istočnjačka varoš sa petnaest do trideset hiljada duša. Kuće su uglavnom bile od drveta, retki su bili zastakljeni prozori. Kuća koju je Sovjet stavio na raspolaganje ruskom predstavniku Rodofinikinu bila je jedna od najvećih u Beogradu - kamena dvospratnica koja je pripadala nekom od janičarskih starešina. Rodofinikin je živeo u udobnosti koja je nadmašila kafedžijin dom, dok se beogradskim Srbima takav život činio nastranim
kosta pavlovic
''Београд на води'' по мери човека. Четвртак 1.10. 2015
Ово је Београд који личи на себе, лако препознатљив, аутентично свој, никога не опонашајући увек је он овде у нечему оригиналан. Лежеран и пријатан, лако приступачан и срдачан. Град који тежи новом времену а истовремено љубоморно чува своје, у свему посебно и тешком муком отргнуто ратовима и рушењу, јединствено архитектонско и споменичко наслеђе.
Град који жели да се коначно спусти на реку Саву, која више није граница два Царства, он стреми повезивању свог старог језгра са Новим Београдом, умешно и складно, рационално и практично а да се при томе не занемари изузетна естетска вредност читавог тог амбијента која овим пројектом бива сталожено оплемењена идејама, постепено и логично, искључиво његових бројних и врсних архитеката и сручњака.
Један предиван простор који би својим разноврсним и богатим саджајима привукао све генерације Београђана и истовремено задовољио све њихове жеље и потребе...
Град по мери човека,неблазиран и ненападан, један је од најстаријих у Европи, самосвестан своје бурне прошлости и значаја, лепоте свог изузетног положаја је и град у коме се такође, одајкада зна да ништа, ама баш ништа, не отпочиње данашњим даном...
Легенда: Жутим, објекти подигнути пре 1914 године, црвеним 1918-41, плавим 1945-2015, црним пројекти и празни плацеви.
Здања попуњена бојом оквира су реконструкције несталих или тешко оштећених објеката...
На првој, "загонетној", слици сам заокружио троделни прозор на вишеспратници. Исти се може одлично видети на другој слици па чак и на трећој (ту није заокружен).
Друго, зеленом линијом сам обележио до које су висине прозори на суседној кући. Поново, мислим да се то јасније видело без цртања, али сад...
Треће, на првој и последњој слици се види огласни стуб десно па до њега прво два већа стабла па онда једно мање па једно скроз жгољаво и то управо негде испред вишеспратнице. По величини стабала и крошњи очигледно је да "загонетну" и слику одозго дели неколико година те ето одговора зашто нема стуба и саобраћајног знака.
И на крају, трамвајске шине ваљда нисам морао да обележавам, ето га дупли колосек на првој и трећој слици.
Је ли сада јасније? Ако не и сасвим јасно : )
Иста мета исто одстојање као пре 4 године. Понављамо се. Нема сумње да личи, као што ономад рекох: "ту је мимоилазница, ту је рекламни стуб (литфас, како нас је подучио господин Дундо), ту је дрвеће... Ипак би било лепо да се пронађе још неки детаљ на зградама да потврди локацију..."
Уличар се потрудио и навео два троделна прозора као идентична. Морам рећи да их ја тако не видим, будући да је онај на загонетној слици нејасан.
Но, ја видим једну јасну разлику:
Наранџастим је обележена смакнутост два крајња прозора на две суседне зграде: просто, десни је виши од левог и на доњој и на горњој страни. Али, на две зграде које би требало да су те исте, ове доле, не види се та смакнутост, већ се сви прозори налазе на једнакој висини, практично између две паралелне линије.
Као да се ради о различитим зградама.
Види се и овај ћуп који је као украс био симетрично постављен са обе стране прочеља. Овде десно...
А овде лево...
Šef je bio Kosta Luković.
On je bio počeo da izdaje seriju knjižica, propagande, za inostranstvo, na tri jezika, o našoj književnosti, našim filozofima, prosvetiteljima etc. Mene je želeo da ima, za taj posao, kao nekog privatnog sekretara. Ja sam za njega bio izradio vodič “Beograd”, koji je štampan u izdanju Presbiroa.
Milos Crnjanski pominje svoj vodic Beograd. Kakav je to vodic?
Слава му и хвала.
kosta pavlovic
Поново из окупације током Првог светског рата? Чини се да је тако по униформама.
Град који жели да се коначно спусти на реку Саву, која више није граница два Царства, он стреми повезивању свог старог језгра са Новим Београдом, умешно и складно, рационално и практично а да се при томе не занемари изузетна естетска вредност читавог тог амбијента која овим пројектом бива сталожено оплемењена идејама, постепено и логично, искључиво његових бројних и врсних архитеката и сручњака.
Један предиван простор који би својим разноврсним и богатим саджајима привукао све генерације Београђана и истовремено задовољио све њихове жеље и потребе...
Град по мери човека,неблазиран и ненападан, један је од најстаријих у Европи, самосвестан своје бурне прошлости и значаја, лепоте свог изузетног положаја је и град у коме се такође, одајкада зна да ништа, ама баш ништа, не отпочиње данашњим даном...
Легенда: Жутим, објекти подигнути пре 1914 године, црвеним 1918-41, плавим 1945-2015, црним пројекти и празни плацеви.
Здања попуњена бојом оквира су реконструкције несталих или тешко оштећених објеката...
Савски трг...
Теразијска Тераса...
Савамала...