Булевар краља Александра 115 (некадашњи број), угао са Ђуке Динић. https://www.google.rs/maps/@44.8014848,20.4850146,3a,75y,69.99h,87.71t/data=!3m6!1e1!3m4!1s0a08FGcZxRoDvCyLu_frLQ!2e0!7i13312!8i6656
Постовао Дорћолац али се не сећам да ли је дата локација...
Угао Цара Душана и Јеврејске?
Ovo je fotografija koja se nalazi u kasapnici mog komšije Stankova, čiji je, deda čini mi se, držao ovu kasapnicu. On ne zna gde je ovo bilo. Ali nije sigurno ugao Dušanove i Jevrejske, a ne znam da li je na Dorćolu. Ova zgrada desno bi mogla da odgonetne lokaciju.
Pomenimo i to da je zgradu projektovao Josif Najman. Na projektu su naslovi i neke oznake ispisivane u stilu kopije slova poznatog arhitekte LeKorbizijea...
Мала, слабо грађена кафаница у власништву Илије Гарашанина, председника владе, постојала је на овом месту 1860. Ради откупа плаца од Гарашанина формирано је 1872. акционарско друштво Уједињење, које је касније власник кафане и дало јој своје име. Солидна зграда, која је гледала на три улице и укључивала и други пословни простор, изграђена је пре 1881, када први пут срећемо име Уједињење. Пошто се налазила преко пута Општине, у кафану су навраћали сви који су имали посла са београдским властима или тражили зараде: клијенти да заврше неки посао, адвокати (често отпуштени чиновници) да им напишу неку молбу или жалбу, плаћени сведоци да нешто посведоче (Нушић). Кафеџија Лаза Миодраговић покушавао је да кафану подигне на виши ниво, па је почетком 1880-их донео нов намештај и билијар, обезбедио разне домаће и стране новине, снабдео кафану финим страним винима и ликерима, ангажовао музику двапут недељно (реклама), али, како каже Нушић, није вредело, пошто је близина општине била јача.
У Уједињењу је, на наговор пријатеља, први српски комичар Ђорђе Бабић извео 1879. прву представу са великим успехом и тако започео каријеру. Ту је свирао и виолиниста Мија Сеферовић Јагодинац, можда најпопуларнији шеф циганског оркестра пре Првог светског рата. Тада би свет закрчио улицу и сатима стајао и омађијан слушао (Петровић Алас). Кафана је срушена 1935. ради изградње зграде Београдске берзе.
После АД Уједињење познати нам власници су Крста Кика (1912) и Милутин Крунић (1922), а кафеџије Лаза Миодраговић последње две деценије XIX века, затим Игњат Штимнер звани Шваба (1899) и Никола Радовић (1912).
Ne bih rekao da je ono prvo socrealizam. Inače, stoji i danas, nepromenjena - ugao Bulevara i Sv. Markovića. Projektantski biro "Dunav projekt", arh. Momčilo Belobrk, oko 1947.
Ovo drugo je betonjerka na Dunavu, nalazila se do pre koju godinu na kraju ulice Dubrovačke.
Tacno tako. Na slici levo je fabrika Standard beton koja je do 1997 godine zauzimala levu stranu marine na Dorcolu tacno preko puta centrale Snaga i svetlost a slika desno je
trecina glavne fasade fabrike Sutjeska koja i danas dan u istom stanju stoji prazna u ulici Bul. Despota Stefana preko puta Brace Stamenkovic....
Pride, ni ta fasada fabrike Sutjeska (kao ni cela zgrada) blage veze nema sa socrealizmom.
Топчидер је наш члан који има квалитете које изузетно ценим, он неке битне догађаје из наше прошлости одлично разуме и зна, велики је родољуб што то ми код њега посебно импонује а за ову слику му верујем на реч јер Земун не познајем добро...
Da li neko od vas sa foruma ima sliku zgrade Doma slepih devojaka u Gundulicevom vencu.
Zgrada je srusena oko 1987. a stajala je na broju 11 u citavom nizu lepih predratnih porodicnih kuca
hvala
Где се налазила?
https://www.google.rs/maps/@44.8014848,20.4850146,3a,75y,69.99h,87.71t/data=!3m6!1e1!3m4!1s0a08FGcZxRoDvCyLu_frLQ!2e0!7i13312!8i6656
Знао сам да ће ово Путник да реши!
Постовао Дорћолац али се не сећам да ли је дата локација...
Угао Цара Душана и Јеврејске?
Jeste Dalmatinska 94, ovo je snimano iz Ruzveltove. Umesto mesare sad je Shop&Go (ex Maxi). Evo je zgrada u pozadini (nadzidana) www.google.rs/maps/@44.8077134,20.4809366,3a,85.2y,35.77h,99.86t/data=!3m7!1e1!3m5!1sIL9jZi4j3gSa5CnKVuwJng!2e0!6s%2F%2Fgeo2.ggpht.com%2Fcbk%3Fpanoid%3DIL9jZi4j3gSa5CnKVuwJng%26output%3Dthumbnail%26cb_client%3Dmaps_sv.tactile.gps%26thumb%3D2%26w%3D203%26h%3D100%26yaw%3D233.67848%26pitch%3D0!7i13312!8i6656
Месара је свакако на једној од ове две локације из адресара, па ко зна, прецизираће до краја.
Свакако је Далматинска, пошто је у Жоржа Клемансоа била ова:
Све сама говеда! А где су прасићи, јагњићи, гуске, патке...
Овде је била и Колонијал деликатес радња Милана Краставчевића, што је такође раније постављано...
Земун, Цара Душана 139.
Pomenimo i to da je zgradu projektovao Josif Najman. Na projektu su naslovi i neke oznake ispisivane u stilu kopije slova poznatog arhitekte LeKorbizijea...
Oвај се господин мени лично захвалио поруком на старом форуму на који не сврћам често. Мислим да је у питању заслуга свих нас.
Наш текстић о кафани Уједињење:
Узун Миркова 2.
Мала, слабо грађена кафаница у власништву Илије Гарашанина, председника владе, постојала је на овом месту 1860. Ради откупа плаца од Гарашанина формирано је 1872. акционарско друштво Уједињење, које је касније власник кафане и дало јој своје име. Солидна зграда, која је гледала на три улице и укључивала и други пословни простор, изграђена је пре 1881, када први пут срећемо име Уједињење. Пошто се налазила преко пута Општине, у кафану су навраћали сви који су имали посла са београдским властима или тражили зараде: клијенти да заврше неки посао, адвокати (често отпуштени чиновници) да им напишу неку молбу или жалбу, плаћени сведоци да нешто посведоче (Нушић). Кафеџија Лаза Миодраговић покушавао је да кафану подигне на виши ниво, па је почетком 1880-их донео нов намештај и билијар, обезбедио разне домаће и стране новине, снабдео кафану финим страним винима и ликерима, ангажовао музику двапут недељно (реклама), али, како каже Нушић, није вредело, пошто је близина општине била јача.
У Уједињењу је, на наговор пријатеља, први српски комичар Ђорђе Бабић извео 1879. прву представу са великим успехом и тако започео каријеру. Ту је свирао и виолиниста Мија Сеферовић Јагодинац, можда најпопуларнији шеф циганског оркестра пре Првог светског рата. Тада би свет закрчио улицу и сатима стајао и омађијан слушао (Петровић Алас). Кафана је срушена 1935. ради изградње зграде Београдске берзе.
После АД Уједињење познати нам власници су Крста Кика (1912) и Милутин Крунић (1922), а кафеџије Лаза Миодраговић последње две деценије XIX века, затим Игњат Штимнер звани Шваба (1899) и Никола Радовић (1912).
Соцреализам али где?
Где се налазила - налази ова фабрика?
Ne bih rekao da je ono prvo socrealizam. Inače, stoji i danas, nepromenjena - ugao Bulevara i Sv. Markovića. Projektantski biro "Dunav projekt", arh. Momčilo Belobrk, oko 1947.
Ovo drugo je betonjerka na Dunavu, nalazila se do pre koju godinu na kraju ulice Dubrovačke.
Tacno tako. Na slici levo je fabrika Standard beton koja je do 1997 godine zauzimala levu stranu marine na Dorcolu tacno preko puta centrale Snaga i svetlost a slika desno je
trecina glavne fasade fabrike Sutjeska koja i danas dan u istom stanju stoji prazna u ulici Bul. Despota Stefana preko puta Brace Stamenkovic....
Pride, ni ta fasada fabrike Sutjeska (kao ni cela zgrada) blage veze nema sa socrealizmom.
Pozdrav svima ...
Топчидер је наш члан који има квалитете које изузетно ценим, он неке битне догађаје из наше прошлости одлично разуме и зна, велики је родољуб што то ми код њега посебно импонује а за ову слику му верујем на реч јер Земун не познајем добро...
Zgrada je srusena oko 1987. a stajala je na broju 11 u citavom nizu lepih predratnih porodicnih kuca
hvala