Решење ове енигме посвећујем успомени на господина Дунда-1...
Улица војводе Богдана, угао са улицом Ћирила и Методија, Звездара...
Ова је једна од првих фотографија објављених на старом форуму пре више од седам година. Ако неко поседује ову слику боље резолуције и квалитета нек је постави.
Толико сте ми помогли вашим примедбама и решењима да су ми се и неке друге ствари одједном разбистриле, међу њима и локација ове слике...
На средини улице на овој фотографији види се возило са ознаком ''Лед'' ћирилицом. И то је све што је извесно, што су чињенице. Зграде, улица, ''могла би бити'' Крунска...
Моја метода решавања београдских енигми је следећа:
1.Исликати улице детаљно кућу по кућу и уредно их и систематизовано класификовати.
2.Имати данашњи план града скениран са уцртаним бројевима. Мени је најбољи план Б92.
3.Имати старе планове из времена комунизма, од пре рата и од пре 1914 исто тако детаљно скениране...
4. Скупити све могуће старе слике, податке, текстове, планове, пројекте везане за ту улицу ако не за њу, бар за тај крај.
5. У истој размери ''преклопити'' данашњи план са старим плановима ради поређења у развоју и променама.
6. Поседовати књиге солидних аутора са провереним подацима о зградама, улицама, архитектама...
Све остале податке уз слику, оно што на њој самој пише, пропратне коментаре, афирмације ауторитета у другим доменима а овде само аматера не примати здраво за готово.
Кретати у анализу одређене фотографије као да о њој нема никаквих података. Чим у неке поверујете одмах и погрешите. Што се мене тиче последњи пример моје погрешке везан је за слику парног млина ''Славија'' писало је на слици ''Београд'' ћирилицом, личило је на Београд, ја поверовао а заправо је био у питању Вуковар.
Оно што је важно је истина, чињенице то вам омогућава да се браните и од оних који немају критичан приступ стварима које вас интересују, или њих или вас омалажавају, или једноставно не подносе да греше, већ се ослањају на ''ауторитете'', ауторитете који код нас често лупетају или у својим делима уносе преписане непроверене или неистините податке који тако временом стварају лажну преставу о томе шта јесте а шта није. Неки фотографи сами нису знали где су и шта сликали, што се реално и дешава, прецизни Немци и Аустријанци су се налупали глупости, Академици и познати историчари Београда такође.
Зашто ја све ово радим? Па пре свега мене то испуњава, чини срећним, задовољним и корисним, то је мукотрпно, напорно, дуготрајно, једна интересантна полицијска анкета у којој су све моје способности укључене, забава, открића, знање а посебно радост кад ми сине!
Радим то и за све Вас који ми верујете, то је моја одговорност, да знате прецизно, да за 100 година људи буду знали исто тако прецизно. Да не буде више заборава. Да се пробудимо из учмалости.
Решење ове енигме посвећујем успомени на господина Дунда-2...
Улица Војводе Богдана, угао Ћирила и Методија, Звездара...
Колоришем слике у последње време јер сам приметио да се тако неке ствари боље виде. Пошто немам боље радим са оним што поседујем.
Дуго ми се чинило да је ово Крунска код Белгијске амбасаде. После да није Београд. Па прешао на нешто друго. Али онај камион са називом ''Лед'' учинио је да сам слику ипак оставио у посебан досије са свим осталим непознаницама, којем се редовно враћам. Добро сам урадио што сам део испразнио и овде га постовао. Захваљујући вашој помоћи, за дан, решило се пет - шест енигми ...
Гледао сам слике Звездаре и пажљиво погледао ову фотографију Дундовог оца на Ускрс 1944-те године...
Види се исто што и на горњој из супротног смера...
Хтео сам да зграду ове фабрике, тада платна за падобране, видим како је изгледала и са њене друге стране. Нашао сам ову Дексову...
Бирајући шта да постујем као непознанице све сам их још једном погледао и са прве слике запали су ми за око ови велики прозори који се виде и на овој фотографији, односно исечку једне много веће слике.
Кад су слике велике од њих правим бројне исечке на којима се одређена зграда види прецизније.
Онда сам поново погледао енигматичну слику и схватио да је у ствари горњи део зграде у првом плану лево исечен. Она јако личи на зграду у Војводе Богдана у којој су живели службеници фабрике...
Зграда десно јако личи на Управу фондова (Народни музеј) из Чика Љибине али није, већ је Окружни суд у Булевару Краља Александра, на месту данашњег Трга Николе Пашића.
У просторијама Штампарије Јадран (десно) налазио се Црни Дрим. Крајње десно је делић Окружног суда.
Зграда десно јако личи на Управу фондова (Народни музеј) из Чика Љибине али није, већ је Окружни суд у Булевару Краља Александра, на месту данашњег Трга Николе Пашића.
У просторијама Штампарије Јадран (десно) налазио се Црни Дрим. Крајње десно је делић Окружног суда.
Улица Војводе Богдана, угао Ћирила и Методија, Звездара...
Uz sve čestitke za rešenje enigmatulje, htedoh da pomenem dve stvari.
Fabrika se zvala "Moravija" ("Moravia"?) i pre rata je bila fabrika čarapa.
Zgrada obeležena na ovoj fotografiji crveno bila je zgrada direktora Praške banke Karla Husnjika, za koga je arhitekta Dr. Milutin Borisavljević pred kraj četvrte decenije izgradio čudnovatu vilu na Bulevaru Mira.
Isti autor je projektovao i ovu zgradu i ona je po svom karakteru bila najamna. Da li su u njoj stanovali službenici (radnici) fabrike, nije mi poznato - ali po karakteru, obradi fasada i strukturi stanova, sklon sam verovanju da je ona više bila namenjena "pukom " izdavanju, što, pak, sumnjam da su radnici u ono doba sebi mogli priuštiti.
Milutin Borisavljević je na obližnjem uglu sa Igmanskom projekotvao takođe jednu lepu modernističku zgradu koja nije nastradala 1944, dok je kuća preko puta, na istom uglu, doživela tešku sudbinu razaranja. I dalje se sećam Dundove priče šta se tada desilo sa devojčicom koja je stajala na balkonu...
Uz sve čestitke za rešenje enigmatulje, htedoh da pomenem dve stvari.
Fabrika se zvala "Moravija" ("Moravia"?) i pre rata je bila fabrika čarapa.
Zgrada obeležena na ovoj fotografiji crveno bila je zgrada direktora Praške banke Karla Husnjika, za koga je arhitekta Dr. Milutin Borisavljević pred kraj četvrte decenije izgradio čudnovatu vilu na Bulevaru Mira.
Isti autor je projektovao i ovu zgradu i ona je po svom karakteru bila najamna. Da li su u njoj stanovali službenici (radnici) fabrike, nije mi poznato - ali po karakteru, obradi fasada i strukturi stanova, sklon sam verovanju da je ona više bila namenjena "pukom " izdavanju, što, pak, sumnjam da su radnici u ono doba sebi mogli priuštiti.
Milutin Borisavljević je na obližnjem uglu sa Igmanskom projekotvao takođe jednu lepu modernističku zgradu koja nije nastradala 1944, dok je kuća preko puta, na istom uglu, doživela tešku sudbinu razaranja. I dalje se sećam Dundove priče šta se tada desilo sa devojčicom koja je stajala na balkonu...
Господин Дундо је у једном свом посту објаснио да су у згради живели чиновници фабрике, раднике нисам помињао. Хвала за све остале податке.
PRETRAŽIVANJE: Činjenica da su Novine serbske do 1868. godine izlazile na slavenosrpskom jeziku i da su štampane predvukovskom ortografijom suočila je saradnike na projektu sa problemom kako omogućiti savremenom korisniku da pretražuje korpus tekstova koji je pisan ortografijom koju ne poznaje i jezikom kojim ne vlada u potpunosti. Iz tog razloga je u digitalizaciji Novina serbskih uvedena lematizacija (pripisivanje odrednica) za slavenosrpsko razdoblje izlaženja novina (1813–1822, 1834–1868), što je svojevrsna novina u ovakvom poslu. Jedan od rukovodilaca ovog projekta, profesor dr Aleksandar Kostić, koji je iskustvo na realizaciji Frekvencijskog rečnika srpskog jezika primenio na digitalizaciju Novina serbskih, objašnjava da lematizacija pruža mogućnost da svaki pojam bude povezan s različitim leksičkim izrazima istog pojma u istoriji jezika na kome su izlazile novine: "To je od posebnog značaja, jer se ukupan fond službenih novina odnosi na dva varijeteta srpskog jezika – slavenosrpski i savremeni književni srpski jezik – koji imaju različit leksički izraz kod niza pojmova. Putem lematizacije korisnik koji unese na primer pojam "ministarstvo" dobiće izlistane podatke i o svim stranama na kojima se pominje ‘ministerstvo’, ‘popečitelstvo’ ili ‘попечител(ь)ство’. Pošto je srpski jezik flektivan, odnosno imenice se menjaju po padežima, prilikom lematizacije se uz svaku imenicu unose i svi padežni oblici koji se zatim dobijaju pri pretrazi. Na taj način je lematizovan celokupni korpus imenica iz Novina serbskih / Srbskih novinaod 1813. do aprila 1868. godine." Lematizacija je ograničena na imenice, objašnjava profesor Kostić, jer se s razlogom može pretpostaviti da će najveći broj upita biti u okviru ove vrste reči: u savremenom srpskom jeziku verovatnoća da reč u tekstu bude imenica, iznosi 30 posto, a nema razloga da se pretpostavi da je u slavenosrpskom taj procenat drugačiji.....
Мене лично је одушевила гомила ратних фигурица. Кад ли смо се последњи пут играли њима?
Улица војводе Богдана, угао са улицом Ћирила и Методија, Звездара...
Ова је једна од првих фотографија објављених на старом форуму пре више од седам година. Ако неко поседује ову слику боље резолуције и квалитета нек је постави.
Толико сте ми помогли вашим примедбама и решењима да су ми се и неке друге ствари одједном разбистриле, међу њима и локација ове слике...
На средини улице на овој фотографији види се возило са ознаком ''Лед'' ћирилицом. И то је све што је извесно, што су чињенице. Зграде, улица, ''могла би бити'' Крунска...
Моја метода решавања београдских енигми је следећа:
1.Исликати улице детаљно кућу по кућу и уредно их и систематизовано класификовати.
2.Имати данашњи план града скениран са уцртаним бројевима. Мени је најбољи план Б92.
3.Имати старе планове из времена комунизма, од пре рата и од пре 1914 исто тако детаљно скениране...
4. Скупити све могуће старе слике, податке, текстове, планове, пројекте везане за ту улицу ако не за њу, бар за тај крај.
5. У истој размери ''преклопити'' данашњи план са старим плановима ради поређења у развоју и променама.
6. Поседовати књиге солидних аутора са провереним подацима о зградама, улицама, архитектама...
Све остале податке уз слику, оно што на њој самој пише, пропратне коментаре, афирмације ауторитета у другим доменима а овде само аматера не примати здраво за готово.
Кретати у анализу одређене фотографије као да о њој нема никаквих података. Чим у неке поверујете одмах и погрешите. Што се мене тиче последњи пример моје погрешке везан је за слику парног млина ''Славија'' писало је на слици ''Београд'' ћирилицом, личило је на Београд, ја поверовао а заправо је био у питању Вуковар.
Оно што је важно је истина, чињенице то вам омогућава да се браните и од оних који немају критичан приступ стварима које вас интересују, или њих или вас омалажавају, или једноставно не подносе да греше, већ се ослањају на ''ауторитете'', ауторитете који код нас често лупетају или у својим делима уносе преписане непроверене или неистините податке који тако временом стварају лажну преставу о томе шта јесте а шта није. Неки фотографи сами нису знали где су и шта сликали, што се реално и дешава, прецизни Немци и Аустријанци су се налупали глупости, Академици и познати историчари Београда такође.
Зашто ја све ово радим? Па пре свега мене то испуњава, чини срећним, задовољним и корисним, то је мукотрпно, напорно, дуготрајно, једна интересантна полицијска анкета у којој су све моје способности укључене, забава, открића, знање а посебно радост кад ми сине!
Радим то и за све Вас који ми верујете, то је моја одговорност, да знате прецизно, да за 100 година људи буду знали исто тако прецизно. Да не буде више заборава. Да се пробудимо из учмалости.
Улица Војводе Богдана, угао Ћирила и Методија, Звездара...
Колоришем слике у последње време јер сам приметио да се тако неке ствари боље виде. Пошто немам боље радим са оним што поседујем.
Дуго ми се чинило да је ово Крунска код Белгијске амбасаде. После да није Београд. Па прешао на нешто друго. Али онај камион са називом ''Лед'' учинио је да сам слику ипак оставио у посебан досије са свим осталим непознаницама, којем се редовно враћам. Добро сам урадио што сам део испразнио и овде га постовао. Захваљујући вашој помоћи, за дан, решило се пет - шест енигми ...
Гледао сам слике Звездаре и пажљиво погледао ову фотографију Дундовог оца на Ускрс 1944-те године...
Види се исто што и на горњој из супротног смера...
Хтео сам да зграду ове фабрике, тада платна за падобране, видим како је изгледала и са њене друге стране. Нашао сам ову Дексову...
Бирајући шта да постујем као непознанице све сам их још једном погледао и са прве слике запали су ми за око ови велики прозори који се виде и на овој фотографији, односно исечку једне много веће слике.
Кад су слике велике од њих правим бројне исечке на којима се одређена зграда види прецизније.
Онда сам поново погледао енигматичну слику и схватио да је у ствари горњи део зграде у првом плану лево исечен. Она јако личи на зграду у Војводе Богдана у којој су живели службеници фабрике...
Још један авионски снимак из 30-тих...
План истог данас...
Поређење ''Бинг'' мапа и Дексова слика...
Поређење ''Гугл'' мапе и енигматичне слике...
Једна радња и кафана ''Црни Дрим''...
Зграда десно јако личи на Управу фондова (Народни музеј) из Чика Љибине али није, већ је Окружни суд у Булевару Краља Александра, на месту данашњег Трга Николе Пашића.
У просторијама Штампарије Јадран (десно) налазио се Црни Дрим. Крајње десно је делић Окружног суда.
Једна радња и кафана ''Црни Дрим''...
Зграда десно јако личи на Управу фондова (Народни музеј) из Чика Љибине али није, већ је Окружни суд у Булевару Краља Александра, на месту данашњег Трга Николе Пашића.
У просторијама Штампарије Јадран (десно) налазио се Црни Дрим. Крајње десно је делић Окружног суда.
Свака част!
Улица Војводе Богдана, угао Ћирила и Методија, Звездара...
Uz sve čestitke za rešenje enigmatulje, htedoh da pomenem dve stvari.
Fabrika se zvala "Moravija" ("Moravia"?) i pre rata je bila fabrika čarapa.
Zgrada obeležena na ovoj fotografiji crveno bila je zgrada direktora Praške banke Karla Husnjika, za koga je arhitekta Dr. Milutin Borisavljević pred kraj četvrte decenije izgradio čudnovatu vilu na Bulevaru Mira.
Isti autor je projektovao i ovu zgradu i ona je po svom karakteru bila najamna. Da li su u njoj stanovali službenici (radnici) fabrike, nije mi poznato - ali po karakteru, obradi fasada i strukturi stanova, sklon sam verovanju da je ona više bila namenjena "pukom " izdavanju, što, pak, sumnjam da su radnici u ono doba sebi mogli priuštiti.
Milutin Borisavljević je na obližnjem uglu sa Igmanskom projekotvao takođe jednu lepu modernističku zgradu koja nije nastradala 1944, dok je kuća preko puta, na istom uglu, doživela tešku sudbinu razaranja. I dalje se sećam Dundove priče šta se tada desilo sa devojčicom koja je stajala na balkonu...
Fabrika se zvala "Moravija" ("Moravia"?) i pre rata je bila fabrika čarapa.
Zgrada obeležena na ovoj fotografiji crveno bila je zgrada direktora Praške banke Karla Husnjika, za koga je arhitekta Dr. Milutin Borisavljević pred kraj četvrte decenije izgradio čudnovatu vilu na Bulevaru Mira.
Isti autor je projektovao i ovu zgradu i ona je po svom karakteru bila najamna. Da li su u njoj stanovali službenici (radnici) fabrike, nije mi poznato - ali po karakteru, obradi fasada i strukturi stanova, sklon sam verovanju da je ona više bila namenjena "pukom " izdavanju, što, pak, sumnjam da su radnici u ono doba sebi mogli priuštiti.
Milutin Borisavljević je na obližnjem uglu sa Igmanskom projekotvao takođe jednu lepu modernističku zgradu koja nije nastradala 1944, dok je kuća preko puta, na istom uglu, doživela tešku sudbinu razaranja. I dalje se sećam Dundove priče šta se tada desilo sa devojčicom koja je stajala na balkonu...
Господин Дундо је у једном свом посту објаснио да су у згради живели чиновници фабрике, раднике нисам помињао. Хвала за све остале податке.
<< VREME | BR 1288 | 10. SEPTEMBAR 2015.
MOZAIK
DIGITALIZACIJA SRPSKIH SLUŽBENIH NOVINA 1813–2013. >
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1326350
PRETRAŽIVANJE: Činjenica da su Novine serbske do 1868. godine izlazile na slavenosrpskom jeziku i da su štampane predvukovskom ortografijom suočila je saradnike na projektu sa problemom kako omogućiti savremenom korisniku da pretražuje korpus tekstova koji je pisan ortografijom koju ne poznaje i jezikom kojim ne vlada u potpunosti. Iz tog razloga je u digitalizaciji Novina serbskih uvedena lematizacija (pripisivanje odrednica) za slavenosrpsko razdoblje izlaženja novina (1813–1822, 1834–1868), što je svojevrsna novina u ovakvom poslu. Jedan od rukovodilaca ovog projekta, profesor dr Aleksandar Kostić, koji je iskustvo na realizaciji Frekvencijskog rečnika srpskog jezika primenio na digitalizaciju Novina serbskih, objašnjava da lematizacija pruža mogućnost da svaki pojam bude povezan s različitim leksičkim izrazima istog pojma u istoriji jezika na kome su izlazile novine: "To je od posebnog značaja, jer se ukupan fond službenih novina odnosi na dva varijeteta srpskog jezika – slavenosrpski i savremeni književni srpski jezik – koji imaju različit leksički izraz kod niza pojmova. Putem lematizacije korisnik koji unese na primer pojam "ministarstvo" dobiće izlistane podatke i o svim stranama na kojima se pominje ‘ministerstvo’, ‘popečitelstvo’ ili ‘попечител(ь)ство’. Pošto je srpski jezik flektivan, odnosno imenice se menjaju po padežima, prilikom lematizacije se uz svaku imenicu unose i svi padežni oblici koji se zatim dobijaju pri pretrazi. Na taj način je lematizovan celokupni korpus imenica iz Novina serbskih / Srbskih novinaod 1813. do aprila 1868. godine." Lematizacija je ograničena na imenice, objašnjava profesor Kostić, jer se s razlogom može pretpostaviti da će najveći broj upita biti u okviru ove vrste reči: u savremenom srpskom jeziku verovatnoća da reč u tekstu bude imenica, iznosi 30 posto, a nema razloga da se pretpostavi da je u slavenosrpskom taj procenat drugačiji.....