Имам још и из 1912 и 1922, али не сећам се одакле, па могу да их окачим. Пошто сам их својевремено спомињао у неким од постова, ако неко зна како да прегледам све своје постове, нека ми да инструкције.
Ajde okači ih, molim te, ako te ne mrzi...
Нема проблема, само да нађем мало времена предвече. Иначе, овај из 1912. сам пре једно месец дана окачио, али поновићу.
Овде може да се прегледа Вођ за Београд 1941. Ништа специјално, али има занимљивих уредби. Ту сам нпр видео да је моје Канарево брдо некад припадало Предграђу Краљице Марије... www.rastko.rs/cms/files/books/489b23184856a
За соцреализам можемо да расправљамо, врстан архитекта али зато епоха, идеологија, наређења, могућности...
По мени нема ту ничег срамног, та се архитектура данас озбиљно проучава, цени и заштићује сем код нас.
Хвала за ову са Славије Лепи Гајо! Хвала за крај као писту, Звездарка неко ју је овде постовао као ''Сењак'' !
Имам и неке господина Јуришића, до сад невиђене, за Милована и Уличара... Можда препознају архитекту...
Đura Borošić u Katanićevoj, 1933.
Ни на данашњем а ни на предратном плану Београда нема броја 28 и 30 у Катанићевој. А парна страна је она према Славији. Хвала за хипотезу...
Данас...
И најлепше хвала нарочито за бетоњару са Дорћола као и тениске терене, које је већ потврдио Дорћолац а за угао Булевара и Светозара Марковића...
За соцреализам можемо да расправљамо, врстан архитекта али зато епоха, идеологија, наређења, могућности...
По мени нема ту ничег срамног, та се архитектура данас озбиљно проучава, цени и заштићује сем код нас.
Za Katanićevu, pokušaću da izvidim u arhivu, ali se sećam da sam je svojevremeno kao takvu identifikovao. U svakom slučaju ostaje enigma do daljnjeg.
Kada govorimo o socrealizmu, ono što se danas, sa jedne veće vremenske distance sagledava, jeste da ovakva arhitektura koja se može videti na Bulevaru nije bila ni "nacionalna po formi, ni socijalistička po sadržaju", krilatica, izbačena u to doba (koja se lako može primeniti pri tumačenjima socrealizma). Na ovoj zgradi u Bulevaru, ako malo dalje i dublje da sagledamo, nema ničeg od jezika klasične arhitekture (da nešto od toga postoji, mogli bi da je tada uvrstimo u socrealistički stil) - pa je ovaj objekat, vrlo jednostavno, nastavak, i po formi i detaljima predratnog funkcionalizma i razmišljanja ovog autora, koje je izneo još na konkursima od 1938. naovamo. Za dokaz, evo jednog takvog konkursnog rada:
За соцреализам можемо да расправљамо, врстан архитекта али зато епоха, идеологија, наређења, могућности...
По мени нема ту ничег срамног, та се архитектура данас озбиљно проучава, цени и заштићује сем код нас.
Za Katanićevu, pokušaću da izvidim u arhivu, ali se sećam da sam je svojevremeno kao takvu identifikovao. U svakom slučaju ostaje enigma do daljnjeg.
Kada govorimo o socrealizmu, ono što se danas, sa jedne veće vremenske distance sagledava, jeste da ovakva arhitektura koja se može videti na Bulevaru nije bila ni "nacionalna po formi, ni socijalistička po sadržaju", krilatica, izbačena u to doba (koja se lako može primeniti pri tumačenjima socrealizma). Na ovoj zgradi u Bulevaru, ako malo dalje i dublje da sagledamo, nema ničeg od jezika klasične arhitekture (da nešto od toga postoji, mogli bi da je tada uvrstimo u socrealistički stil) - pa je ovaj objekat, vrlo jednostavno, nastavak, i po formi i detaljima predratnog funkcionalizma i razmišljanja ovog autora, koje je izneo još na konkursima od 1938. naovamo. Za dokaz, evo jednog takvog konkursnog rada:
Прво хвала за овај пројекат, предпостављам да је то угао Призренске и Рељине...
Што се соцреализма тиче да се само договоримо око дефиниције, укратко :
Соцреализам је правац који је у Југословенској уметности идеолошки безрезервно владао од 1945 до 1953 године, у време првог и другог петогодишњег плана развоја земље. Утицај му се, код нас, осећао све до краја 60-тих година.
Имам још и из 1912 и 1922, али не сећам се одакле, па могу да их окачим. Пошто сам их својевремено спомињао у неким од постова, ако неко зна како да прегледам све своје постове, нека ми да инструкције.
Ajde okači ih, molim te, ako te ne mrzi...
Понављам адресар из 1912. раније ископан на сајту Н.Б. и препакован из .jpg у pdf. Окачио сам га овде: www.sendspace.com/file/38quwf. Као шта сам и први пут напоменуо, недостаје, вероватно благодарећи аљкавости скенер мајстора, првих пар страна и, нажалост, мени најинтересантнији део - привредни адресар.
Да, ја сам се забленуо у свима драгу скулптуру и нисам остало ни приметио.
Имам још и из 1912 и 1922, али не сећам се одакле, па могу да их окачим. Пошто сам их својевремено спомињао у неким од постова, ако неко зна како да прегледам све своје постове, нека ми да инструкције.
Ajde okači ih, molim te, ako te ne mrzi...
Нема проблема, само да нађем мало времена предвече. Иначе, овај из 1912. сам пре једно месец дана окачио, али поновићу.
www.rastko.rs/cms/files/books/489b23184856a
За соцреализам можемо да расправљамо, врстан архитекта али зато епоха, идеологија, наређења, могућности...
По мени нема ту ничег срамног, та се архитектура данас озбиљно проучава, цени и заштићује сем код нас.
Atomic War Bride, film Veljka Bulajića iz 1960.
https://www.youtube.com/watch?v=0HFSXUdinBY
Mogu se videti paviljoni na NBG - kad je sve bilo novo i održavano.
Хвала за ову са Славије Лепи Гајо! Хвала за крај као писту, Звездарка неко ју је овде постовао као ''Сењак'' !
Имам и неке господина Јуришића, до сад невиђене, за Милована и Уличара... Можда препознају архитекту...
Ни на данашњем а ни на предратном плану Београда нема броја 28 и 30 у Катанићевој. А парна страна је она према Славији. Хвала за хипотезу...
Данас...
И најлепше хвала нарочито за бетоњару са Дорћола као и тениске терене, које је већ потврдио Дорћолац а за угао Булевара и Светозара Марковића...
За соцреализам можемо да расправљамо, врстан архитекта али зато епоха, идеологија, наређења, могућности...
По мени нема ту ничег срамног, та се архитектура данас озбиљно проучава, цени и заштићује сем код нас.
Za Katanićevu, pokušaću da izvidim u arhivu, ali se sećam da sam je svojevremeno kao takvu identifikovao. U svakom slučaju ostaje enigma do daljnjeg.
Kada govorimo o socrealizmu, ono što se danas, sa jedne veće vremenske distance sagledava, jeste da ovakva arhitektura koja se može videti na Bulevaru nije bila ni "nacionalna po formi, ni socijalistička po sadržaju", krilatica, izbačena u to doba (koja se lako može primeniti pri tumačenjima socrealizma). Na ovoj zgradi u Bulevaru, ako malo dalje i dublje da sagledamo, nema ničeg od jezika klasične arhitekture (da nešto od toga postoji, mogli bi da je tada uvrstimo u socrealistički stil) - pa je ovaj objekat, vrlo jednostavno, nastavak, i po formi i detaljima predratnog funkcionalizma i razmišljanja ovog autora, koje je izneo još na konkursima od 1938. naovamo. Za dokaz, evo jednog takvog konkursnog rada:
Како од двоспратнице направити петоспратницу?
За соцреализам можемо да расправљамо, врстан архитекта али зато епоха, идеологија, наређења, могућности...
По мени нема ту ничег срамног, та се архитектура данас озбиљно проучава, цени и заштићује сем код нас.
Za Katanićevu, pokušaću da izvidim u arhivu, ali se sećam da sam je svojevremeno kao takvu identifikovao. U svakom slučaju ostaje enigma do daljnjeg.
Kada govorimo o socrealizmu, ono što se danas, sa jedne veće vremenske distance sagledava, jeste da ovakva arhitektura koja se može videti na Bulevaru nije bila ni "nacionalna po formi, ni socijalistička po sadržaju", krilatica, izbačena u to doba (koja se lako može primeniti pri tumačenjima socrealizma). Na ovoj zgradi u Bulevaru, ako malo dalje i dublje da sagledamo, nema ničeg od jezika klasične arhitekture (da nešto od toga postoji, mogli bi da je tada uvrstimo u socrealistički stil) - pa je ovaj objekat, vrlo jednostavno, nastavak, i po formi i detaljima predratnog funkcionalizma i razmišljanja ovog autora, koje je izneo još na konkursima od 1938. naovamo. Za dokaz, evo jednog takvog konkursnog rada:
Прво хвала за овај пројекат, предпостављам да је то угао Призренске и Рељине...
Што се соцреализма тиче да се само договоримо око дефиниције, укратко :
Соцреализам је правац који је у Југословенској уметности идеолошки безрезервно владао од 1945 до 1953 године, у време првог и другог петогодишњег плана развоја земље. Утицај му се, код нас, осећао све до краја 60-тих година.
Имам још и из 1912 и 1922, али не сећам се одакле, па могу да их окачим. Пошто сам их својевремено спомињао у неким од постова, ако неко зна како да прегледам све своје постове, нека ми да инструкције.
Ajde okači ih, molim te, ako te ne mrzi...
Понављам адресар из 1912. раније ископан на сајту Н.Б. и препакован из .jpg у pdf. Окачио сам га овде: www.sendspace.com/file/38quwf. Као шта сам и први пут напоменуо, недостаје, вероватно благодарећи аљкавости скенер мајстора, првих пар страна и, нажалост, мени најинтересантнији део - привредни адресар.
Овде је окачен онај из 1922. www.sendspace.com/file/v37q64
Линкови ће бити активни не више од 30 дана.