17. маја 1901. године објављују у београдским вестима: "Изложба. На први дан Духова (20. о. м.) отвориће се у 9 часова пре подне у просторијама Грађанске Касине.50 Прва изложба Аматерских фотографских снимака у Краљ. Србији у којој је преко 1000 фотографија. Изложбу ће отворити нарочитим говором проф. г. Мих. Валтровић. Улазница за изложбу стаје пола динара а сваки посетилац добија нарочито спремљен изложбени каталог".
Бранислав Нушић: Мост на реци код Скадра
Има више разлога да се верује да је главни иницијатор и организатор ове изложбе био др Марко Николић, управник Државне хемијске лабораторије. Не само што је он имао највећи број радова на изложби, него се бавио и компликованим уметничким техникама као што су пигмент и гумитипија, правио увеличања и користио вештачку светлост. Први српски фотографски часописФотографски преглед51 поводом његове ране смрти 1911. године, назива га "један од наших најбољих аматера". На жалост, о овоме немамо никаквих других потврда јер су сви његови радови а вероватно и документација, биле жртве бомбардовања 1941. године, у кући његовог оца, на углу Змај Јовине и Васине улице, где се његова заоставштина чувала.52
Марко Николић: Топчидер II.
Изложбу је дужим говором отворио професор Михаило Валтровић, управник Народног музеја, износећи податке о општем развићу фотографије, као и извесне детаље о стању наше фотографије. Цео говор је донео часописНова искра53 а он се, у факсимилном издању, налази и у овој монографији. Говорећи о стању фотографије у Србији, проф. Валтровић је рекао: "На изложби нису радовима својим заступљени сви пријатељи фотографије у нас, у краљевини Србији. Од свих учествују у изложби само тридесет и пет, који чине тек четвртину правог броја аматера у Србији".
Исак Леви: Марко Стојановић са својом "детективском камером (марке "Ернеман"?)
"Иако на тај начин" рекао је даље проф. Валтровић, "ова прва изложба фотографских радова српских аматера још не показује прави обим и ступањ фотографије у нас, ипак она већ јасно указује да је фотографија давно престала бити играчка или проста забава за српске аматере. Она већ има одређен карактер свој који потиче из аматерова смера, његовог техничког умења и укуса.
Аматеру су отворена сва поља на којима фотографија служи науци, уметности и радиности. Док су стручњаци и научењаци везани за изучавање свог нарочито изабратог предмета бавили се они макро или микро-фотографијом дотле аматер може справом својом да ухвати све оне разне појаве и прилике живота и света, које га занимају"54.
Први део излагања проф. Валтровића можемо сматрати и као прву сажету општу историју фотографије написану код нас. Иако у врло скраћеном облику, она даје врло прегледан развитак историје фотографије, од првих сазнања, па преко свих проналазача и оних који су фотографију усавршавали, до проналаска "суве" плоче и модерних начина штампе. У завршетку свога излагања, поред сумарног прегледа примене фотографије у науци и свакодневном животу, даје осврт и на изложене радове: "Озбиљан и здрав правац у примени фотографије; поимање важности и вредности изабратог предмета са његова облика и садржине, са допадљивости и лепоте опажа се у знатној мери на сликама прве српске аматерске изложбе."
Марко Стојановић: Краљ Милан снима генерала Магдаленића
То је пријатна појава која нас најпре уверава о заузимљивости аматера у фотографисању, и затим даље да ће се успешно моћи постићи смер овој изложби а то је: оснивање аматерског удружења - клуба у коме би се створило седиште за узајамно обавештавање и за заједничко стварање да се тако лепо према зачетој љубави, према фотографији даде жива и стална опстанка, а са патриотском намером: да фотографија буде призната помоћница у народном, духовном, просветном и материјалном напредовању"55.
Поводом ове изложбе оштампан је и каталог са двадесет страница текста и корицама на дебљем зеленкастом картону.
Марко Николић: Топчидерска река (I награда; гумитипија)
Овај каталог сам случајно пронашао 1959. године, у библиотеци Народног музеја у Београду. Снимио сам страницу по страницу и о овој првој изложби фотоаматера у Србији написао чланак заФотокино ревију56 нашавши у илустрованом часопису Нова искра и друге податке о изложби, репродукције фотографија са изложбе као и говор проф. Михаила Валтровића којим је отворио изложбу. Као врло значајном догађају за аматерску фотографију у Србији, посветио сам томе много пажње, истражујући сву штампу тога времена, приликом писања књиге Стара српска фотографија и припреме истоимене изложбе.
Сматрам, да за овај догађај као и оснивање самога клуба постоји још неоткривене документације.
Марко Николић: Крај пута
Фотографије на овој изложби одн. у монографији делом су репродукције штампаних фотографија објављених у току 1901-1905. године на страницама часописа Нова искра, док су фотографије Марка Стојановића и Исака Левија такође репродукције, али прављене са оригиналних фотографија 9 x 12 цм. Једино фотографије Томе М. Лека су оригиналне копије, на савременој хартији, са оригиналних, сачуваних плоча.
Неки од излагача фотографија су и познате личности јавног и културног живота Србије тога доба: Бранислав Нушић, који снима своје фотографије и као конзул у Приштини, проф. Павле Софрић, Др. Војислав Суботић, Тома М. Леко, Исак Леви, Марко Стојановић и многи други из Београда и унутрашњости. Своје фотографије излаже чак и један женски аматер, што је и данас ретко, Анђа Магдаленић, супруга генерала Магдаленића.
Да је тачан број од око сто четрдесет фотоаматера, које Валтровић у своме говору помиње,57 потврђују бројне аматерске фотографије расејане по разним збиркама и приватној својини. За неке фотографије се и зна ко их је снимио: српски конзул у Скопљу М. Ристић, проф. Владимир Карић, проф др Ђорђе Станојевић, проф. др Јован Цвијић, наставник цртања Драгутин Дероко, краљ Милан, проф. Миле Павловић Крпа и др. Исто тако постоје и многе фотографије чије сниматеље тек треба дешифровати.
Ma, pićemo klaker kabezu, nema veze! Nego, čekni malo da pošaljem nešto lepo onom naprasno putujućem ljubitelju umetnosti! Čini se zapostavljen!
Gledaj lepotu:
Molim ocenu od gospodina Fon Dečani!
О лепоти жена можемо да зборимо, али те упозоравам да се на првој слици налази дечко. Молим те да приметиш разлику?
Marko Ristić, unuk M. Stojanovića i Jovana Ristića
Ispravite me ako grešim ali čini mi se da je ovo slikano ispred Miloševog konaka u Topčideru. Ovo na čemu ovaj malac stoji je verovatno kamen sa koga se Knjaz peo na konja. Ne sećam se da sam to video ranije!
Putniče, jesi li čitao njena sećanja? Prava stvar za tebe! A ima nešto i za forum
Грешна ми душа - нисам. А јел' мало оправдање што сада читам сећања Талице, кћери Владана Ђорђевића?
А шта има за Форум?
Grešna, jašta. A što veli Talica? Ima li kod nje štogođ?
Kod Vojke ima opisa dvorskog parka, igranja kroketa u njemu, čini mi se i nekih večeri a ponešto i iz zagonetne Dragine kuće. Pronađe se po koji simpatičan detalj mada se vidi da je bila još dete u to doba.
Putniče, jesi li čitao njena sećanja? Prava stvar za tebe! A ima nešto i za forum
Грешна ми душа - нисам. А јел' мало оправдање што сада читам сећања Талице, кћери Владана Ђорђевића?
А шта има за Форум?
Grešna, jašta. A što veli Talica? Ima li kod nje štogođ?
Kod Vojke ima opisa dvorskog parka, igranja kroketa u njemu, čini mi se i nekih večeri a ponešto i iz zagonetne Dragine kuće. Pronađe se po koji simpatičan detalj mada se vidi da je bila još dete u to doba.
Талица пише апотеозу рано преминулом брату Милану Ђорђевићу, дипломати... Ипак, има понершто и о животу у своје време, али опет некако да би се подвукле изванредне особине Владана, мајке Паулине...
Има више разлога да се верује да је главни иницијатор и организатор ове изложбе био др Марко Николић, управник Државне хемијске лабораторије. Не само што је он имао највећи број радова на изложби, него се бавио и компликованим уметничким техникама као што су пигмент и гумитипија, правио увеличања и користио вештачку светлост. Први српски фотографски часописФотографски преглед51 поводом његове ране смрти 1911. године, назива га "један од наших најбољих аматера". На жалост, о овоме немамо никаквих других потврда јер су сви његови радови а вероватно и документација, биле жртве бомбардовања 1941. године, у кући његовог оца, на углу Змај Јовине и Васине улице, где се његова заоставштина чувала.52
Изложбу је дужим говором отворио професор Михаило Валтровић, управник Народног музеја, износећи податке о општем развићу фотографије, као и извесне детаље о стању наше фотографије. Цео говор је донео часописНова искра53 а он се, у факсимилном издању, налази и у овој монографији. Говорећи о стању фотографије у Србији, проф. Валтровић је рекао: "На изложби нису радовима својим заступљени сви пријатељи фотографије у нас, у краљевини Србији. Од свих учествују у изложби само тридесет и пет, који чине тек четвртину правог броја аматера у Србији".
"Иако на тај начин" рекао је даље проф. Валтровић, "ова прва изложба фотографских радова српских аматера још не показује прави обим и ступањ фотографије у нас, ипак она већ јасно указује да је фотографија давно престала бити играчка или проста забава за српске аматере. Она већ има одређен карактер свој који потиче из аматерова смера, његовог техничког умења и укуса.
Аматеру су отворена сва поља на којима фотографија служи науци, уметности и радиности. Док су стручњаци и научењаци везани за изучавање свог нарочито изабратог предмета бавили се они макро или микро-фотографијом дотле аматер може справом својом да ухвати све оне разне појаве и прилике живота и света, које га занимају"54.
Први део излагања проф. Валтровића можемо сматрати и као прву сажету општу историју фотографије написану код нас. Иако у врло скраћеном облику, она даје врло прегледан развитак историје фотографије, од првих сазнања, па преко свих проналазача и оних који су фотографију усавршавали, до проналаска "суве" плоче и модерних начина штампе. У завршетку свога излагања, поред сумарног прегледа примене фотографије у науци и свакодневном животу, даје осврт и на изложене радове: "Озбиљан и здрав правац у примени фотографије; поимање важности и вредности изабратог предмета са његова облика и садржине, са допадљивости и лепоте опажа се у знатној мери на сликама прве српске аматерске изложбе."
То је пријатна појава која нас најпре уверава о заузимљивости аматера у фотографисању, и затим даље да ће се успешно моћи постићи смер овој изложби а то је: оснивање аматерског удружења - клуба у коме би се створило седиште за узајамно обавештавање и за заједничко стварање да се тако лепо према зачетој љубави, према фотографији даде жива и стална опстанка, а са патриотском намером: да фотографија буде призната помоћница у народном, духовном, просветном и материјалном напредовању"55.
Поводом ове изложбе оштампан је и каталог са двадесет страница текста и корицама на дебљем зеленкастом картону.
Овај каталог сам случајно пронашао 1959. године, у библиотеци Народног музеја у Београду. Снимио сам страницу по страницу и о овој првој изложби фотоаматера у Србији написао чланак заФотокино ревију 56 нашавши у илустрованом часопису Нова искра и друге податке о изложби, репродукције фотографија са изложбе као и говор проф. Михаила Валтровића којим је отворио изложбу. Као врло значајном догађају за аматерску фотографију у Србији, посветио сам томе много пажње, истражујући сву штампу тога времена, приликом писања књиге Стара српска фотографија и припреме истоимене изложбе.
Сматрам, да за овај догађај као и оснивање самога клуба постоји још неоткривене документације.
Фотографије на овој изложби одн. у монографији делом су репродукције штампаних фотографија објављених у току 1901-1905. године на страницама часописа Нова искра, док су фотографије Марка Стојановића и Исака Левија такође репродукције, али прављене са оригиналних фотографија 9 x 12 цм. Једино фотографије Томе М. Лека су оригиналне копије, на савременој хартији, са оригиналних, сачуваних плоча.
Неки од излагача фотографија су и познате личности јавног и културног живота Србије тога доба: Бранислав Нушић, који снима своје фотографије и као конзул у Приштини, проф. Павле Софрић, Др. Војислав Суботић, Тома М. Леко, Исак Леви, Марко Стојановић и многи други из Београда и унутрашњости. Своје фотографије излаже чак и један женски аматер, што је и данас ретко, Анђа Магдаленић, супруга генерала Магдаленића.
Да је тачан број од око сто четрдесет фотоаматера, које Валтровић у своме говору помиње,57 потврђују бројне аматерске фотографије расејане по разним збиркама и приватној својини. За неке фотографије се и зна ко их је снимио: српски конзул у Скопљу М. Ристић, проф. Владимир Карић, проф др Ђорђе Станојевић, проф. др Јован Цвијић, наставник цртања Драгутин Дероко, краљ Милан, проф. Миле Павловић Крпа и др. Исто тако постоје и многе фотографије чије сниматеље тек треба дешифровати.
http://www.rastko.rs/fotografija/100godina/100-godina_c.html
Ana-Vojka Lunjevica,
Putniče, jesi li čitao njena sećanja? Prava stvar za tebe! A ima nešto i za forum
Ma, pićemo klaker kabezu, nema veze! Nego, čekni malo da pošaljem nešto lepo onom naprasno putujućem ljubitelju umetnosti! Čini se zapostavljen!
Gledaj lepotu:
Molim ocenu od gospodina Fon Dečani!
О лепоти жена можемо да зборимо, али те упозоравам да се на првој слици налази дечко. Молим те да приметиш разлику?
OK
Ajd može. Srećom pa se nalazimo ranije inače bi rasterali nas mlađe skroz - gde baš na Svetu Subotu! Sledeći put u neki radni dan!
Ana-Vojka Lunjevica,
Putniče, jesi li čitao njena sećanja? Prava stvar za tebe! A ima nešto i za forum
Грешна ми душа - нисам. А јел' мало оправдање што сада читам сећања Талице, кћери Владана Ђорђевића?
А шта има за Форум?
Marko Ristić, unuk M. Stojanovića i Jovana Ristića
Ispravite me ako grešim ali čini mi se da je ovo slikano ispred Miloševog konaka u Topčideru. Ovo na čemu ovaj malac stoji je verovatno kamen sa koga se Knjaz peo na konja. Ne sećam se da sam to video ranije!
Ana-Vojka Lunjevica,
Putniče, jesi li čitao njena sećanja? Prava stvar za tebe! A ima nešto i za forum
Грешна ми душа - нисам. А јел' мало оправдање што сада читам сећања Талице, кћери Владана Ђорђевића?
А шта има за Форум?
Grešna, jašta. A što veli Talica? Ima li kod nje štogođ?
Kod Vojke ima opisa dvorskog parka, igranja kroketa u njemu, čini mi se i nekih večeri a ponešto i iz zagonetne Dragine kuće. Pronađe se po koji simpatičan detalj mada se vidi da je bila još dete u to doba.
Ma, ja razumem tvoju ljubav prema ladnom ali i cc može da bidne ledena! Predlažem subotnji cc party! Onako, u trendu! Prijaće ti! Veruj mi!
Budi razuman, slušaj starije!
... u pravu si, poslušaću starije ...
... kao što vidiš, od svih cola, najbolja je alko-kola ! ... nemam više šta da dodam - odo, LN ! :) ...
Ana-Vojka Lunjevica,
Putniče, jesi li čitao njena sećanja? Prava stvar za tebe! A ima nešto i za forum
Грешна ми душа - нисам. А јел' мало оправдање што сада читам сећања Талице, кћери Владана Ђорђевића?
А шта има за Форум?
Grešna, jašta. A što veli Talica? Ima li kod nje štogođ?
Kod Vojke ima opisa dvorskog parka, igranja kroketa u njemu, čini mi se i nekih večeri a ponešto i iz zagonetne Dragine kuće. Pronađe se po koji simpatičan detalj mada se vidi da je bila još dete u to doba.
Талица пише апотеозу рано преминулом брату Милану Ђорђевићу, дипломати... Ипак, има понершто и о животу у своје време, али опет некако да би се подвукле изванредне особине Владана, мајке Паулине...