Управа за оперативне послове ГШ Војске Србије, Београд, Србија
.......................
Занимљив је податак да је Географско одељење, почетком 20. века планирало
а на Калемегдану уреди астрономску опсерваторију.
Данас се не зна колико се далеко одмакло од те идеје, осим да је на том месту постављена тригонометријска тачка првог реда (која је 1904. повезана са аустроугарском мрежом) и да се на неким картама и скицама из тог доба користи топоним "војна опсерваторија".
Иако Бошковић у неким извештајима претпостављенима из тога времена користи израз "наша опсерваторија у раду", није познато да ли су на Калемегдану, осим наведеног стуба, постојали и неки павиљони или слични објекти и да ли је ишта опажано.
…………………………………….
3.1.
Опсерваторија ВГИ
Опсерваторија ВГИ се састојала од куле са куполом и два павиљона, источног и западног.
У средини куле налазио се стуб од армираног бетона, висине 8.38 метара, који је уједно служио
и као тачка триангулацијеI реда; то је она иста тачка где је ВГИ пре рата планирао уређење опсерваторије (могуће је да овај стуб стабилизован још 1904. године, као први корак ка стварању опсерваторије Географског одељења).
Стуб је био намењен за мерења универзалним теодолитом.
У павиљонима су подигнути масивни стубови, такође од армираног бетона - у источном павиљону стуб висине 3.10 метара, намењен за опажања пасажним инструментом у меридијану места, а у западном стуб висине 3.48 метара, намењен за опажања пасажним инструментому I вертикалу.
Сва три стуба су почивала на дубоким и масивним бетонским стопама и била изолована од носача и платформи по којима се крећу опсерватори током рада.
Опсерваторија је оспособљена за рад на прелазу 1926. и 1927. године.
Неколико година доцније, од 1933 до 1936. године, изграђена су још три слична павиљона, један за пасажни инструмент, а два за зенит- телескопе.
Опсерваторија је била у функцији до 1956. године (разуме се, током II светског рата била је опљачкана и девастирана), када се ВГИ преселио у зграду у улици Мије Ковачевића. Убрзо после тога, опсерваторија је срушена, а земљиште преуређено, тако да данас нема трагова њеног постојања.
Да ли је ово кафана "Коларац"? Рушевине личе на њу, одатле су и остале слике, али све иза ми је чудно.
elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/1195/15.pdf
АСТРОНОМСКИ РАДОВИ ВОЈНОГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА
СТЕВАН РАДОЈЧИЋ
Управа за оперативне послове ГШ Војске Србије, Београд, Србија
.......................
Занимљив је податак да је Географско одељење, почетком 20. века планирало
а на Калемегдану уреди астрономску опсерваторију.
Данас се не зна колико се далеко одмакло од те идеје, осим да је на том месту постављена тригонометријска тачка првог реда (која је 1904. повезана са аустроугарском мрежом) и да се на неким картама и скицама из тог доба користи топоним "војна опсерваторија".
Иако Бошковић у неким извештајима претпостављенима из тога времена користи израз "наша опсерваторија у раду", није познато да ли су на Калемегдану, осим наведеног стуба, постојали и неки павиљони или слични објекти и да ли је ишта опажано.
…………………………………….
3.1.
Опсерваторија ВГИ
Опсерваторија ВГИ се састојала од куле са куполом и два павиљона, источног и западног.
У средини куле налазио се стуб од армираног бетона, висине 8.38 метара, који је уједно служио
и као тачка триангулацијеI реда; то је она иста тачка где је ВГИ пре рата планирао уређење опсерваторије (могуће је да овај стуб стабилизован још 1904. године, као први корак ка стварању опсерваторије Географског одељења).
Стуб је био намењен за мерења универзалним теодолитом.
У павиљонима су подигнути масивни стубови, такође од армираног бетона - у источном павиљону стуб висине 3.10 метара, намењен за опажања пасажним инструментом у меридијану места, а у западном стуб висине 3.48 метара, намењен за опажања пасажним инструментому I вертикалу.
Сва три стуба су почивала на дубоким и масивним бетонским стопама и била изолована од носача и платформи по којима се крећу опсерватори током рада.
Опсерваторија је оспособљена за рад на прелазу 1926. и 1927. године.
Неколико година доцније, од 1933 до 1936. године, изграђена су још три слична павиљона, један за пасажни инструмент, а два за зенит- телескопе.
Опсерваторија је била у функцији до 1956. године (разуме се, током II светског рата била је опљачкана и девастирана), када се ВГИ преселио у зграду у улици Мије Ковачевића. Убрзо после тога, опсерваторија је срушена, а земљиште преуређено, тако да данас нема трагова њеног постојања.